FOTO: HOTSPORT
in , , ,

MARKO PETKOVIĆ ZA HOTSPORT: Da mogu, bio bih Zvezdin Toti, ali ipak, mi živimo u Srbiji!

Desni bek Crvene zvezde i kapiten mlade fudbalske reprezentacije Marko Petković u ekskluzivnom novogodišnjem intervjuu za HotSport otkrio je nikada ne bi napustio crveno-bele da na stadionu “Rajko Mitić“ može da obezbedi sebi egzistenciju.

U opširnom intervjuu za naš portal, Petković je pričao o problemima mladih fudbalera sa naših prostora koji jednostavno nemaju izbora nego da odu u inostranstvo kako bi zaradili za život.

Podsetimo, Petković se trenutno oporavlja od povrede prednjih ukrštenih ligamenata kolena, ali na sreću, sve teče po planu, na proleće će ‘špartati’ kraj desne aut linije.

– Ušao sam u trening, trčkaram, jačam mišiće noge. Ono što je bilo zacrtano  za ovaj period terapija je i ispunjeno. Operisan sam u Rimu, a njihov sistem je malo agresivniji i njihove prognoze su da bih već u martu mogao da istrčim na teren – počinje Marko priču za HotSport.

Letos si bio jedna od glavnih tema za transfer u Sporting, šta se tačno dogodilo?

Priča je u početku obećavala, predstavnici Zvezde i Sportinga su se našli, počeli pregovore, ali su Portugalci u jednom trenutku ispali nekorektni prema klubu i prema meni i odlučio sam da ne prihvatim. Ni jednog trenutka se ne kajem zbog takve odluke.

Kako ti posmatraš tu činjenicu karakterističnu za naše prostore da mladi igrači moraju da odu u inostranstvo da bi obezbedili sebi egzistenciju?

Na veliku žalost srpskog fudbala, to je naša realnost. Mladi igrači nekada čak i protiv svoje volje moraju da odu zarad opstanka i samog kluba, koji zarađuje samo od prodaje igrača. Ja sam imao priliku da odem, ali nisam i drago mi je što se tako završilo. Najiskrenije, smatram da nisam dao dovoljno Zvezdi i letos nije bilo pravo vreme za moj odlazak.

Šta još misliš da je potrebno da daš Zvezdi pre nego što odeš? 

Pa, mislim da nisam dao dovoljno. Ponuda Sportinga pojavila se u trenutku kada sam ja polusezonu pre toga počeo 4-5 utakmica kao starter, a posle bio na klupi. Istina da sam uzeo titulu sa Zvezdom i time ostvario svoj san, ali tvrdim da sam na terenu mogao da pružim još više i želim da ostavim dublji trag svojim partijama. Nije se to nešto mnogo promenilo ni ove sezone, pošto sam odigrao svega 7-8 utakmica pre povrede, tako da sam i dalje dužan svojoj Zvezdi.

FOTO: HOTSPORT
FOTO: HOTSPORT

Nikada nisi krio da je Zvezda tvoj klub, svojevremeno si odbio i prelazak u Partizan – šta bi uradio da u crveno-belom dresu možeš da igraš i zarađuješ? 

Izuzetno mi je žao što ne mogu da doživim sudbinu igrača kao što su Toti, Džerard, Kasiljas, Ćavi, koji su čitave svoje karijere proveli u svom klubu. Nažalost, u Srbiji je takva situacija da je to za nas koji živimo samo od fudbala potpuno nemoguće. Kada sam se povredio, otputovao sam u Rim na preglede i tamo me je lečio isti doktor koji je operisao Totija. Pričao mi je da mu je to bila najteža operacija, jer je tokom nje na hiljade navijača čekalo ispred da sazna ishod. Pa nema lepše stvari za fudbalera nego da mu se ukaže prilika da bude najbolji u svom gradu, u svojoj zemlji u klubu za koji navija. Zvuči utopijski, ali ja se zaista nadam da će neke buduće generacije imati takvu priliku. Samim tim bi i srpski fudbal napredovao.

Koja inostrana liga bi po tvomi mišljenju bila najbolja za tvoju afirmaciju?

Nemam uopšte takva razmišljanja, osim Zvezde, na sve ostale klubove gledam kao na posao. Nijedan klub, niti zemlju ne favorizujem. Kad budem negde odlazio, gledaću samo kakve sam igre pružao pre toga, u kom trenutku odlazim u taj klub, da li mogu da se razvijem u toj sredini i da li je ona dobra za mene.

Sa kim najviše provodiš slobodno vreme u svlačionici Zvezde?

