Trenutna situacija sa korona virusom nas je sve zabrinula, pa smo potražili konkretne savete i objašnjenja kod stručnjaka koji se najneposrednije bavi tekućim problemima.

Zadovoljstvo nam je da vam predstavimo najnoviji FitPass intervju sa načelnikom odeljenja za intervencije Gradskog zavoda za plućne bolesti i tuberkulozu, doktorom Dejanom Žujovićem.

Na koji način korona utiče na naše disajne organe?


– Korona virusi nisu nepoznanica za nas već dugi niz godina. Mi smo do sada znali da ova grupa respiratornih virusa učestvuje u 5-15% sezonskih respiratornih infekcija sličnih gripu. Ono što SARS-CoV-2, ili COVID-19 odvaja od dosadašnjih infekcija korona virusima je relativno česta pojava komplikacija u smislu intersticijalnih pneumonija, sniženih vrednosti kiseonika u krvi zbog problema na nivou alveo-kapilarne membrane i prisustvo fibroznih promena u plućnom parenhimu nakon preležanih čak i blagih formi ove bolesti. Mnoga istraživanja pokazuju da se ove promene javljaju često i kod pacijenata čija težina bolesti nije zahtevala hospitalizaciju. Zato pacijenti moraju da dobijaju savet od svojih lekara da ukoliko primećuju čest gubitak daha čak i kod izvođenja lakih fizičkih radnji, poput hoda po ravnoj površini, obavezno te tegobe prijave svom doktoru radi upučivanja na MSCT (skener grudnog koša) i difuzijski test. Ove komplikacije mogu u značajnoj meri da snize kardiorespiratorne performanse pacijenata.

 Opšte je poznato da trening poboljšava stanje našeg kardiovaskularnog sistema, ali kako fizička aktivnost deluje na respirotorni i imunološki sistem?

 – Evolutivno posmatrano, ljudska bića su programirana za pokret i fizičku aktivnost, ne za tastaturu i stolicu. Od 2018. godine smanjena fizička aktivnost je odgovorna za veći broj smrtnih ishoda od pušenja. Ovo vam vrlo plastično ukazuje na to koliko je sedatorni stil života poguban za naš kvalitet i dužinu života. Redovni treninzi, posebno aerobni, povećavaju naše aerobne sposobnosti, tj. mogućnost da lakše izvedemo lake ili umereno-teške fizičke aktivnosti. Ovaj tip aktivnosti je posebno značajan, jer redovna nedeljna praktikovanja ovakvih napora dokazano produžavaju životni vek vežbača. Dokazano je da su lagano trčanje ili hod efikasniji od sprinta i intezivnih kardio-vežbi u produžavanju životnog veka. Naravno, njihov dobar efekat se ogleda i u poboljšanju našeg imuniteta. Redovan dovoljno dug san i vežbanje poboljšavaju naš odbrambeni sistem prema raznim infekcijama i hroničnim nezaraznim bolestima.

 

Da li je pogodnija aerobna ili anaerobna aktivnost za poboljšanje funkcija našeg respiratornog sistema? A tokom pandemije?

 Oba tipa vežbanja su jako važni. Aerobni, aktivacijom velikih mišića, dužinom i vremenom treninga, povoljno utiče na gubitak masti, snižavanje telesne težine, kao i poboljšanje naše aerobne sposobnosti. Anaerobni trening, prema brojnim istraživanjima, podjednako je pogodan za redukciju telesne težine i gubitak masnih naslaga. Oba tipa treninga jačanjem grudnih i međurebarnih mišića povoljno utiču na naš respiratorni sistem. Da li jesmo ili nismo u periodu pandemije, ne bi trebalo da utiče na našu redovnost treniranja, jer svi razlozi zašto smo prvi put sišli u teratanu perzistiraju i danas. Moj predlog bi bio kombinovanje ovih tipova treninga.

Goran Srdanov/Nova.rs

Kako ljudi koji su bili pogođeni ovim virusom nakon ozdravljenja treba da se ponašaju? Da li je bezbedno da treniraju i koliko učestalo?

– Na ovo pitanje ću da odgovorim vrlo lično. Nakon mog izlaska iz bolnice u kojoj sam ležao zbog korone, i dvonedeljne izolacije, prvo što sam uradio nakon negativnog testa je bio odlazak u teretanu. Moj savet bi bio da prve nedelje ne radite sa uobičajenim težinama, već se lagano vraćajte u formu. Moj prvi trening je bio i provera moje kardio-respiratorne rezerve. Bio sam presrećan što nisam imao neke neubičajene gubitke daha. U roku od sedam dana sam se vratio supersetovima koje sam rado praktikovao i ranije.

Da li je opravdana panika koja se digla oko treniranja u zatvorenim prostorima?

– Za tako nešto bih imao razumevanja ukoliko bi predlog bio da se zatvore i svi kancelarijski prostori sa više od dve osobe ili slični objekti. Iskreno, ne razumem tu ostrašćenost “stručnjaka” prema teretanama. One su poslednje oaze zdravog života u današnje vreme. Mislim da je to posledica toga da niko od njih nikada nije ušao ni u jednu teretanu u životu, što se prema njihovim telima i vidi.

Da li rizik od dobijanja korone u teretanama može da se uporedi sa rizikom od dobijanja u prevozu, prodavnicama, tržnim centrima, kafićima, poslovnom prostoru?

– Mislim da je rizik i manji. Svi zaposleni u teretani u koju ja idem nose maske, na ulazu postoji dezinfekciona barijera, svaki vežbač već na pultu dezinfikuje svoje ruke. Svaki vežbač ima svoj peškir, udaljenost mora da bude između vežbača bar dva metra. Ne znam koji restoran ima ovakve uslove? Evo ja, kao pulmolog, pozivam svoje sugrađane da nastave da vežbaju, jer će to smanjiti njihov rizik od smrtnog ishoda više nego da nastave da sede u svojim stanovima sa daljinskim upravljačima u ruci.

Koji je Vaš savet, kako nastaviti dalje?

– Mi ne vidimo kraj ovom zlu. Nepoznanica je kako će izgledati zimski meseci, šta će se dešavati sledeće godine… Ne smemo potpasti depresiji, bezvoljnom posmatranju svojih života. Moramo uvek, pa čak i u ovim uslovima, da se trudimo da budemo bolji, lepši, jači. U suprotnom, svi ćemo se ugojiti, prestaćemo da vodimo ljubav jer nemamo snage i volje, život će izgubiti svaku lepotu. Ovo je vreme jakih, a da biste ojačali morate ići i u teretanu, jer to ne jača samo vaše mišiće, nego i vaš mozak i vašu volju.

FOTO Nova.rs