Nakon prvog dela razgovora sa prvim srpskim borcem u UFC organizaciji, HotSport vam, kako je i obećao, donosi i drugi.

Povezane vesti

Priča o počecima, stasanju Srpskog čelika i borbama za UFC je prošla, a sada vas očekuje o utiscima o najjačoj organizaciji na svetu i stvarima koje se u njoj dešavaju.

Bojan Veličković je bio pobednik domaćeg takmičenja ‘Put ka vatrenom ringu’, nakon toga se odselio u SAD gde je imao prve ozbiljnije okršaje u svojoj karijeri i krečio da krči put do samog vrha. Dospeo je do Lige šampiona među borilačkim sportovima, najpopularnije organizacije ne samo u MMA sportu već u borbama uopšte. Tamo nas prezentuje na pravi način i trenutno je među najboljim domaćim borcima, ako ne i najbolji.

Zbog čega više nisi deo ‘American Top team-a’?

– Zato što su stvari u tom klubu daleko od dobrih za mlade borce, gde sam bio kao „topovsko meso“ za pripreme velikih boraca, godinu i po dana nisam dobio ni ponudu za meč, gde ljudi u ‘ATT’ nisu bili zainteresovani za afiramciju mladih boraca, već su samo gledali da dovedu velika imena, a nas mlade koriste za trening. Kada sam otiša u Denver na pripreme, video sam koja je razlika između ‘Elevationa’ i ‘ATT’. Bio sam lepše dočekan iz samog razloga što ‘Elevation’ nema toliko UFC boraca, svega pet, šest, samim tim imaju mogućnosti da svakome posvete pažnju. Dosta su mi pomogli u adaptaciji, našli su mi smeštaj, automobil dok ja svoj ne prebacim sa Floride tamo, što mi je dalo osećaj da negde pripadam i da je to moja ‘nova porodica’, koja je uz mene, i od tog trenutka pobeđujem pet mečeva, u ‘ARF’ stižem do titule i sedam dana kasnije do ugovora sa UFC-om.

Onda kreče tvoj put ka UFC, osvajaš prvi inostrani pojas ARF organizacije, koliko je teško bilo doći do toga iz jedne sredine kakva je Srbija?

– Posle pojasa u Tesla FC gde sam savladao Nikolaja Aleksahina, kod nas, dobijam poziv Sven Bina, koji sa Edom Suarezom pokreće ARF organizaciju, pa preko prijatelja u Srbiji mene kontaktira. Samo par nedelje pred meč dobijam borbu sa Gilbertom, izgubio sam, ali sam ostavio dobar utisak i dobio ugovor na još par mečeva. Sve naredne borbe sam pobedio, protv domaćih boraca, uspeo sam da nađem način da pobeđujem.

Da li misliš da je upravo ‘Tesla’, na kojoj si učestovao do sada najveći MMA događaj kod nas s obzirom na imena koja su učestvovala, gde su nas Rusi bukvalno isprašili?

– To je bila realnost u tom trenutku, a ‘Tesla’ je bila jedina ozbiljna organizacija, sada se tu pojavilo još par dobrih organizacija kao što su ‘SBC’, ‘Megdan’, ‘CFL’, te je iznedrilo još par UFC boraca kod nas. Te organizacije su ujedno i dobra prilika za mlade borce kod nas koji su se žalili na uslove za trening, da bi stigli do velikih rezultata. Neki borci su ipak pokazali da iako je Srbija mala i nerazvijena u tom sportu da uz naporan rad i želju može da se stigne do velikih rezultata.

FOTO: ELEVATION FIGHT TEAM

Tvoj UFC skor je 2-3-1, stalno ti se ‘zamera’ da nisi pokazao sve što možeš, koji je razlog toga, da li je težina protivnika ili nešto drugo?

– Moj tim i ja znamo da mogu više, ali pored fizičke i taktičke pripreme shvatio sam da i neki drugi faktori u takmičenju kao što je UFC imaju veliki utisak. Ovu godinu sam sumirao sa jednom pobedom i dva poraza što nije zadovoljavajuci rezultat, ali kad pogledam unazad jedina razlika između borbe u Stokholmu gde sam nagrađen za nokaut večeri i ostalih, u tome što sam dve nedelje ranije proveo u Srbiji, sa porodicom, sa ljudima koje volim, pun pozitivne energije i otišao na borbu spreman da poginem za taj rezultat. Kada sam bio na ostalim borbama u Holandiji i Australiji, fizička priprema je bila vrhunsaka, ali mi je falio taj voljni momenat, što ljudi primete. Baš zato volim UFC i oktagon jer tamo nema skrivanja i tajni, a ja sam čist pred Bogom, jer znam da sam u tim mečevima dao sve od sebe. Posle borbe sa Metjuzom u svlačionici mi je trebalo dosta da se ‘vratim u život’ jer sam dao poslednji atom energije. Saglasan sam da nisam sve pokazao. U UFC-u su svi borci na vrhunskom nivou, tamo niko nije slučajno, svi rade naporno da bi ostali, jer znaju da par loših nastupa dovodi do toga da dobijaju otkaz. Mislim da sam otkrio problem i radim ka tome da se vratim na pobednički kolosek, jer osećaj posle pobede u Stokholmu, protiv domaćeg borca, je bio fenomenalan. Gladan sam novih pobeda, bonusa, priznanja. U budućnosti od mene sigurno možete očekivati više.