Tu je moj cimer Savo Pavićević i Bogdan Planić, koji je nedavno došao iz OFK Beograda.

Ko je zadužen za atmosferu u svlačionici, ko ima najviše smisla za humor? 

Bez premca je Savo Pavićević, on je zadužen za sve i na terenu i van terena.

A ko je najozbiljniji, surovi profesionalac? 

Iako nisam mnogo stariji od njega, iskoristio bih priliku da pohvalim Darka Lazića, koji je surovi profesionalac. Daje sve od sebe, kida se na svakom treningu, utakmici i mogu slobodno da kažem da je on ostavio najveći utisak na mene ove jeseni.

Po tvom mišljenju, trojica najboljih igrača u JSL? 

Darko Lazović, Savo Pavićević i Mijat Gaćinović.

FOTO: HOTSPORT
FOTO: HOTSPORT

Najbolji igrači koji su obeležili istoriju u Crvenoj zvezdi? 

Teško je izdvojiti samo nekoliko pojedinaca, ne želim nekog da zaboravim i uvredim, ali tu su sigurno Zvezdine zvezde, iako ja nisam imao prilike da ih pratim. U ovoj nekoj bližoj istoriji , kada sam i ja deo Zvezde, izdvojio bih Nenada Milijaša koji je toliko toga dao klubu u dva navrata, i na terenu i van njega.

Tokom tvoje prve, a i ove druge sezone u Zvezdi, u javnosti konstatno kruže priče o tome koliko je teška situacija u klubu. Da li se ove godine nešto promenilo u odnosu na prethodnu?

Nažalost, situacija se nije mnogo promenila. Odluka o izbacivanju iz Evrope je dosta uticala na stanje u klubu, ali mi tu ništa nismo mogli. Kada podvučemo crtu ove i prošle jeseni, situacija je donekle identična. I prošle sezone smo tokom jeseni imali mnogo problema i tek smo se na proleće stabilizovali u igri, ali i klub generalno, tako da se nadamo da će i ovaj put biti Zvezdino proleće.

Kada si uporedio prošlu i ovu sezonu, neizostavno je da povučemo paralelu između Slaviše Stojanovića i Nenada Lalatovića. Koja je razlika između njih dvojice, u taktičkom smislu, ali u psihološkom pristupu igračima? 

Svaki trener je drugačiji sa sobom donosi neki svoj princip rada. Slaviša Stojanović je dosta stariji, mirnijeg je karaktera i sa tom nekom staloženošću i pristupa u radu sa ekipom. S druge strane, tu je sada znatno mlađi Nenad Lalatović, nekadašnji fudbaler i kapiten Crvene zvezde i jednostavno ne može da sakrije koliko mu je stalo da pobedimo, da budemo bolji… Emotivan je i ima tu neku pozitivnu energiju koju konstatno pokušava da prenese na igrače. Na našu nesreću, ove jeseni mi igrači nismo jednostavno uspeli da ostvarimo njegove zahteve.

Na reprezentativnom planu, kao kapiten mlade selekcije, na leto ćeš predvoditi nacionalni tim na Evropskom prvenstvu. Da li je pritisak još veći kada smo eliminisali najbolji tim na svetu, a posle toga ostali bez selektora? 

Pričali smo kao ekipa da nam je cilj da ostvarimo plasman na Olimpijske igre 2016. godine, odnosno da se plasiramo u polufinale, a posle toga je sve moguće. Neće nam biti lako, selektor Ćurčić je preuzeo A selekciju, koja je prioritet, ali verujem da ćemo i sa Mladenom Dodićem nastaviti istim putem. Najveći problem, karakterističan za našu zemlju, jeste da nakon što smo pobedili Španiju, svi misle da smo sada mi najbolji na svetu, ali sa takvim pritiskom moramo da se nosimo.

FOTO: HOTSPORT
FOTO: HOTSPORT

Šta bi poželeo sebi u novoj 2015. godini? 

Nakon teškog perioda koji je iza mene, svakako da bih sebi na prvom mestu poželeo dobro zdravlje, da se oporavim od povrede i da igram tokom čitave godine.

A šta bi poželeo Zvezdi?

Odbranu titule i plasman u Evropu.

 

hotsport.rs

Sportske vesti iz zemlje i sveta možete pratiti i na našoj fejsbuk stranici Hotsport.rs, kao i na našem Tviter nalogu.

Diskusija

Odgovorite

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Učitavanje

0

ZBOGOM ENFILD ROUDE: Stivi Dži objavio da napušta Liverpul na kraju sezone!

MILOŠ KRASIĆ: Sanjam da još jednom zaigram za reprezentaciju Srbije