in , ,

ARDIJAN ĐOKAJ ZA HOTSPORT: „Ja sam kao fudbaler doživeo da mi aplaudiraju navijači Zvezde! Milivoje Ćirković nas je podcenio!“ (VIDEO)

Ardijan Đokaj

Bivši igrač Crvene zvezde, Obilića, Budućnosti, čovek koji je u životu prošao sve, Ardijan Đokaj, pričao je o svom periodu u Majorci, utakmici i golu Strazburu, utakmici protiv Partizana, Milivoju Ćirkoviću i još o mnogim zanimljivim stvarima!

Kompletan intervju pročitajte u nastavku!

Pošto  je vreme globalne pandemije, siguran sam da je i na Vas kao i na sve ostavilo jak utisak, pa ako možete da nam kažete šta je korona promenila kod Vas?

AĐ: Mnoge stvari su kod mene ostale iste, nisam se puno promenio. Shvatio sam da si nebitan. Žao mi je, jer je mnogo ljudi izgubilo nekoga člana porodice. Ja sam fudbaler, ceo život sam provodio u karantinu, nije mi teško podneti karantin, budem tri nedelje zatvoren u hotelu. Sportisti najlakše podnose pandemiju.

Kao vrlo mladi ste otisli iz Budućnosti u Majorku, kako je to uticalo na Vas i vašu porodicu?

AĐ: Ja sam nažalost znao da to nije pravi korak za mene. Igrao sam za voljeni klub, Budućnost mi je kao majka. Želeo sam iz Budućnosti da pređem u Zvezdu, ali to u tom trenutku nije bilo moguće. Morao sam da shvatim i moju Budućnost, napravila me je i fudbalerom i čovekom, uložila u mene. Bilo je normalno da zarade, to u tom trenutku Zvezda nije mogla da plati i morao sam da odem u inostranstvo. Menadžeri su me pratili šest meseci, pogotovo u gostima kad smo igrali. Prihvatio sam ponudu, iako sam znao da to nije pravi potez. U tom trenutku se bombardovala Jugoslavija, liga je bila slaba. Majorka je u tom momentu igrala kvalifikacije za Ligu šampiona.To je bilo veliko zadovoljstvo i čast, ali sam znao da to nije fudbalski korak unapred.

Ko Vam je pomogao kad ste došli u Majorku, od koga ste najviše naučili na terenu i van njega?

AĐ: Ja sam imao sreću što je tamo bio Jovan Stanković, vrhunski čovek i fudbaler. Zajedno sa mojim  menadžerom Zoranom Stojadinovićem otputovali smo tamo, tako da mi je bilo olakšano. Jovan me je sačekao i pomogao. Vrlo malo je bio i Veljko Paunović, tada je on već nastupao za Atletiko Madrid. Prvih par meseci su mi pomagali, kasnije sam sebi pomazeš, navikavaš se na novu kulturu, nove treninge, mnogo teže i jače. Španska liga je najjača na svetu. Naučio sam od svakoga ponešto, Jovan Stanković mi je dao odlične savete. U ekipi su bili Sivijer, Ibagase, Leo Franko, golman Burgos. Cimer mi je bio Nadal, u ekipi je bio i Ebonga, momak koji je bio reprezentativac Španije. Učio sam od jako dobrih fudbalera i ljudi. Mi smo u toj grupi Majorka legends. Odlična generacija fudbalera i ljudi.

MOŽDA ĆE VAS ZANIMATI

Šta imate da poručite mladim ljudima koji imaju prilike da mladi napuste dom i svoju državu?

