Najmlađi penzioner u Srbiji je 18-godišnji bek Partizana i nacionalne selekcije Nikola Jakšić. Ni sam nije verovao da će ovoga leta zaigrati za A reprezentaciju, osvojiti Svetski ligu, izboriti normu za Rio, postati svetski šampion i naći se na balkonu. Ukazala mu se šansa posle suspenzije Nikole Rađena i on ju je iskoristio na pravi način.

intervju Na stotine klinaca opkolilo je najmlađeg delfina, posle dočeka, koji je imao čast i obavezu da nosi pobednički pehar. Svakom je izašao u susret, potpisao autogram, pa i na ruci, zastavi, fotografisao se, ćaskao, posavetovao klince… Treba tako, sada je on idol mnogima.


– Izvanredan je osećaj biti na balkonu. Ovo mi je bio prvi puti i stvarno sam bio oduševljen. Voleo bih da sva ova deca bar jednom to dožive i da vide kakav je to osećaj. Ostaće mi u pamćenju do kraja života – uopšte ne krije ushićenje i oduševljenje mladi Jakšić, kako ga svi zovu.

intervju A on igra već kao da ima mnoštvo jakih takmičenja iza sebe. Trema koju je imao gotovo da se nije primećivala.

– Tremu sam imao i u SL i na Svetskom, ako ne i veću. Opet, u pozitivnom smislu i to mi je samo bio neki podstrek. Na kraju smo i osvojili zlato. Mnogo nam znači sve ovo. Ušli smo u takmičenje bez pritiska, ali sa ciljem da se osvoji medalja.

intervju Srbija je delovala moćno, ubedljivo, u rezultatskom smislu izostanak Rađena se nije osetio, što znači da je posao urađen kako treba.

– Pa ne znam baš… Neću ja moći njega da zamenim na pravi način još dugo vremena, zato što je on jedan od najboljih bekova. Još ja nisam na tom nivou. Odrađivali smo Sava Ranđelović i ja sve ono što smo mogli, što je bilo do nas. Eto, na kraju je ispalo dobro.

FOTO: STARSPORT

FOTO: STARSPORT

intervju Vas dvojica zajedno odrađujeto ono što je Nikola radio, tako to nekako deluje.

– Tako zaista i jeste.

intervju Kako objasniti ovakvu nadmoć naše reprezentacije?

– Igrali smo koliko smo mogli, davali maksimum i tako je ispalo. Ne znam kako to da objasnim. Nisam očekivao onakav rezultat ni u polufinalu, ni u finalu. Prvi put igram finale Svetskog prvenstva, prvi put sa sa ovakvim ekipama… Možda stariji mogu to da urade bolje od mene, ja sam nov, nemam pravo objašnjenje…

intervju Gotovo da nikakve napetosti nije bilo tokom čitavog šampionata.

– Bilo je malo na početku, protiv Crne Gore, Australije. Ma stvarno smo dobro igrali ceo šampionat, šta drugo reći.

intervju Nije Nikola još svestan uspeha i svega onoga šta ga je snaško… Treba da prođe još neko vreme da shvati šta su on i saigrači uradili.

– Osećam se izvanredno što igram sa takvim šampionima, drago mi je i nadam se da su ovo tek prve od mnogih medalja koje ćemo zajedno osvojiti. Nadam se da ću u jednom trenutku ja moći da dižem ekipu kao što oni ro sa mnom rade sada. Polako, tek sam počeo…

Foto: STARSPORT

Foto: STARSPORT

intervju Ako nekom deluje gotovo nemoguće da momak od 18 godina tako igra, dovoljno je reći da mu je trener Vladimir Vujasinović, koji je i bio prisutan u Kazanju.

– Značilo mi je dosta njegov dolazak. Zaslužan je mnogo za to dokle sam ja stigao, jer me je i kao trener i kao čovek naučio mnogo čemu. Uvek je uz mene, uvek mi pomaže, ukazuje mi na neke stvari, tu je kada je teško. Priča mi šta treba da radim tokom utakmice, kako da se postavim, šta treba da ispravim, kako da odreagujem… Ima dosta saveta, da ne otkrivam sve, ali zaista sam mu beskrajno zahvalan na svemu što radi – zaključio je Jakšić.

Sa Savićem i Vujasinovićem je u sigurnim, najboljim rukama. Medalje počinju da se nižu, sa Partizanom i reprzentacijom. A Jakšić je tek krenuo i nagovestio ogroman potencijal…