EVROPSKE FUDBALSKE DIKTATURE, SAMO DVE ZEMLJE SU NALIK SRBIJI: Negde se unapred znaju dva moguća šampiona, negde se prvaci menjaju kao na traci!

Zanimljivo je videti gde je neizvesnost, a gde duopol!

Evropski fudbal često se predstavlja kao prostor velikih razlika, bogatih klubova i dugih domaćih dominacija, ali statistika 21. veka pokazuje da je potpuna zatvorenost prvenstva ipak retka pojava. Kada se pogledaju nacionalne lige u UEFA prostoru od sezone 2000/01, samo tri prvenstva su ostala svedena na dva različita šampiona: Škotska, Srbija i Ukrajina.

Posebno je zanimljivo što su upravo u finišu ove sezone sva tri aktuelna prvaka iz tog društva nedavno overila titule. U Škotskoj je to uradio Seltik, i to na najdramatičniji mogući način — pobedom od 3:1 nad Hartsom u poslednjem kolu, u direktnom raspletu šampionske trke. Hartsu je bio dovoljan i bod za prvu titulu posle 66 godina, ali je Seltik preokretom ostao na tronu i sačuvao škotsku ligu u društvu prvenstava u kojima su u ovom veku šampioni bili samo dva kluba: Seltik i Rendžers.

Slična slika već decenijama postoji i u Srbiji. Od početka 21. veka, kroz period SR Jugoslavije, Srbije i Crne Gore, a zatim i samostalne Srbije, titule su osvajali samo Crvena zvezda i Partizan. Obilić jeste bio šampion države, ali 1998. godine, što ne ulazi u ovaj period. Zvezda je ove sezone dodatno učvrstila dominaciju, pošto je osvojila devetu uzastopnu titulu, 37. u klupskoj istoriji. Time crveno-beli imaju najduži niz među ligama koje su deo ove analize, ali i jedan od najdužih aktivnih šampionskih nizova u evropskom fudbalu.

Treći primer je Ukrajina, gde su u 21. veku titule osvajali isključivo Dinamo Kijev i Šahtjor Donjeck. Ove sezone je Šahtjor vratio krunu i dodatno potvrdio dvopolni karakter ukrajinskog prvenstva. Sezona 2021/22 nije imala šampiona zbog rata, ali ni pre ni posle toga nijedan treći klub nije uspeo da se umeša u šampionski niz Dinama i Šahtjora. Šahtjor je, kao novi prvak Ukrajine, obezbedio i direktan plasman u ligašku fazu Lige šampiona za sezonu 2026/27.

Kada se pogledaju balkanske lige, Srbija se izdvaja kao najzatvoreniji primer. Albanija, Severna Makedonija i Rumunija imaju po oko devet različitih šampiona u ovom veku, dok su Bosna i Hercegovina, Slovenija i Crna Gora znatno raznovrsnije od Srbije. Hrvatska i Grčka imaju po četiri različita prvaka, Bugarska pet, Turska šest, ali nijedna od tih liga nije blizu srpskom dvopolnom obrascu.

Na potpuno suprotnoj strani nalazi se Švedska, koja je jedan od najboljih primera fudbalske raznovrsnosti u Evropi. Allsvenskan je u 21. veku imao čak jedanaest različitih šampiona od 2001. godine, a ako se računa i 2000. godina, broj raste na dvanaest. Posebno je odjeknula titula Mjelbija 2025. godine, kluba iz malog mesta, čime je švedska liga dodatno potvrdila status jednog od najnepredvidivijih prvenstava u Evropi.

Zato je podatak još upečatljiviji: u vremenu u kojem novac sve češće odlučuje pravac fudbala, samo tri evropske lige su u 21. veku ostale zaključane između dva imena. U Škotskoj su to Seltik i Rendžers, u Ukrajini Dinamo Kijev i Šahtjor, a u Srbiji Crvena zvezda i Partizan.

0

0