BLOG NIKOLE ŠKUNDRIĆA: Nacija je uzviknula „Idemo u Katar“, a ja sam čuo „Idemo po dečiji osmeh“!

Deca kreiraju sopstveni svet.

Umetnost baca ruže pod nogama dece. U njihovom svetu mašta je najveći korak evolucije. Dete se razmeće pitanjima i to ga najviše i čini detetom. Odgovori naposletku predstavljaju lavor sreće. Ako se udubite u konverzaciju sa detetom shvatićete da ono konstantno ,,pliva,, izmedju istine i mašte… i ne sklanja pogled sa vaših očiju. Deca negoduju na rutinu iz prostog razloga jer rutina predstavlja antagonizam igri. Stvaranja radnih navika nikako ne može biti isto kao robotizacija deteta. U dečijoj glavi postoji roman mnogo inoventniji od Petra Pana.

Čovek naposletku pokvari sve. Dete nikada. Dete otvara oči i juri savršeni dan. Većina ljudi se budi uz pomisao Kada će kraj ovog dana? Istrošenost je opasna bolest modernog doba. Naravno, odgovornost povlači kompromise, ali ako kompromisi prevagnu u odnosu na osećaj sreće, izgubili ste dete u sebi. Čovek koji svoje misli ne deli sa decom, plovi kroz zajedničke momente, sklon je pesimizmu. Još jedna od vodećih bolesti modernog doba. Lako je biti ciničan,odmetni se i budi optimističan. Argentinske plaže i Arabijski pesak nisu centar sveta.

Prečka Predraga Mijatovića odjeknula je opet po ko zna koji put, dok je Aleksandar Mitrović naciji ispisao na usnama „Idemo u Katar“. Ono što je za mene bio Luis nazario de Lima Ronaldo za današnje klince biće Mbape. Posle svake utakmice istrčavaće na teren i zamišljati kako im Mesi odigrava pas, kako daju gol Nojeru,kako im aplaudira ceo stadion. Svet će se podeliti na ljude koji gledaju i ljude koji ne gledaju Svetsko prvenstvo.

Prvi će premotavati film bezbroj puta zašto nije mogla da udje centrimetar niže od Van der Sarovog gola, drugima će biti nejasno kako jedan šut može da obeleži detinjstvo. Pobede kao i porazi su sastavni deo sporta,života… i naravno da jedna utakmica ne čini život, da jedan poraz ne umanjuje sijaset pobeda, da jedan promašaj ne iscrtava put… ali sećanja kao i tajne imaju tu čudnu naviku da zaplešu na srcu baš kada si mišlju da ništa ne može da te dotakne.

Na teren će istrčati sledeći igrači:

Smisao
Ljubav
Drugarstvo
Empatija
Sreća
Radost
Zagrljaj
Osmeh
Igra
Dvojina

I naravno kapiten reprezentacije i igrač oko kojeg je koncipirana čitava postavka, dete.

Nacija je uzviknula „Idemo u Katar“, ja sam načuo „Idemo po dečiji osmeh“!

0

0