FILIP MATIJAŠEVIĆ ZA HOTSPORT: Tinejdžer koji je blistao protiv Partizana – „Proslavu gola posvetio sam ocu – Bog nas je nagradio!“

Krupnim koracima korača kroz sve izazove koje pred njega stavlja seniorski fudbal!

Mladi fudbaler Čukaričkog, Filip Matijašević, doživeo je veče koje će sigurno pamtiti do kraja života. U velikom derbiju 14. kola Superlige Srbije, njegov tim je na Banovom brdu deklasirao velikog rivala, Partizan, sa 4:1. Iako je cela ekipa briljirala, Matijašević je u poslednjim trenucima utakmice „stavio tačku na i“, postigavši prelep pogodak.

U nadoknadi, sa preko 30 metara, Filip je izvanredno lobovao golmana Partizana i potvrdio pobedu „Brđana“ u spektakularnom stilu. Danas je, ‘hladne glave’ u razgovoru za HotSport, Filip otkrio koliko mu je jučerašnji pogodak značio.

Cukaricki v Partizan Mozzart Super League Season 2025/2026

Čestitke na sjajnoj partiji. Koji trenutak smatraš ključnim za pobedu protiv Partizana i kako si generalno video taj meč?

FM: Pre svega hvala. Utakmica sa jednim od najvećih klubova u Srbiji bila je možda i najzahtevnija koju sam odigrao. Ključan trenutak bio je naš ulazak u utakmicu. Motivacije nam nije falilo, ispoštovali smo sve taktike i zamisli šefa, i mislim da je rezultat na kraju možda bio i ubedljiviji nego što bi trebalo, ali bog nas je nagradio.

Tvoj fenomenalan pogodak… Šta ti je prolazilo kroz glavu dok je lopta ulazila u mrežu? Kome posvećuješ gol?

FM: Par minuta pre tog gola imao sam ozbiljne bolove i emocije su me pogodile. Posle pogotka Miletića samo sam čekao da sudija svira kraj. Kada mi je Tufegdžić dodao loptu, znao sam da ću teško da istrčim do kraja jer nisam imao dovoljno snage. Pre nego što sam primio loptu, video sam da je golman van linije i osetio da je trenutak da probam takav šut. Proslavu gola posvetio sam ocu — možda ste to mogli i videti. To je neka naša šala koju neću deliti. Gol posvećujem i majci, baki i pokojnom dedi.

Sa samo 17 godina u prvom timu, kako uspevaš da ostaneš smiren u utakmicama protiv velikih rivala kao što je Partizan?

FM: Mnogo je lakše ostati smiren kada imaš saigrače i stručni štab koji veruje u tebe. Partizan je ogroman klub, malo me je i nosila atmosfera — tačno rečeno, i vredjanje njihovih navijača upućeno meni. Kad sam prvi intervju radio, rekao sam da više volim kada me ljudi vredjaju nego kada me hvale. Takva mi je glava još od mlađih kategorija i neka tako i ostane.

Cukaricki v Partizan Mozzart Super League Season 2025/2026

Kad si potpisao novi ugovor sa Čukaričkim do 2027. godine, šta ti je bilo prvo obećanje koje si sebi dao?

FM: Obećao sam da moram da pomognem ekipi na kakav god mogu način. Moj cilj je da ostavim trag u klubu koji me napravio. Ako treba da igram i defanzivu koju ne volim najviše, ako se tako namesti utakmica, igram — statistika će doći, kao što je dolazila u mlađim kategorijama.

Ko je u timu bio najveći oslonac van terena — stariji saigrač ili trener — i šta si od njih najviše naučio?

FM: Ima dosta saigrača, mlađe neću ni pominjati, svi držimo sjajno. Od starijih bih izdvojio Mirkovića, Tedića, Tomovića, Nikčevića, Pavkova i Dočića, koji mi je na kraju rekao da se ovakvom igrom pre svega zaslužuje ovo. Moram da pomenem i Tufegdžića, od koga učim, dobijam savete i koji je možda i najveći majstor sa kojim sam trenirao. Saveti koje su mi davali bili su sjajni. Van terena, najveća podrška su mi porodica — majka i otac. Kroz teške trenutke su uvek bili uz mene i sada neka malo uživaju, verujem da im je i njima laknulo.

Kakvi su ti planovi za ostatak sezone — ciljaš li na statistiku ili nešto drugo?

FM: Fokus mi je samo na Čukaričkom. Sa ocem ni ne pričam o nekim planovima, tu sam da budem maksimalno posvećen timu. Glupo bi bilo da kažem da ne jurim statistiku — svaki ofanzivac to želi i juri — ali prvo gledam tim. Možda nekad nije sve do statistike, važnije je da ekipa igra dobro.

Ko ti je fudbalski uzor?

FM: Imam više uzora. Jedan od njih je Kaka — mislim da stilom malo podsećam na njega. Od ostalih su to Mesi, Nejmar i Dibala.

Tvoj otac je Vladimir Matijašević, jedan od istaknutih fudbalskih radnika. Da li te on savetuje i kako on utiče na tvoj napredak?

FM: Naravno da me savetuje, iako, ako moram da budem iskren, ne bih uvek da ga poslušam, ali ispada da je uvek u pravu. Imam breme prezimena, znam ko je i šta je. On pazi da mi ne stvara dodatni pritisak, jer ga već ima dovoljno. Nekad uđem u njegovu kožu i shvatim da mu je možda još teže nego meni. Znam da nikad nije hteo da igram kada ne zaslužujem — čak sam skoro saznao da kad je bio u reprezentaciji direktor, ja sam bio na spisku jer sam zaslužio, ali me je on precrtao. Dok su drugi želeli da me vrate, on me je precrtao. Ako ne budem igrač, bar ću biti čovek zbog njega.

Imao si nekoliko trenera kroz karijeru. Koji od njih je ostavio najveći trag na tebe i zašto?

FM: Ovde bi bilo glupo da nekog preskočim. Lazaru Popoviću pre svih moram da se zahvalim, kao i Đorđu Aćimoviću, zvanom Đulika. Zbog Mihaila Trajkovića sam otišao u prvi tim. Marko Savić me je poveo na pripreme sa 16 godina i dao šansu da debitujem. Eto, neka budu njih četvorica.

Ko su ti najveća podrška van terena?

FM: Moram da pomenem braću Luku, Relju i Lava. Oni su mi možda i najveća podrška. Relja je juče plakao kao da je on dao gol, Luka je bio oduševljen sa drugarima. I još jednog šefa, Marka Martaća, moram da pomenem — hvala šefe!

0

0