Srpski skijaši, Nevena Ignjatović i Milanko Petrović, osvajači zlatnih medalja na Univerzijadi u Trentinu u disciplinama alpsko i nordijsko trčanje, uputili su saopštenje za javnost kojim su iskazali ogromno nezadovoljstvo radom Skijaškog saveza Srbije.

Uprkos sjajnim rezultatima i osvojenim medaljama, Ignjatovićeva i Petrović ističu da nemaju podršku Saveza svega mesec i po dana pre početka Olimpijskih igara u Sočiju, kao i to da ne postoji jasan plan i program priprema za takmičenja u narednoj godini. Saopštenje ‘zlatnih’ srpskih skijaša prenosimo vam u celosti:


“Na upravo završenoj Univerzijadi za Srbiju smo osvojili dve zlatne medalje u skijanju, prve i jedine koje naša zemlja ima u poslednjoj deceniji. Te medalje predstavljaju naš uspeh i odraz naše vere u sopstvene mogućnosti. U istoj tolikoj meri, one predstavljaju i poraz Skijaškog saveza Srbije, koji u nas, iako smo najbolji takmičari koje ima, u ovoj olimpijskoj sezoni, uložio minimalna sredstva u odnosu na procenjenu i odobrenu vrednost naših programa.

Mediji o našim medaljama pišu kao o “renesansi srpskog skijanja”, čestitke su nam stigle sa svih strana, pa i od samog državnog vrha, govore nam da smo sportisti za primer i ponos Srbije, a institucija koja je u ime države zadužena da zastupa naše interese, brine o nama, pomaže nam i stvara uslove da budemo još bolji nas, ne samo ignoriše, već nas i opstruiše.

Da je moguće da se takmičimo na međunarodnim takmičenjima bez članstva u Skijaškom savezu, mi bismo ga, sa ovakvim rukovodstvom, napustili. Međutim, propisi su takvi da moramo da budemo deo organizacije koja umesto da nas podstiče i stara se da postižemo rezultate u skladu sa našim potencijalima, radi upravo suprotno -n arušava nam pripreme, ostavlja nas bez trenera, i sve to pred Olimpijske igre, najveće i najvažnije sportsko takmičenje na svetu.

Usled nemara, nebrige i nezainteresovanosti Skijaškog saveza Srbije, oboje smo u opasnosti da na samo mesec i po dana od najvećeg sportskog takmičenja ostanemo bez trenera, koji već mesecima ne primaju plate. Bez trenera nema ni adekvatne pripreme, i svaki prekid je nenadoknadiv. Ne smatramo da je država dužna da finansira naše sportske karijere, ali smatramo da je njen zadatak da kontroliše i usmerava rad institucije kojoj preusmerava novac poreskih obaveznika. Taj novac ne stiže do sportista Skijaškog saveza Srbije. Ova činjenica u velikoj meri ugrožava naše mogućnosti da na Igrama u Sočiju, na kojima će biti više srpskih novinara nego srpskih sportista, ostvarimo rezultat kakav bismo mogli uz adekvatnu pripremu.

Statut Saveza kaže: Savez je jedini nacionalni sportski savez koji podstiče i promoviše skijaške sportove i struku u tim sportovima u Republici Srbiji i vodi brigu o njima. Ciljevi i zadaci Saveza su: briga o takmičarskom i rekreativnom skijaškom sportu; briga o strategiji unapređenja skijaških sportskih dostignuća; stvaranje uslova za postizanje vrhunskih rezultata u skijaškom sportu. Aktuelno rukovodstvo Saveza ne radi ništa od toga. Upravo suprotno, zatvara nam vrata, ne prijavljuje nas na takmičenja, svojim nečinjenjem nas se odriče. Nemamo ni finansijsku, ni moralnu podršku. Predsednik Saveza se u svojim nastupima zaklanja iza stranke iz koje dolazi, istovremeno ne slušajući dobronamerni apel predsednika te iste stranke da se njeni članovi povuku sa čelnih pozicija sportskih saveza. Ne ulazeći u  druge sportove, jer ne znamo kakva je situacija, u slučaju Skijaškog saveza Srbije, čini nam se da bi odazivanje na apel gospodina Vučića bilo više nego opravdano.

Na samo 44 dana od početka najvećeg sportskog takmičenja na planeti postavljamo pitanje kako je moguće da su naši rezultati dovoljno dobri da nam omoguće odlazak na olimpijske igre, dovoljno dobri za stipendiju Međunarodnog olimpijskog komiteta, dovoljno dobri za punu podršku Ministarstva omladine i sporta i Olimpijskog komiteta Srbije, a nedovoljno dobri da nam se predsednik Skijaškog saveza makar javi na telefon.

Od njega ne tražimo ništa više nego da radi posao koji je sam preuzeo. Smatramo da je to obaveza svakog odgovornog pojedinca. Ukoliko mu to druge obaveze ne dozvoljavaju, neka se povuče i prepusti to mesto nekome ko zaista želi da uradi nešto za srpsko skijanje.

Ovo je ujedno i apel i svima koji su nam čestitali na uspesima. Molimo potpisnike čestitki da iskoriste svoj uticaj i omouće nam da nas samovolja pojedinaca ne sprečava da budemo najbolji što možemo. Ukoliko, pak, Srbija nema interes da se takmiči u zimskim sportovima, spremni smo da se povučemo. Posvetićemo se karijerama za koje smo završili fakultete. Samo želimo da nam se to otvoreno kaže. Naša je želja da se razvijamo kao sportisti, da damo sve od sebe, i da Srbija, kao prošle nedelje, bude ponosna na naše uspehe. To, međutim, ne možemo ukoliko nas sapliću.   Uz ogromnu zahvalnost Ministarstvu omladine i sporta i Olimpijskom komitetu Srbije koji nam pomažu i ispunjavaju i više od obaveza koje imaju prema nama, pozivamo ih da, u okviru mogućnosti koje imaju, iskoriste svoj autoritet i pokušaju da uvedu red u Skijaški savez Srbije. Budući da Savez nije obezbedio ni dinar sponzorskih sredstava, i da se njegov budžet zasniva u potpunosti na sredstvima koje preko MOS-a dobija iz budžeta Republike Srbije i sredstvima koja od Međunarodne skijaške federacije dobija po osnovu naših učešća i rezultata na svetskim takmičenjima, smatramo to dodatnim razlogom da se i ove dve institucije koje su zadužene za sistem sporta i olimpizam u Srbiji aktivno uključe u rešavanje ovog problema.

Nadamo se da nismo naivni u shvatanju da bi novac građana koji je predviđen za razvoj sporta trebalo da bude u najvećoj meri namenjen sportistima, a ne birokratiji i administraciji Saveza. Koristimo priliku da izrazimo zahvalnost predsedniku Republike Tomislavu Nikoliću koji je našao vremena prošlog meseca da nas toplo dočeka na prijemu i pomogne nam da rešimo ovaj problem. To je možda bio mali korak ka rešenju tog specificnog pitanja, ali veliki podstrek i ohrabrenje da nastavimo sa radom na promovisanju Srbije kao zemlje sporta i timskog duha”.

hotsport.rs