AĐ: Istina je da ne treba žuriti sa odlaskom u inostranstvo, ali sa druge strane fudbal je mnogo ozbiljniji u inostranstvu, mnogo se bolje radi po klubovima. U srpskom fudbalu nemaš od čega da živiš, ako izuzmeš 4-5 klubova to je preživljavanje. Bio sam direktor u dva kluba, znam kako je, nije lako napraviti pare da igračima uplatiš plate. Ako želis da napreduješ moraš da ideš u inostranstvo, ali ipak to je mač sa dve oštrice. Meni je u glavi mali Janković iz Zvezde, debitovao je sa 16 godina, ali nažalost otišao iz Zvezde u Parmu i ništa nije napravio. Halilović je iz Dinama otišao u Barselonu, pa mu je karijera krenula totalno nizbrdo. Isto je i meni, otišao u Majorku sa 20 godina i morao da se vratim posle dve godine. Ne treba ići pod svaku cenu, ako se može ne treba da se ide, ali ukoliko želis da napreduješ kao fudbaler, nažalost, ovde rad nije adekvatan koliko bi trebao da bude. Ovde postoje samo dva kluba, kao da drugi klubovi ne postoje, vrlo malo prostora imaju mladi klubovi. Mišljenja sam da šansu treba da se da mladim trenerima, koji mogu nešto da nauče ovu decu. Ljudi preko 60 godina ne treba da dobijaju prostora, jer mogu samo da unazade mladu decu, iz kafane se ne ide da učis decu.

Koji od poslova Vam je najdraži? Fudbaler, sportski direktor ili sportski menadžer?

AĐ: Najlepše je kad si fudbaler! Ja sam sa 32 godine prestao da igram fudbal, odmah sam počeo da radim skaut za jednu agenciju, generalno sam sportski radnik. Sportski direktor je velika stvar, ja sam vodio dva kluba, OFK Beograd i Rad. Klubovi koji imaju najbolju omladinsku školu u Beogradu, posle Partizana. Teško je živeti od funkcije sportskog direktora u Srbiji, država mora da stane uz fudbal. Ulaže se sad malo u fudbal i odmah su došli rezultati, Zvezdine igre u Evropi, Partizan je lepo igrao sa Savom Miloševićem, reprezentacija je bila na Svetskom prvenstvu, bio si omladinski prvak Evrope i Sveta. Sport je najbolji način da se prezentuje zemlja, a posebno fudbal. Ja mislim kad onog trenutka stane cela država uz fudbal da će to biti jako dobro, a mislim da sada ova vlast jako dosta ulaže u fudbal!

Dugi niz godina ste igrali za domaće ekipe, od Obilića, OFK Beograda, pa do Zvezde. Možete li izdvojiti jednu utakmicu koja je na Vas ostavila utisak i ostala Vam u sećanju?

AĐ:  Iskreno, pošto sam počeo u podgoričkoj Budućnosti, igrali smo protiv Zvezde u Podgorici, gde je bilo 8000 ljudi, pun stadion. Tu sam odigrao utakmicu života protiv Zvezde i tad je počelo to interesovanje kluba za mene. Mogu da kažem da sam tu utakmicu odigrao jako, jako dobro. Mislim da pričamo o ’97. ili ’98. godini, nisam tačno siguran i utakmica Obilić – Partizan gde sam dao gol za 2:1. Te sezone je Partizan bio mnogo jak i igrao je Ligu šampiona sa Mateusom.  Desni bek je bio Milivoje Ćirković i podcenjivački su pričali: „Ma dobro, utakmica protiv Obilića, mi igramo protiv Njukasla!“ Mi ih dobijemo 2:1, ja lobujem Kralja, koji je tada bio vrhunski golman, Tako da mi je ta utakmica ostala u baš lepom sećanju.

Po Vašem mišljenju koliko Zvezda može protiv Milana i ima li šansu za duplu krunu?

AĐ: Za duplu krunu Zvezda ima snage. Ima jako ozbiljan fudbalski kadar, jer nema šanse da praviš rezultate u Evropi, ako nemaš veliki fudbalski kadar, a Zvezda to ima. Dva dobra tima i treći solidan. Ja se ne sećam da je Zvezda dugi niz godina ovako lepo igrala. Zvezda je dobijala 1:0, ulazila, ali ovo kako sad dominantno igra našu ligu, to nisam gledao 10 – 15 godina da je neko toliko dominantan, a tu se tačno vidi trenerova ruka. Sto se Milana tiče, Zvezdina javnost je uvek nerealna i teško je uvek navijačima Zvezde ugoditi. Da se izvuce Mančester, Zvezda ima to u sebi, taj DNK -moraš da pobediš. Moram da budem iskren, ja ne mislim da je Milan toliko jak, trenutno je Juventus  promenio trenera i igra loše ove sezone. Mislim da se sa Milanom može jako dobro igrati u Beogradu. Zvezda ne leži Milanu godinama unazad i od Piksijevog vremena. Biće to jedna jaka, prava muška utakmica. Verujem u taktičku zamisao trenera Dekija i ja mogu samo kao navijač Zvezde i bivši fudbaler da im poželim sreću i biću uz Zvezdu na toj utakmici, a opet kažem da šansa postoji, a da smo mi nerealni, apsolutno smo nerealni i ja sam nerealan kad mislim da mi možemo da prođemo Milan, ali moram biti optimista!

