SEKU KONE: Ovu priliku ću ugrabiti obema rukama

Samo jedan „pravi“ trening odradili su fudbaleri Vojvodine tokom prva dva dana boravka u Beleku.

Nakon što su juče pre podne imali lakši relaksacioni trening u teretani i na terenu hotela „Titanic Deluxe Golf Belek“, a popodne prionuli na ozbiljniji rad sa loptom, crveno-beli su danas, usled kiše i grada koji su pogodili Belek, bili sprečeni da izađu na teren, te su svoje aktivnosti ponovo usmerili ka teretani hotela u kojem su smešteni.

Ipak, ako je suditi makar i po tom jednom fudbalskom treningu koji su Vošini prvotimci do sada odradili u Turskoj, Liberijac Seku Kone (23) mogao bi da bude prijatno iznenađenje za navijače Vojvodine u nastavku ove sezone. Snažni i visoki centarfor je u igri na dva gola pokazao da ima golgeterski instikt, te je pogađao mrežu iz različitih pozicija i na različite načine: kako snažnim šutevima iskosa i iz daljine, tako i lob udarcima u situacijama „jedan na jedan“, pokazujući tako da poseduje zavidnu tehniku i mirnoću u završnici, baš ono što je Vojvodini nedostajalo tokom prvog dela prvenstva.

– Veoma sam srećan što sam ovde i što sam dobio ovu šansu. Znam da je Vojvodina među tri najbolja kluba u Srbiji i da mi predstavlja dobru priliku da napravim iskorak u karijeri. Svi su me veoma srdačno prihvatili i dobri su prema meni, tako da zaista nemam na šta da se požalim. Posebno ovde na pripremama, kada smo svi stalno zajedno na istom mestu, osećam kako se zbližavamo i funkcionišemo kao pravi tim – kaže Kone.

S obzirom na to da navijači Vojvodine još uvek nisu imali priliku da te upoznaju, šta možeš da nam kažeš o sebi i svojoj fudbalskoj karijeri?

– Imao sam samo osam meseci kada sam se sa roditeljima iz Afrike preselio u Holandiju, gde sam odrastao i proveo veći deo svog života. Fudbal sam počeo da treniram sa četiri-pet godina i igrao sam za mlađe kategorije Ajaksa, a kao dete sam bio problematičan, jer nisam mogao da se fokusiram na školu. Znao sam da je škola važna, ali ja sam uvek želeo da igram fudbal. Ajaks sam napustio, jer koliko god da si talentovan, u glavi moraš mentalno biti veoma jak. To je definitivno najvažnije za mlade igrače. Ja sam to shvatio, nastavio da treniram, išao od tima do tima i konačno potpisao za Fortunu sitard, koja je bila moj prvi klub u seniorskoj karijeri. Igrali smo drugu holandsku ligu i došao sam na poziv trenera koji me je trenirao i u mlađim kategorijama.

– Tamo sam igrao dobro i bio prvi strelac tima, nakon čega sam prešao u Os. Želeo sam da napravim korak više, ali sam imao nekih porodičnih problema i otišao sam u Ameriku. Tamo sam dve godine igrao za drugi tim Filadelfije, jer kod njih važi pravilo da u ekipi može da bude samo pet inostranih igrača, a ja, iako sam često trenirao sa prvim timom, nisam uspevao da uđem u sastav. Nadao sam se da ću zaigrati u MLS ligi, ali kada mi je istekao ugovor, usredsredio sam se na to da zaradim što više para i onda mi se pojavila opcija za Južnu Koreju. Znao sam da to nije dobar potez za moju karijeru, ali zbog situacije u kojoj sam bio, samo sam razmišljao o novcu. Tamo sam bio deprimiran, nisam bio pravi ja i imao sam lošu godinu. Vojvodina je čak i pre godinu dana želela da me dovede i zato kada sam ponovo dobio njen poziv, znao sam da ne smem da kažem „ne“. Sada sam veoma srećan što sam ponovo u Evropi, jer mi je nedostajao evropski fudbal. Ovde je sve vrlo profesionalno i to čini da se osećam dobro. Još uvek sam mlad i verujem da mogu da napredujem, te ću dati sve od sebe da iskoristim svaku priliku kada se nađem na terenu.

