BLOG NIKOLE ŠKUNDRIĆA: Postoje savršene oluje – uvek postoji neko ko veruje u tebe, da ćeš biti bolji od najboljeg!

U vikendu koji je za nama,imao sam tu sreću da predvodim decu na njihovim prvim fudbalskim utakmicama.

Lepota postojanja. Pobede,porazi,golovi,promašaji… sve će se to jednom lane zvati. I pad je let, reče Arsen. Oči dok otvoriš,propustio si momente, zakasnio na život, okrznuo sreću. Traženja sreća u sreći. Večita čovekova borba sa samim sobom. Prva u nizu utakmica te sjajne dece čija najvažnija utakmica traje bez predaha, bez odmora.Svet je jedno veliko igralište. Nepravda pušta svoje pipke preko naših odluka. Želje se smenjuju sa predajama i tako u nedogled. Nema kraja. Nikada nije kraj. Ivica početka.

– Treneru,jel sam bio dobar?

Tako jednostavno pitanje koje u sebi krije lepezu emocija.

– Treneru,protiv koga igramo? 

Tek kasnije život iscrta tvog najvećeg protivnika u odrazu ogledala. Subota u 14h je za većinu čovenčastva bio samo jedan običan momenat koji simbloziju svu rutinu čovekovog bitisanja. Subota u 14h je jednom detetu bio momenat koji menja sve. Nije ga propustio. Radovao mu se više nego hiljadu minuta nečega. Možda nije pobedio utakmicu u kojoj je učestvovao ali je pobedio vreme. Stvorio je sebi savršeni dan,raširio osmeh i trčao najbrže što je mogao. Najveći učitelji života su zapravo deca. Bio sam tamo,na toj utakmici. Igrao sam je nekada davno. Vremenom sam je igrao sa sve manje osmeha jer je osmeh zamenila zabrinutost. Okrznuo sam stativu sreće.Bio jednom jedan dečak po imenu Holden Kolfild.

– Treneru, kada je sledeća utakmica? 

Postoje savršene oluje.Momenti se nadovezuju jedni na druge i poradjaju dan. Dani se nadovezuju jedni na druge i ako zaboraviš srž,propustio si život. Početak. Tako krupna reč. Da li će sve biti idealno? Teško. Da li možemo učiniti da bude idealno? Verovatno da da. Početak i kraj se spoje i stvore zauvek. Igra. Tako maglovita reč. Radost. Najasnija reč.

Zato…

Lana, Andrea, Saro, Jano, Kristina, Ina, Sofija, Ivo, Andrea, Saro, Maro, Nina, Lazare, Ilija, Filipe, Ivane, Aleksa, Dušane, Davide, Nikola, Ognjene, Nikola, Hana, Mihajlo, Andrej, Uroše, Miloše, Marko, Petre, Novače, Pavle, Marko, Dačo, Vukašine, Lazare, Dimitrije, Kuniću, Ognjene, Dušane, Kole, Djordje, Jakove, Benja, Relja, Mladjo, Arsenije, Dušane, Luka, Vukane, Uroše, Ivane, Filipe, Adame, Kolja, Djordje, Pavle, Dmitre, Marko, Sergej, Vujadine, Mihajlo, Pavle, Lule, Šomi, Božo, Paki, Peco, Viktore, Colke, Gavrilo, Mateja, Filipe, Aleksa i Sergej,

Hvala vam što delimo ove momente koje je spojila igra mnogo ozbiljnija od rutine.

Hvala vam što ste me vratili u 1995. medju svoje drugare na jedan blatnjavi teren satkan
od snova.

Nije sve idealno. Naravno. Nepravda pušta pipke. Život nije razumljiv.

– Treneru,jel sam bio dobar? 

Uvek postoji neko ko veruje u tebe,da ćeš biti bolji od najboljeg,da momenat postaje decenija, da sreća se ne gubi u nama nikada…da nikada nije kraj.

– Ako uradiš nešto stvarno dobro,onda,posle nekog vremena,ako ne paziš,počneš time da se razmećeš. I više nisi tako dobar ,reče jedan dečak po imenu Holden Kolfild.

0

0