Šta mislite o Zvezdinim pojačanjima? Katai, Kanga, Srnić…

AĐ: Fenomenalno! Povratak Katai  je bilo najjače pojačanje Zvezde, ako pričamo o fudbalerima naravno, Posle Deje Savćevića takav fudbaler u Srbiji se nije pojavio. To je mađioničar s loptom, neko ko može sam da uzme i da reši. Ne samo našu ligu, nego i evropske utakmice. Mislim da to nije radio Marin kad je došao u Zvezdu. On je bio dobar fudbaler za neke naše utakmice, u našoj ligi, ali u Evropi nije pokazao taj kvalitet. To je iskreno moje mišljenje. Katai je neko ko apsolutno zaslužuje desetku, na svakoj utakmici je najbolji, na svakoj utakmici pokaže ono što navijači žele, a to je magiju. Kanga je vrhunski fudbaler, pokazao je to u prvom periodu kad je bio u Zvezdi. On je ozbiljan fudbaler, preozbiljan fudbaler za našu ligu. Njegove bubice su takve kakve su i treba ga trpeti, dobar je fudbaler. Srnić je dobar momak, on da li je u prvih 11, da li kreće sa klupe, da li uđe ili ne, on je fantastičan, ćuti i radi. Veliki profesionalac i takvi vojnici su potrebni Zvezdi kao što je Srnić, sa njim nikad ne možes da pogrešiš.

Imate li neki upečatljiv trenutak, utisak ili anegdotu koji bi ste izdvojili iz više nego uspešne karijere?

AĐ: Nisam iskreno razmišljao o nekim anegdotama. Ako pričamo o utisku, onda je to sigurno Strazbur. To sam htio da doživim kao fudbaler. Ja sam kao fudbaler doživeo da ti aplaudiraju navijači Zvezde. Ja sam lobovao golmana gde to možda nije bilo najbolje fudbalsko rešenje u tom trenutku, ali sam rekao ili sad uradiš ovo i Bog si ili si prosečan fudbaler kao i svi ostali. Tako da tu sam imao sreću, izašlo je sve kako treba, taj gol je bio vrlo važan u tom trenutku. Kad sam postigao taj gol ja sam bio najponosniji čovek na svetu, lobovao sam golmana pred navijačima, to je ono za šta se živi. Navijači Zvezde i Budućnosti su specifični. Njima su njihove boje u krvi i oni kad te zavole to je to. U tom trenutku sam bio preponosan, ali nažalost taj gol nije dobio na značaju, jer to nije bio pobedonosni gol, ali i dan danas se taj gol prepričava i to mi je najveći utisak u celoj mojoj karijeri. Kad stekneš poštovanje navijača, to je najbitnije fudbaleru. Poštovanje navijača gde si igrao, da te poštuju i cene, to je za mene najveća stvar u fudbalu i generalno u životu.

Šta bi ste poželeli sebi i svojoj porodici u 2021. godini? 

AĐ: Kao i svaka obična porodica zdavlja i sreće. Imam ženu i dvoje dece, to mi je najbitnije što imam u životu. Nijedan gol u karijeri, najvažnije stvari su mi sin, kćerka i supruga, a sve ostalo je u drugom planu – zaključio je Ardijan Đokaj razgovor za HotSport!

Diskusija

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Učitavanje

0

BIVŠI KAPITEN LIVERPULA PORUČUJE: ‘Ako ne angažuju centralnog beka, ne vidim kako mogu do titule’

VELIKO POJAČANJE STIŽE NA ‘MARAKANU’: Defanzivac ponovo u crveno-belom dresu!