Prvih 12 godina je najteže: Dolazak Dušana Velikog

Srbija je počela da se otvara svetu, svet je prepoznao u Srbiji interesantmno tržište, pa su u srpske košarkaške klubove počeli da dolaze stranci. Zbog toga je Partizan u sezoni 2003/2003. imao dvojicu stranaca Marvina O’Konora i Frederika Hausa, s tim da je ovaj drugi ostavio daleko dublji trag.

Pored njih u Partizan je došao mladi i perspektivni Dušan Kecman. Dobro, nije bio baš toliko mlad, imao je 24 godine, ali je sve svoje predispozicije pod vođstvom Duška Vujoševića pretvorio u suvi kvalitet, pa je u narednoj deceniji postao jedan od ključnih košarkaša crno-belih. U jednom trenutku sam, a nekoliko godina potom u tandemu s budućim kapitenom Perom Božićem.

Evroligaška scena ponovo je bila preveliki zalogaj za crno-bele, u svojoj grupi su bili tek osmi, ali je domaće prvenstvo ponovo pripalo Partizanu. U četvrtfinalu je savladana Vojvodina ukupnim rezultatom 2:0, a u polufinalu Budućnost 2:1. Podgoričani su poveli u seriji, da bi aktuelni šampion preokrenuo rezultat i obezbedio sebi mečeve protiv FMP Železnika.

Dule Vujošević je i ovoga puta, kao pre 16 godina bio uspešniji od svog kolege Vlade Đurovića i u tri utakmice njegov tim je osvojio drugu uzastopnu titulu. Tada se činilo da je to veliki podvig, ali pravi i istinski uspesi dolaze tek u narednoj dekadi.

Ekipa: Vujanić, Krstić, Kecman, Ostojić, Haus, Čanak, Sekulić, Perović, Avdalović, O’Konor, Savović, Tripković, Lekić, Radenović. Trener: Duško Vujošević.

Sutra: 2004. godina – poslednja titula pred odlazak na Jadran

0

0