SRBIJA ZEMLJA KOŠARKE, DA ILI NE?: Koliko mogu ‘Orlovi’ na Mundobasketu!? (FOTO) (VIDEO)

Da li može Pešić da ponovi uspeh iz 2002?

Kada spomene košarka, odmah se pomisli na Sjedinjene Američke Države, ali zemlja koja je sigurno dala veliki broj vrhunskih igrača i koja je uspela da parira svima je Srbija. Bez obzira koji je naziv države bio (Jugoslavija, SCG ili Srbija), osvajane su medalje i ređani uspesi.

Na ovim prostorima rađali su se doemi košarke, među najboljima se ističu jedan od najvećih talenata, a to je čuveni Dražen Petrović, Toni Kukoč, Aleksandar Đorđević, Vlade Divac, Dejan Bodiroga, Predrag Stojaković, Žarko Paspalj, Dragan Kićanović i mnogi drugi. Uspon srpske košarke izrazito kreće sa usponom od 1995. godine.

Tada je naša selekcija pod patronatom Dušana Dude Ivkovića kao glavnog i Željka Obradovića kao pomoćnog trenera osvojila  Eurobasket koji se održao u Grčkoj. Tada su tadašnju Jugoslaviju do krova starog kontinenta vodili Bodiroga, Danilović, Obradović, Divac, Rebrača.

Grupnu fazu smo prošli glatko sa maksimalnim učinkom, a prepreke su nam bili Litvanija, Grčka, Italija, Izrael, Nemačka, Švedska.  U nokaut rundi smo odmerili snage sa Francuzima, koje smo tada ubedljivo pobedili u četvrtfinalu sa čak 104:86, u polufinali smo imali ponovo okršaj sa domaćinom, Grčkom, da bi smo u finali savladali tada moćnu Litvaniju.

Nakon popuralnog Dude, kao dirigent ekipe dolazi čuveni Željko Obradović koji je 1992. godine osvojio Evroligu sa Partizanom.  Njegovo prvo veliko takmičenje bile su Olimpijske igre 1996. godine u Atlanti, kada smo stigli do same završnice, ali su domaćini, Amerikanci bili bolji od nas.

Nakon toga, usledio je Eurobasket 1997. godine u Španiji, kada je ‘Žoc’ predvodio tim do same završnice i uspeo da odbrani zlato osvojeno dve godine ranije. Tada se selekcija Jugolsavije našla u grupi sa Itlaijanima, Poljacima i Letoncima, ali ovog puta nije bio maksimalan učinak, jer su ‘azuri’ slavili u drugom meču.

Na red je došla nokaut faza i novi izazovi, a Željkovi puleni su uspeli da do finala izbace Litvance i Grke, da bi se u samo završnici sastali ponovo sa Italijom i vratili im milo za drago i osvetili za poraz u grupi i ponovo se popeli na krov Evrope. Tada je za MVP-ja proglašen bio Aleksandar Đorđević.

Potom dolazi najveća svetska smotra, poznatija Mundobasket 1998. godine koji se održao u Grčkoj i to je bila prilika da pokažemo moć i van evropskog kontinenta. Normalno, glavni favorit za osvajanje bile su SAD, jer se znalo da su oni broj 1 za košarku tada i naravno, njihova liga je najjača.

Grupnu fazu smo prošli sa maksimalnim učinkom, a pobede su pale protiv Rusije, Porto Rika i Japana. Nakon prvog nivoa takmičenja, usledila je i nokaut faza. Tu smo odmerili snage sa Argentinom i Grčkom koju smo dobili nakon produžetaka 78:73. U finalu smo čekali pobednika duela Rusija-SAD, ali na iznenađenje mnogih, Rusi su prošli u finale.

Da, verovali ili ne, izbegli smo Amerke i na megdan smo otišli Rusiji koju smo tesno savladali rezultatom 64:62 i dokazali da možemo da vladamo i van Evropskog kontitenta. Za najkorisnijeg igrača je bio proglašen Dejan Bodiroga, a Željko Obradović se istakao kao neverovatan stručnjak.

Nakon neuspeha u Sidneju na Olimpijadi 2000. godine i šestog mesta, Obradović je napustio kormilo nacionalnog tima, a na njegovo mesto je došao Svetislav Pešić. Karijevo prvo iskušenje bio je Eurobasket 2001. godine u Turskoj. Jugoslavija je bila u grupi sa Nemačkom, Hrvatskom i Estonijom. 