Meč protiv Musokea ti je bio satisfakcija više strana, kako materijalne, tako i kao priznanje za borbu večeri?

– Finasnsijski deo jeste bitan, ali iako se u današnje vreme sve vrti oko novca, meni je to poslednja stavka zbog koje se bavim ovim sportom. Kada sam krenuo da se bavim MMA konstantno sam bio pod pritskom da preživim, platim račune, zato što nije najplaćeniji sport, gde mi je recimo u početku kod nas mnogo više trebalo za pripreme nego što zaradim od samog meča. Ta satisfakcija da dolazim iz sredine gde nisam imao najbolje uslove, a napavio uspeh čini me srećnim, onaj osećaj kada nokautirate omiljenog borca u hali sa 20.000 ljudi, 50.000 dolara ne može da kupi taj osećaj.


(Izvor: YouTube/Anthony Shuck)

Na startu karijere si verovatno maštao da postaneš UFC šampion, da li se posle meča u Stokholmu, zaista shvatio da možeš da uradiš nešto veliko i da je to realno? Da jednostavno budeš upamćen?

– Mislim da svi borci imaju tu želju. Greška protiv Tila je bilo opuštanje, gde me je on udario laktom i posle toga sam se malo čega sećao i samo sam gledao da završim meč. Posle toga je on sledeći meč završio nokautom u prvoj rundi, što mi je dalo motivaciju, da tako nešto mogu i ja da uradim, što ću nadam se u budućnosti pokazati, da imam sve kvalitete da stignem do vrha UFC-a.

Protiv Derena Tila bio je dobar meč, dokazao si zašto nosiš nadimak Srpski čelik, a opet bilo je dosta komentara da si mogao ozbiljno da se povrediš, kakvi su tvoji utisci?

– Dosta ljudi mi je reklo da sam spreman za rat. Ne bojim se da uđem u teške mečeve, poslednja dva meča od Metjuza i Alijeva izgubio sam od boraca koji nisu hteli da se bore, da ulaze u razmene, već su hteli samo da rvu, da se uhvate, gde su posle kraćih razmena samo rvali i činili borbu dosadnijom. Mislim da najviše mogu pokazati protiv boraca koji ne beže od razmene udaraca, to se najbolje videlo protiv Musokea i Derena Tila, jer naš posao i da učinimo borbu zanimljivijom ljudima jer oni pre svega plaćaju da to gledaju. Žele atraktivnost, akciju, uzbuđenje, od čega ne prezam. Nadam se da će UFC u sledećim emčevima prepoznati tu moju želju i dati mi takvog protivnika.

Svoj prvi meč i vatreno krštenje imao si u Zagrebu, koliko je faktor poznatog podneblja značio za tebe u toj borbi?

– Moram da kažem da sam bio pozitivno iznenađen organizacijom i prihvatanjem ljudi tamo. Bio sam pet dana pre borbe u Hrvatskoj i bilo je fenomenalno. Svi su ljubazni i prijatni i niko nije imao ništa protiv što sam iz Srbije. Mislim da su vremena loših odnosa iza nas i jednostavno moj pristup je bio bez trunke zle krvi. Slušajući jezik koji mogu da razumem učinilo je da se osećam kao u svojoj zemlji i dosta olakšalo u tome da odradim odlično prvu borbu. Moja porodica je bila tu i velika je stvar što je debi bio na našem prostoru, gde su ljudi učinili da se osećam kao kod kuće, što ću zasigurno pamtiti.

Posle poslednjeg meča bio si dosta nezadovoljan, kakve su tvoje impresije?

– Naravno, nisam bio zadovljan, čak i da su mi podigli ruku ne bih bio srećan. To jednostavno nije bilo moje veče, Džejk Metjuz je došao posle pauze i dva poraza, nije mnogo više pokazao, ali je bilo dovoljno da odvuče sudijsku odluku u tom smeru. Ja mislim da sa svojim veštinama i mogućnostima borbu sa takvim borcem nisam smeo da prepustim sudijama, a da imam opet šansu da se sa njim borim ne bih mu dozvolio da „preživi“ tri runde. Posle par dana kad sam odgledao borbu, shvatio sam da sam možda uradio više, ali to nije opravdanje, jednostano nije bilo dovoljno da odnesem pobedu na protivničkom terenu.

FOTO: ELEVATION FIGHT TEAM

Ti imaš još dve borbe u ugovoru, kakvi su planovi za dalje?

