STRAHINJA RAŠOVIĆ ZA HOTSPORT: Propuštam samo Svetsku ligu, potrudiću se da se vratim što pre
Reprezentativac Srbije u vaterpolu Strahinja Rašović govorio je o nedavno odigranim pripremnim utakmicama naše reprezentacije protiv Amerike gde su ‘Delfini’ izgubili sva četiri meča, o šansama naše reprezentacije na predstojećim turnirima završnice Svetske lige u Bergamu i Svetskom prvenstvu koje ubrzo posle toga startuje u Kazanju, a izmedju ostalog, Rašović je prokomentarisao nesportski potez američkog reprezentativca Džesija Smita i udaranja posle koga je srpski reprezentativac zadobio lakši potres mozga.
– Naravno da je postojala namera kod tog udarca. Ne mislim, nego znam to. Tipičan udarac nogom u glavu bez lopte za čim stvarno nije bilo potrebe. Zašto je Smit to uradio, verovatno samo on zna. Nije čak prišao ni da mi se izvini kao čovek, ni on, niti bilo ko od američkih igrača. Cela situacija je izgledala arogantno i nesportski sa njihove strane, ali dobro, šta je tu je. Nisam ozbiljnije povređen. Počeću da treniram za nekoliko nedelja, tako je ustanovljeno na pregledima i nije mi pukla jagodična kost kao što su mnogi mediji preneli bez ikakve provere i razgovora sa mnom. Propustiću verovatno Svetsku ligu, ali ću se potruditi da budem spreman za Svetsko prvenstvo u Kazanju, naravno ako budem na spisku selektora Savića i ako se oporavim na vreme – počeo je priču Rašović.
U pripremnim utakmicama protiv Amerike gubili smo uglavnom u poslednjim trenucima. Šta je uzrok tome što niste uspeli da zadržite sigurnost do samog kraja?
– Igrali smo solidno te utakmice. Borili smo se i mi i Amerikanci, ali na kraju su ipak oni pobeđivali, malo na sreću, a malo i na umeće. Jednostavno, dešava se kao i u svim utakmicama, nekad dobiješ, a nekad izgubiš. Mislim da je glavni razlog to što smo umorni otišli na tu turneju. Klupska prvenstva su se tek završila, tako da nismo imali previše vremena za odmor za razliku od Amerikanaca koji su odmorni dočekali ove pripremne utakmice protiv nas. Ovi porazi ne bi trebalo da plaše, imamo dovoljno samopouzdanja pred turnire koji nam slede, samo što nam se jednostavno kockice nisu složile protiv Sjedinjenih država.
Naša reprezentacija će ponovo igrati protiv SAD-a već za dve nedelje u prvoj utakmici završnog turnira Svetske lige u Bergamu. Možemo li da im vratimo milo za drago?
– Naravno. Verujem u pobedu protiv Amerikanaca, kao i protiv drugih selekcija. Ove godine branimo titulu u Svetskoj ligi, tako da moramo igrati na vrhunskom nivou samim tim što bismo već u ovom takmičenju mogli da obezbedimo vizu za Olimpijske igre, a protiv Amerike imamo i motiv više. Nadam se da ćemo im dokazati da su nas slučajno pobeđivali u ovim pripremnim utakmicama. Možda je bolje što smo tu gubili, nego da to činimo na zvaničnim prvenstvima.
Mesec dana posle Svetske lige, na programu je i Svetsko prvenstvo. Na prošlom SP u Barseloni ostali smo bez medalje. Možemo li u Kazanju do medalje?
– Ovo su izuzetno jaka i uzbudljiva takmičenja. U Barseloni su nas Crnogorci pobedili u četvrtfinalu. Mi smo im delimično uzvratili na prošlogodišnjem Evropskom prvenstvu pobedivši ih u polufinalnom okršaju. Ove godine na Svetskom prvenstvu u grupi smo sa njima i potrudićemo se da se iskupimo za sve što smo ispustili. Nadam se da se neće ponoviti Barselona i da ćemo ove godine osvojiti medalju. Kao i uvek imamo jasan cilj. Idemo na zlato i daćemo sve od sebe da to i ostvarimo.
Ko nam je ove godine najveća pretnja u pohodu na najsjajnija odličja i da li bi neka reprezentacija iz drugog plana mogla da iznenadi?
– Kao i uobičajeno, Mađarska i Italija su pored nas najveći favoriti. Sve reprezentacije su silno motivisane, naročito kada igraju protiv Mađara i nas. Eventualni okršaj između Srbije i Mađarske bi mogao da bude najzanimljiviji. Deklasirali smo Mađare na prošlogodišnjem Evropskom prvenstvu i ‘oteli’ im zlato u njihovom bazenu. Svakako će biti silno motivisani da nam uzvrate, a i inače mečevi te dve reprezentacije su u najvećoj žiži interesovanja. Hrvatska i Crna Gora su standardno dobre, a takođe bi i Amerikanci mogli da se umešaju u ovu opasnu borbu. Grčka bi takođe neplanirano mogla da napravi problem nekim zvučnijim selekcijama. Možda ne baš ove sezone, ali uskoro će i Grci izrasti u ekipu za respekt koja bi vrlo lako mogla da se umeša u borbu za medalju na velikim takmičenjima.
Već pet godina ste u Crvenoj zvezdi gde imate nekoliko osvojenih trofeja, između ostalog i pehar Lige šampiona i Superkupa Evrope. I ove sezone ste, kao i prethodnih, najbolji strelac kluba, a stigli ste i do ukupnih 300 golova u crveno-beloj kapici. Kako se osećate zbog toga i kakve su reakcije javnosti?
– Svakako mi imponuje ta činjenica, ali nažalost ti golovi su samo moja lična satisfakcija. Uglavnom niko ne priča o tome, a malo ljudi za to uopšte i zna. Jednostavno, nikakve koristi trenutno nemam od toga, ali svejedno nastaviću da pružam dobre partije i igraću onako kako najbolje umem.
Crvena zvezda je u poslednje vreme naglo pala. Ne igra Evroligu i nije osvojila nijedan trofej, a Partizan je ponovo postao prvak države. Šta je uzrok Zvezdinog pada i kako komentarišete igru Partizana ove sezone?
– Igrali smo sa izuzetno podmlađenim timom. Čak 90 posto igrača je otišlo iz Zvezde, a mnogim klincima je ova sezona bila vatreno krštenje. Partizan takođe ima vrlo mladu ekipu. Podjednaki smo u kvalitetu, s tim što je Partizan bio sigurniji kada je bilo najpotrebnije. Sasvim zasluženo su osvojili titulu. Jednom prilikom sam rekao da ko od nas bude bolji u polufinalu, savladaće Radnički i u finalnim okršajima. To se i desilo. Čestitam momcima iz Partizana na zasluženom uspehu.
Pre nekoliko sezona, nekolicina bivših Partizanovih igrača poput Prlainovića, Šefika, Rađena, Pijetlovića i drugih, prešlo je u redove Crvene zvezde. Da li biste vi uradili isto i prešli iz Zvezde u Partizan?
– Trenutno ne bih, ali u budućnosti ćemo videćeti. Mislim da je ipak profesionalizam na prvom mestu i da se niko od nas ne treba opterećivati takvim stvarima. Inače između vaterpolo klubova Crvene zvezde i Partizana vlada prijateljska atmosfera i zdravo rivalstvo. Svi se međusobno poznajemo, družimo se i sparingujemo zajedno. Nema nikakve netrpeljivosti, a rivalitet u vaterpolu znatno je manji nego u fudbalu ili nekom drugom sportu što se navijača tiče – zaključio je Rašović.