Bez obzira na oscilacije u tvojoj dosadašnjoj karijeri, do sada si odigrao četiri utakmice za reprezentaciju Liberije. Kakav je fudbal u tvojoj rodnoj zemlji?

– Ljudi u Africi toliko vole fudbal da to nije normalno. Bukvalno nigde drugde nisam video tako nešto. Fudbal u Liberiji je izuzetno popularan, pogotovo od kada nam je predsednik postao Žorž Vea, koji je fudbalska legenda. Ljudi stalno govore kako hoće da dobijemo novog Žorža Veu i mnogo podržavaju nacionalni tim. Kada sam otišao u Južnu Koreju, ispao sam iz konkurencije za reprezentaciju, jer razumljivo, selektor je više usmeren na igrače koji igraju prvu ligu u evropskim zemljama. Sada kada sam se vratio u Evropu, nadam se da ću ponovo dobiti priliku da zaigram. Stariji sam i spreman da ponovo predstavljam svoju zemlju.

Šta je bio razlog tvojih slabijih izdanja u Južnoj Koreji?

– Prebrzo sam doneo odluku da odem tamo. Fudbal nije lako igrati kad nemaš podršku porodice, ne osećaš se i ne spavaš dobro… Ne kažem da je to izgovor, ali na terenu sam jednostavno brinuo o drugim stvarima. Zato mi je izuzetno drago što mi je Vojvodina pružila ovu priliku, koju nameravam da ugrabim obema rukama. Nadam se da će se to videti i na utakmicama.

Pre nego što si došao u Vojvodinu, šta si znao o njoj i kakva su tvoja očekivanja?

– Čuo sam da je ovde igralo mnogo dobrih igrača, kao što su Tadić ili Stefen Apija. Znam da klub ima dugu istoriju i ja sam srećan što sam ovde, ali kao i svaki igrač, uvek težim ka višem. Verujem da Vojvodina može da mi pomogne da napravim korak dalje u mojoj karijeri, kao što i ja mogu da pomognem njoj dobrim igrama na terenu. Moj cilj i san je da igram u najjačim evropskim ligama. Da bi se to ostvarilo, moram naporno da radim, svakodnevno se dokazujem treneru i budem u startnih 11.

S tim u vezi, kako ti odgovara način rada šefa stručnog štaba Radovana Krivokapića?

– Izuzetno mi se sviđa i sve što mi kaže je vrlo jasno, jer veoma dobro govori engleski. Ima viziju kako treba da igramo, iako tek treba da odigramo prvu utakmicu i vidimo kako će to izgledati na delu. Za nas igrače je strahovito važno da tačno znamo šta je ono što trener traži od nas. Posebno mi se sviđa to što jednaku pažnju posvećuje mlađim i starijim igračima i sve tretira jednako. Mislim da je to jako dobro i za klub i ukoliko ovako nastavimo, verujem da ćemo svi zajedno da napredujemo i beležimo dobre rezultate u nastavku sezone.

Šta je ono što znaš o srpskom fudbalu i srpskoj ligi?

– Moj prijatelj Omega Roberts je ranije igrao za Crvenu zvezdu i pričao sam sa njim pre nego što sam došao u Vojvodinu. Čuo sam da su Crvena zvezda i Partizan dva najuspešnija kluba, koja redovno igraju u Ligi šampiona ili Ligi Evrope, kao i to da se igra dosta oštro i srčano. Kod nas u Africi je slično, jer i mi smo navikli da igramo borbeno, te verujem da ću se uklopiti u stil igre u Srbiji.

Šta je ono što navijači Vojvodine mogu da očekuju od tebe u crveno-belom dresu?

– Nadam se da ću postići mnogo golova. Ja sam napadač i to je nešto što moram da radim, ali ukoliko mogu da pomognem timu sa asistencijama i napornim radom, sigurno ću učiniti i to. Uvek ću davati sve od sebe za tim. Nadam se da ćemo imati dobre rezultate i podršku navijača. Uvek bude i dobrih i loših mečeva, te se nadam da će nas navijači podržati i onda kada ne budemo igrali dobro. Sada sam fokusiran na pripreme i na to da se što bolje spremim. Čeka nas velika utakmica već u prvom kolu, protiv Crvene zvezde, i mislim da moramo biti spremni za nju, kako bismo na dobar način započeli polusezonu – poručio je Kone.

0

0