– To je tačno, ali u UFC ništa nije sigurno, dešavalo se da borca posle jednog lošeg nastupa otpuste. Ja sam još uvek tu imam dve borbe, ljudi iz samog vrha organizacije su mi nakon poslednje borbe pokazali veliko poštovanje, rekli da veruju da mogu više, da su zadovoljni mojim poslednjim nastupom i da sa velikom željom očekuju narednu borbu. Još ne znam tačan datum nove borbe, pregovori traju, a ja bih voleo da to bude mart ili april, da bih imao dovoljno vremena za pripremu.

Da li možemo očekivati neki regionalni UFC događaj, koji bi bio bliže nama ili čak možda u Srbiji?

– Zaista ne znam, UFC ima svake godine tri do četiri događaja u Evropi, još uvek se ne pominje Balkan, ono što je sledeće je London, 17. marta, i to je jedan od događaja za koji neki ljudi spekulišu da bih se mogao boriti, jer nakon tri evropska događaja i borbe protiv Tila koji je Britanac, ljudi iz organizacije su mi rekli da imam veliki broj pratilaca i fanova tamo. Tako da to je neki eventualni događaj najbliže nama, a u toku godine postoji šansa da to bude još bliže, sem ako se ne dogodi čudo i UFC dođe u Beograd što bi bila velika stvar za šta postoje mogućnosti jer imamo par boraca u UFC koji su interesantni.

Na merenja i mečeve izlaziš sa našom zastavom reprezentuješ svoju zemlju, a sa druge strane nisi imao nikakvu podršku da doguraš gde si sada, kako to komentarišeš?

– Činjenica je da nisam imao veliku pomoć, iako su mi obećavane stipendje, zahvalnice i slično. Što je zaista malo tužno, ali me je to malo očvrsnulo i nateralo da odem i napravim uspeh. Najveću pomoć imao sam od porodice i prijatelja koji su bili tu za mene. Drago mi je kada neko kaže da sam dobar ambasador svoje zemlje. Uprkos svemu, naravno da sam spreman da izađem u susret svakom našem borcu koji bi želeo da se okuša u SAD. Tu sam za svakoga, da se nađem. Jedan od onih sa kojim sam trenirao u Americi je i Slobodan Limp Maksimović i zaista mi je drago što je došao, postali smo veoma dobri prijatelji.

Kako provodiš slobodno vreme u Americi, jel imaš neki hobi?

– Jedan od hobija je kojim sam krenuo da se bavim ove godine je streljaštvo lukom i strelom, kao i lov. Ovo mi je bila prva sezona, nisam ništa ulovio, jer je mnogo teže nego kad to radite puškom, zbog veštine koja je za to potrebna. Bio sam prvi put nedelju dana u šumi, četiri sata od civilizacije, gde sam imao priliku da se spojim sa prirodom, da slušam ptice, pratim životinje… Pored toga u Denveru su jako popularni planinski sportovi, biciklizam, ribolov, splavarenje. Zbog ugovora sa UfC-om moram da izbegavam sve ono što predstavlja opasnost za povredu.

Kako si dobio nadimak ‘Srpski čelik’ i na koji način biraš muziku za ulazak u oktagon?

– Za izlazak obično biram pesme koje najviše slušam tokom priprema, uz koje povodim vreme na treninzima, koja u meni probudi najviše emocija. Nadimak sam dobio kada sam prešao iz ‘ATT’ u ‘Elevation team’. To je bila jako zanimljiva situacija, pošto je par boraca i trenera reklo da imam neverovatnu čvrstinu i snagu i taj neki mentalitet i odnos prema treningu i radu. Pitali su me da li sam to stekao u ‘ATT’ ili negde ranije, na šta sam im ja rekao da je stvar odrastanja u Srbiji i taj takmičasrski duh nama urođen. Od malena smo se takmičili u malom fudbalu, košarci, sklekovima, zgibovima, trčanju… I jedan od njih mi je rekao ti si Srpski čelik, što mi je u prvi mah bilo glupavo. Onda sa trenerima dolazim na jednu od prvih borbi, gde je komentator bio Pet Miletić, koji je poreklom iz Hrvatske, on me je pitao koji mi je nadimak, ja sam rekao da nemam, a trener koji je bio tu rekao je Srpsi čelik, što je Petu bilo zanimljivo koji mi je rekao da se nadimak ne bira, već dobija. A moj nadimak predstavlja sklop porekla i čvrstine.

Koja je tvoja poruka fanovima i pratiocima MMA u Srbiji?

– Ono što bih želeo da istaknem je da molim ljude kod nas da daju šansu MMA sportu, da se malo raspitaju, da istraže o tome i da će videti da je to jedan viteški sport koji iziskuje vrhunsku fizičku pripremu. Što se mene lično tiče ja stvarno dajem sve od sebe da Srbiju predstavim na najbolji mogući način. Voleo bih da uz još veću podršku ove godine stignem do dve tri pobede što bi mi omogućilo da stignem do najboljih 15 u svojoj kategoriji, a u budućnosti do top 10 ili možda pojasa, jer verujem da ima predispozicijie da to i ostvarim.

FOTO: FACEBOOK PRINTSCREEN