Veliki broj ljudi iz sveta košarke na komemoraciji Edinu Avdiću!
Sportska javnost u Srbiji, regionu i širom Evrope i dalje se oprašta od poznatog sportskog novinara i košarkaškog komentatoraEdina Avdića, koji je preminuo u 47. godini života.
Jedan od najemotivnijih delova turobnog dana bio je govor njegove prijateljice Marine…
– Ne znam kako da na listu papira opišem čoveka koji je bio prava enciklopedija. Na stranu svi tvoji uspesi, priznanja, kakav si stručnjak i novinar bio, ono što je izdvajalo od svih bila je tvoja emocija i srčanost, strast sa kojom si pričao o košarci, način na koji si umeo da preneseš ljubav prema onome što najviše voliš. Isto takav si bio i prema prijateljima i u odnosu prema ljudima. Bio si odan, hrabar, tradicionalan čovek otvorenog srca. Čovek koji nikada nije umeo da bude ravnodušan. Uvek si bio tu za tvoje prijatelje, uvek spreman da pomogneš, da staneš uz one koje voliš i da kažeš ono što misliš bez obzira na cenu. Tvoja iskrenost, direktnost do srži ponekad te je umela koštati, ali smo te mi, tvoji prijatelji, baš zbog toga cenili i poštovali.
– Uvek sam se divila tvojoj trajnosti i hrabrosti da bez obzira na sve radiš ono što misliš da je ispravno. A bio si ispravan. Poznavajući te, nisam mogla ni da zamislim da ćeš živeti drugačije nego što si živeo. Hrabro, dostojanstveno, punim srcem, misleći na druge više nego na sebe. Tako si i otišao. Zahvalan sam što sam tvoj poslednji dan provela sa tobom. Dugo smo sedeli, razgovarali i pili kafu na omiljenom mestu. Danas mi se čini da si nešto predosetio. Pričali smo o svemu kao i uvek, a onda si odjednom počeo da pričaš o Isaku, o tome koliko ga voliš, rekao si mi, ako treba nešto da mi se desi, neka se desi, samo da je Isak živ i zdrav. Tada sam još jednom shvatila da su sve najveće brige i strahove, nade stale u jedno ime – Isak. On je bio centar tog sveta, posle svega što si postigao, najponosniji si bio na to što si njegov otac. Kažeš bio si njegov heroj, bio si mnogo više od toga.
– Bio si heroj svima nama koji smo te poznavali i svima koji te nisu znali. Tvoja ljubav prema košarci je dirnula mnoga srca širom regiona. Bio si oslonac svojoj porodici, bio si prijatelj na koga smo uvek mogli da se oslonimo. Čovek koji je umeo da voli, da se bori, da ostane svoj onda kada je bilo najteže. A mi, tvoji prijatelji imamo obavezu da pričamo Isaku kakav je čovek bio njegov otac. Da pričamo o tvom poštenju, hrabrosti i ljubavi koju si nosio u sebi. Da zna koliko treba da bude ponosan na čoveka čiji je sin. Ne brini prijatelju, Isak će znati koliko ga voliš, Isak će znati koliko si veliki bio. Imaće dobar i lep život, jer si mu ostavio nešto najlepše što otac može da ostavi svom detetu, ljubav i primer, ime i prezime. Ti i ja smo razgovarali svakoga dana skoro punih 17 godina. Rekao si mi pre nekog dana, baš čudno, nikada ne dosadi, i dalje imamo tema. I sada je bilo tako. Zato ja danas, nemam više šta da ti kažem, sem da ćeš mi nedostajati za sve što dolazi. Ponosna sam i zahvalna sam što sam te imala za prijatelja i brata. Neka ti je večna slava dobri moj Edine – rekla je prijateljica Marina na komemoraciji.
0
0
