Ogromno iskustvo za dvadesettrogodišnjaka!

Prošlo je šest godina otkako je Dragoljub Savić, nakon samo debitantskog nastupa u seniorskom timu Vojvodine, potpisao za bečki Rapid. Krilni fudbaler, proveo je tamo četiri sezone, nastupajući sporadično za prvi tim i standardno za rezervnu ekipu koja igra u drugom rangu austrijskog fudbala. Iako nije ostavio dublji trag na Alijanc stadionu, stekao je zlata vredno iskustvo. Zatim je krenuo zaobilaznim putem – preko letonskog RFS-a, gde je osvojio jedan kup i dve titule prvaka države i imao zapaženu ulogu, stigao je do TSC-a iz Bačke Topole, u kojem se neočekivano brzo i lako privikao i pruža vrlo dobre partije otkako je početkom februara pojačao redove Topolčana.

Dvadesettrogodišnji Koviljčanin jedan je od najeksplozivnijih igrača u domaćem prvenstvu – u dresu TSC-a zabeležio je maksimalnu brzinu od impresivnih 35,6 kilometara na čas, čime se svrstao među najbrže fudbalere u Superligi. Ako nastavi u ovom ritmu, sigurno možemo očekivati dodatni skok u njegovoj karijeri, jer se vrlo brzo adaptirao, a njegove brzinske i tehničke sposobnosti jasno pokazuju zašto ga je velikan poput Rapida želeo u svojim redovima.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели FK TSC Bačka Topola (@fktsc)

– Niko nije očekivao da ću se tako brzo privići, a ni ja nisam znao šta da očekujem, jer sam došao iz perioda u kom nisam imao utakmice u nogama, ali jako sam se spremao, individualno. Ipak, sve je ispalo dobro zahvaljujući nenormalnom poverenju koje su mi ukazali ljudi iz kluba. Zbog toga sam im svima iskreno zahvalan- kaže Savić, i nastavlja:

– Prioritet nam je plasman u Evropu. Dolaskom Slavka Matića kojem sam vrlo zahvalan na pruženoj šansi, postali smo energičan tim, sposoban da igra protiv svakog. Bili smo u teškoj situaciji, ali smo se izvukli, ušli u plej-of i sada je realno da napadnemo to treće mesto – mislim da TSC to apsolutno zaslužuje.

Veliku zahvalnost duguje i svom agentu:

– Bojan Šaranov mi mnogo pomaže. Promenio mi je način razmišljanja i omogućio da oko sebe imam tim ljudi koji se bave mojom karijerom i koji su mi ogromna podrška. I oni su jedan od glavnih razloga zašto sam se tako brzo prilagodio novoj sredini.

U kratkom vremenskom roku uspeo je da se nametne u novoj sredini, ali i da prepozna ono što TSC izdvaja od drugih klubova u Srbiji.

– TSC je, po mom mišljenju, najorganizovaniji klub u Srbiji. Najbitnije je to što se ovde zaista osećaš kao fudbaler – imaš sve uslove za rad, napredak i budućnost. Od terena, preko akademije, do stadiona… Mislim da niko u Srbiji trenutno nema takve uslove.

Dragoljub Savić je sa 18 godina otišao u Rapid, verujući da je to pravi korak. Iako sada smatra da je možda mogao da sačeka još neko vreme, iskustvo u Austriji mu je mnogo pomoglo u razvoju, a o tome je govorio:

– Otišao sam mlad, sa 18 godina, i Rapid nisam mogao da odbijem. Sada, kada pogledam unazad, mislim da sam možda napravio grešku što sam otišao tako rano, jer verujem da sam trebao da ostanem još neko vreme u Vojvodini i da se afirmišem pre nego što napravim korak dalje. Međutim, ne žalim zbog toga. Naučio sam mnogo stvari koje su mi kasnije pomogle, posebno austrijski mentalitet i disciplina. Kada dođete tako mladi u veliki klub, mnogo faktora mora da se poklopi. Nije isto biti stranac i domaći igrač, morate biti 10 puta bolji na treninzima da biste se izborili za svoje mesto. Zaigrao sam za prvi tim, bio standardan u drugom timu, ali na kraju sam doživeo povredu koja me je izbacila iz ritma, što je, na neki način, usporilo moj napredak u Rapidu. Druga liga u Austriji se prati prilično intenzivno i donosi mladim igračima kontinuitet, što im na kraju pomaže da se razvijaju i nađu svoj put.

Savić je član generacije 2001. novosadske „Stare dame„, iz koje je potekla nekolicina vrlo kvalitetnih igrača. Svlačionicu je tada delio sa Mirkom Topićem i Dejanom Zukićem, s kojima je i danas u bliskom kontaktu. Sada su pred njim su dve prilike da se suoči sa Vojvodinom, prvo u prvenstvu, a zatim i u polufinalu Kupa Srbije. O svom odnosu prema Vojvodini i motivaciji da da maksimum, Savić je rekao:

– Vojvodinu mnogo volim i jako se vezujem za taj klub. Žao mi je što nisam ostavio dublji trag, kao što su to uradili moj kum Dejan Zukić i Mirko Topić. Nikada do sada nisam imao priliku da igram protiv Vojvodine, sigurno postoji dodatna motivacija, ali ja uvek dajem svoj maksimum na terenu. 

Neverovatna brzina, to je nešto što mu je, kako on kaže, Bog dao i niko mu to ne može oduzeti.

– Brzina je oduvek bila moj adut, ali naravno, uvek ima prostora za napredak. Puno radim na sebi, imam disciplinu i posvećenost. Smatram da mi je Bog dao ovu sposobnost i to je nešto što niko ne može da mi oduzme. Iako ima brzih igrača, kao što je Radonjić, ipak ih nije mnogo u domaćem prvenstvu. Mogu da igram na više pozicija. Najbolje se osećam kao krilni napadač na levoj strani, ali kada trener zatraži od mene da igram na drugom mestu, uvek ću dati svoj maksimum i odgovoriti na sve zahteve.

Iako trenutno nije deo reprezentacije, veruje da ima kvalitet da se ponovo dokaže i ponovo obuče dres sa državnim grbom. O svom odnosu prema reprezentaciji i mogućnosti da se vrati, rekao je:

– Prošao sam sve mlađe selekcije Srbije i uvek mi je bila velika čast da igram za reprezentaciju. Za Srbiju se gine i svaki poziv mora da se poštuje. Smatram da imam kvalitet da ponovo zaigram za reprezentaciju, možda trenutna situacija to ne pokazuje, ali dugo nisam bio u Srbiji i verujem da mogu ponovo da se dokažem.

Trenutno razmišlja samo o izazovima koji slede sa klubom iz Bačke Topole.

– U TSC-u sam pronašao svoj mir. Uvek se trudim da budem fokusiran na sadašnji trenutak, jer o budućnosti ne znam mnogo. Najvažnije je da ostanem koncentrisan i da dajem svoj maksimum svakog dana.

5

0