Serija košarkaša Partizana nije se zaustavila na obaranju rekorda Crvene zvezde i 11. uzastopno osvojenih titula, već je napravljen još jedan korak. Osvojena je 12. kruna za redom, ukupno 20. u klupskoj istoriji i niko ne može da kaže da li je ovde kraj crno-bele dominacije, ali je definitivno da se ovde završava naš feljton
Partizan je apsolutni vladar srpske košarke. Šampionsku seriju crno-beli su započeli 2002. godine na destogodišnjicu najvećeg klupskog uspeha i osvajanja titule najbolje ekipe u Evropi, a na 20 godina od te istanbulske noći postavili su novi rekord u Srbiji. Osvojili su 11. uzastopnu titulu. A to nije bilo ni malo lako. Ekipa je, naravno, opet
FOTO:STARSPORT Mnogi su bili skloni tvrdnjama da je ovo godina u kojoj će košarkaši Partizana statati na svom putu dominacije u srpskoj košarci i da rekord Crvene zvezde od deset uzastopnih titula neće biti izjednačen. Razlozi za takvo razmišljanje bili su mnogobrojni i činilo se sasvim realni. Osnovno, ekipu je napustio tvorac svih
Partizan, klub s ubedljivo najmanjim budžetom u Evroligi uspeo je te 2010. godine da se plasira na Fajlan for u Pariz, gde je poražen na obe utakmice, ali oba puta posle produžetaka. Ipak, o tome malo kasnije. Poenta ove retrospektive su domaći trofeji, a crno-beli su u Srbiji, ali i regionu ponovo bili dominantni. Osvojili
Kažu ljudi teže je osvajati nego braniti. To je suva istina, koja ponekad ne mora da dobije svoju empirijsku potvrdu. Tako su i u košarkaši Partizana u sezoni 2008/2009. osvojili sve ono što je unjihovom vlasništvu bilo i prošle godine. Titulu, nacionalni Kup i ABA ligu. U Evropi su ponovo zaustavljeni u osmini finala, gde
Košarkaši Partizana osvojili su već šest uzastopnih titula, svake godine stvarajući nov tim, ali tu nije kraj. Šta više, to je samo polovina neverovatnog niza. Od ekipe koja je prošle godine bila šampion države i osvojila Jadransku ligu ostala su osmorica igrača, ali ni to nije zaustavilo četu Duška Vujoševića. Ponovo je ostvaren veliki uspeh
FOTO:STARSPORT Punih devet godina bilo je potrebno košarkašima Partizana da zaigraju u top 16 fazi Evrolige. Poslednji put im je to pošlo za rukom 1998. godine kad su se treći put u klupskoj istoriji plasirali na Fajnal for u Barselonu. Koliko god dobar deo nas bio protiv Jadranske lige i koliko god su
Prvo košarkaško prvenstvo samostalne Srbije ponovo je pripalo košarkašima Partizana. Rukovodstvo lige odlučilo je da najbolji srpski timovi budu podeljeni u dve grupe i da prvi deo igraju svi klubovi koji su izborili mesto u njoj, osim učesnika Jadranske lige, dok u drugom delu, odnosno takozvanoj Superligi, nastupaju najboljeplasirani timovi iz ovog dela i učesnici
Opiranja više nije moglo da bude, pa je srpski šampion bukvalno nateran da igra Jadransku ligu. Nevoljno su čelnici Partizana poristali na to, nakon velikih pritisaka svih domaćih klubova, ali i same organizacije i na kraju uspeli da se plasiraju u finale, gde ih je u Beogradu savladao Hemofarm. To je kao trebalo da bude
Poslednja godina u kojoj je srpski šampion uspeo da se odbrani od imperativa igranja u Jadranskoj ligi. Sezona u kojoj je uspeh u Evropi ponovo bio više nego skroman, a takmičenje u domaćem kupu je završeno već u četvrtfinalu. Ipak, titula je opet bila crno-bela. Ključ svega bio je dolazak Vlade Šćepanovića. Njegovo iskustvo pomoglo
Srbija je počela da se otvara svetu, svet je prepoznao u Srbiji interesantmno tržište, pa su u srpske košarkaške klubove počeli da dolaze stranci. Zbog toga je Partizan u sezoni 2003/2003. imao dvojicu stranaca Marvina O’Konora i Frederika Hausa, s tim da je ovaj drugi ostavio daleko dublji trag. Pored njih u Partizan je došao
Košarkaši Partizana apsolutno su jedinstveni u Evropi. Za poslendjih 12. godina osvojili su isto toliko šampionskih titula, što u tom periodu nije pošlo za rukom nijednom drugom klubu na Starom kontinentu, a crno-belis u to uradli u tri različite zemlje. SR Jugoslaviji, Srbiji i Crnoj Gori i na kraju u Srbiji. Partizanovcisu za to vreme
Loading ...