Šetnja kroz Evropu
Nazovite to kako god hoćete, od ograničenosti, do zatupljenosti i primitivizma, ali ja jednostavno ne volim vaterpolo. Zapravo, gledanje ovog sporta za mene je isto kao i praćenje danskih filmova. Buljiš u nešto potpuno strano, nemaš pojma o čemu se radi, a na kraju se složiš da je epilog realan. Eto tako!
Ne znam ni jedno jedino pravilo vaterpola, osim ono koje važi i za sve ostale sportove, a glasi – najbolji je onaj koji pobedi. To mi je bilo dovoljno da ispratim ovogodišnje takmičenje u Kupu Evrope. Bez potrebe da znam ko je koliko golova dao u gostima ili kolika je razlika bila u prvom meču, jer je Radnički iz Kragujevca pobedio u svakoj utakmici koju je odigrao!
I ne samo to, poslednju osmu pobedu su ostvarili pred svojim navijačima u srcu Šumadije, s kojima su kasnije proslavili istorijski uspeh. Prvi klupski trofej i to odmah evropski. Ma, bolji scenario teško da je iko mogao da smisli.
Ipak, izvinjavam se Kragujevčanima, njihov uspeh neće promeniti moje mišljenje o vaterpolu i dalje ga ne razumem, a još manje volim, ali čak i ja ovako ometen u vaterpolo razvoju moram da priznam da su me momci oduševili. Okupili su se pre godinu dana, doneli su neophodni kvalitet u srpski vaterpolo i to treba poštovati i pohvaliti.