Naravoučenije – nikada se ne kačite sa Rudom van Nistelrojom.

Bilo je to otprilike vreme stvaranja nove generacije holandske reprezentacije, koja je bez većih problema kroz kvalifikacije išla ka plasmanu na Svetsko prvenstvo u Nemačkoj 2006. godine. Protiv slabijih od sebe: Češke, Makedonije, Finske, Rumunije i Andore, ‘lale’ nisu imale problema i mnogo pre kraja tog ciklusa su obezbedili mesto na Mondijalu.


Tri kola pre završetka kvalifikacija, 7. septembra 2005. godine, na ‘Filips’ stadionu u Ajndhovenu gostovala je selekcija Andore, ubedljivo najslabija među pomenutim timovima u grupi 1.

Već u prvom poluvremenu Holandija je stekla prednost od 3:0, golovima Rafaela van der Varta, Filipa Kokua (dobio crveni karton u 38. minutu) i Ruda van Nistelroja, dok se gostujući tim, naravno, konstantno branio želeći da utakmicu završi sa što manje golova u svojoj mreži.

Otprilike sredinom drugog poluvremena glavni sudija Atila Hanaček iz Mađarske dosudio je jedanaesterac za domaćina, a najstrožu kaznu je izveo Rud van Nistelroj. Pogodio je stativu, a onda mu se fudbaler Andore Toni Lima Sola cereći uneo u lice, slobodno se može reći, nesportski proslavljajući njegov promašaj.

Ali ne lezi vraže, Rud van Nistelroj tek tada je dobio dodatan motiv da bar još jednom zatrese mrežu Andore. Napadaču njegovog kalibra trebalo je 20 minuta da se ponovo nađe u šansi i realizuje je za konačnih 4:0.

Njemu je golgeterski taj pogodak bio ‘ni iz džepa, ni u džep’, ali je dobio veliku priliku da se osveti Lima Soli i priredi nam jednu od najlegendarnijih proslava u istoriji fudbala.

(Izvor: youtube / Eskis18)