Prvi deo takmičenja, naša selekcija je ponovo pokazala kvalitet i prošla sa maksmilanim učinkom. Nakon prve prepreke, vreme ja za teži nivo prvenstva, a to je nokaut faza. Izabranici Svetislava Pešića su u četvrtfinalu ubedljivo savladali Letoniju sad čak 114:78, da bi u polufinalu pala Španija. 

U finalu smo na megdan otišli domaćinu Turskoj, koja je bolje otvorila susreta nakon prve četvrtine. Međutim, naši igrači su upalili motore i došli do trećeg evropskog u četiri godine.

Došao je na red čuveni Indijanapolis i Mudnobasket 2002. godine, a naša selekcija predvođena Svetislavom Pešićem, došla je na ovu svetsku smotru kao branilac titule. Naravno, ponovo je favoti bila Amerika, a još su i domaćini bili, pritisak veliki, nema šta. Došli smo u zemlju košarke kao Svetski prvaci, što je bio dodatni pritisak.

Grupnu fazu smo prošli sa jednim porazom od Španije, završivši kao drugi. Nakon prve faze, sledi druga faza. U preliminarnoj rundi savladan je Brazil, da bi u četvrtfinalu otišli na megdan domaćinu i favoritu, Sjedinjenim Američkim Državama. Oni imaju veliki motiv, jer kao zemlja košarke igraju protiv aktuelnih svetskih prvaka, senzacija, a možda i najjači meč tog takmičenja.

Pešić tim predvođen Bodirogom, Rakočevićem, Stojakovićem, Radmanovićem, Drobnjakom, Divcem, ovog puta bez  Aleksandra Đorđevića,  protiv tada najvećih zverki NBA lige. Amerikanci su imalu timu Reži i Andre Milera, Dejvisa, VIlijamsa, i druge.

Naravno, cela hala navija za domaćina, a susret je bio praktično ujednačen do treće deonice, kada su Ameri poveli sa 58:52, a onda je usledila istorijska četvrtina. Trideset sekundi do kraja, vodimo 77:76 i sledi dramatičnih trideset sekundi, Jarić dovodi na 79:76, a Miler uzvraća i ponovo čini susret zanimljivijm na 79:78.

Međutim, Marko Jarić ponovom slobodnim bacanjima dovodi veću prednost Jugoslaviji na 81:78 i posle ispostavilo stavio tačku na ovu istorijsku pobedu. U polufinalu smo lako prošli Novi Zelnad, da bi nas u finalu čekali Argentina. Pešićevi izabranici su odlično počeli meč, ali su u drugoj i trećoj deonici malo zakazali, ali su na kraju uspeli da odvedu meč u produžetke i osvoje zlato ponovo.

Nakon tih sedam neverovatnih godina, usledio je pad gde smo na nekoliko smotri bili neprepoznatljivi, da bi čuveni Sale Nacionale   došao na korimilo ‘orlova’. Potom se usledile nekoliko godina gde smo se okitili srebrom, a rođeni su nove zvezde poput Teodosića, Bogdanovića, Raduljice, Nedovića, Milutinova i drugih.

Svetislav Pešić je ponovo seo na klupu Srbije 2021. godine, a na prošlom Eurobasketu zauzeo je deveto mesto. Za tačno deset dana počinje Mundobasket koji će se održati u Japanu, Indoneziji i na Filipinima, a naš nacionalni tim će biti u grupi sa užnim Sudanom. Kinom i Portorikom.

‘Orlovi’ su odigrali nekoliko pripremnih mečeva, prvo su bili oni koji su bili zatvoreni za javnost, protiv Poljske i BIH, gde su ostvarene dve pobede. Potom je usledila ozbiljnija provera, a to je Akropolis kup. Srbija je tu odigrala dva susreta i imala polovičan učinak, trijumf nad Grčkom i poraz od Italije. 

Nakon ovih susreta, naše momke očekuje duel koji će se igrati Beogradu protiv tima iz grupe Portorika, 16. avgusta, zatim četiri dana kasnije protiv Kine i kao generalna proba dolazi Brazil 21. avgusta. Međutim na ovom Mundobasketu svoje učešće otkazali su Jokić, Kalinić, Micić, Jović, Jaramaz, Nedović, Pokuševski i Smailagić. 

Može se reći dugačak spisak, ali ono što je zabrinjavajuće da je Srbija već 21 godinu bez zlata. Naravno i ona srebra sa Đorđevićem  jesu uspeh, ali njegovim odlaskom ponovo dolazimo na period od 2002. do 2014., kada nismo uspeli da dođemo do nijednog odličja.  Bilo kako bilo, ponovo se postavlja pitanja, da li smo još uvek zemlja košarke ili je to samo neka fraza?

1

1