FOTO: Privatna arhiva
in

BLOG NIKOLE ŠKUNDRIĆA: ‘Frančesko Toti je mom detinjstvu značio onoliko koliko je Fante oblikovao Bukovskog’

Beograd se budio a zraci sunca su plesali po mojoj sobi.

Dan se opet sažalio na nas. Jutro je nagoveštalo topao dan,ali ja sam živeo na Balkanu, na ringišpilu satkanom od preokreta.

Soba se opskrvbila tišinom a ja sam ‘uhvatio’ pticu koja se samo na sekund zadržala u mom vidokrugu. Uzeo sam svoj telefon i u momentu uz to parče plastike bio na ‘nišanu’ čitavog sveta.
Jutros je svet zapljusnula vest da bivši igrač AS Rome, Frančesko Toti proslavlja svoj 45-i rodjendan.

Čudno je kako čoveka par reči izlože stihiji. Reči su oblikovale laž. Istinu je oblikovala emocija. Frančesko Toti je mom detinjstvu značio onoliko koliko je Fante oblikovao Bukovskog. Retki su dosledni do poslednjeg zvižduka. Frančesko Toti je zaljubljenicima u sport ponudio katarzu, pasiju, ključanje duše i sopstvene oči koji postaju nestrpljivo nervozne iščekivajući momenat koji u njihovim životima menja sve.

Čovek se izložen stihiji lagano ubedi da je baš on ‘opkoljen’  prizorima koji menjaju istoriju sveta.To je u ljudskoj prirodi,svemu dajemo veću vrednost dok zapostavljamo istinu. Toti je uspeo ono što retko kome jeste- Nije dozvolio da bude samo cigla u zidu.

Osvajač Svetskog prvenstva 2006,najstariji strelac u istoriji Lige šampiona,osvajač Skudeta sa Romom. Toti je predstavljao u sportu sve ono što se ne može nagraditi medaljama i peharima.
Čitava karijera posvećena jednom klubu koji simbolizuje jedan grad koji simbolizuje Večitu borbu.
Stihija me je ne spuštajući gas,vozila pravo do mašte,te sebične istine koja itekako ume da igru zvanu život učini ogoljenijom. Došlo je direktno iz srca,tek tako,kao i sve zbog čega u poveruješ u Zauvek.

Perifernim vidom sam ugledao klinca kako žonglira loptu,sam,kod leve stative donjeg gola na betonskom igralištu. Iza gola je bio ogroman zid na kojem su dominirala nejasna slova išarana crvenom bojom NVM. Stajao sam na ulazu terena,pored aut linije i pratio kako lopta seče vazduh, zatim se spušta direkt do njegovog stopala i on je ponovo doziranim udarcem šalje u vazduh. Da nije imao tu crno-belu loptu ,klinac bi izgledao usamljeno,to svakako. Klinci koji pikaju loptu izgledaju kao da im više ništa nije ni potrebno,i verovatno nije. Sreću treba tražiti u sreći.

-Fudbal. Najvažnija stvar mog detinjstva.

Dragi Vaso, loptu i muziku ,to ti želim celog života,i da uživaš u tome – napisao je Srdjan Valjarević.

Ušao sam na teren išaran nejasnim porukama i kartama koje je vetar nosio gde samo on želi. Približavao sam se klincu kome je lopta malo malo padala na zemlju.Nije bio stariji od desetogodišnjaka , i pamučni šorts samo što mu nije spao do članka. Pridržavao ga je desnom šakom. Žonglirao je loptu istvoremeno podižući šorts,i mene je sve to podsetilo na moje detinjstvo, ‘bacilo’ me u 2000- tu godinu kada sam sebi čupao živce nestrpljiv da Roma osvoji Skudeto.
Bio sam udaljen od klinca desetinu koraka i rukama mu gestikulirao da mi doda loptu. Udario ju je unutrašnjim stopalom bojažljiv da ne izbušim njegovu najomiljeniju igračku,medjutim strah je splasnuo kada sam je ja identično udario iz prvog kontakta i lopta se opet otkorljala do njega,i on ju je odmah opet prosledio meni a ja sam je podigao na butine i njima udarao loptu nekih desetak puta,zatim je ,,ispalio,, jedno tridesetak metara u vis i klinac i ja smo je gledali kako leti da bi se kroz koju sekundu spustila do mog desnog stopala,i ja sam je vešto umirio. Kakav osećaj! Na licu klinca se razvukao kez,strah od nepoznatog momka u tamnoj košulji je galopirao od njega.

-Zašto si sam,mali? Gde su ti drugari –  upitao sam ga,žonglirajući.

Boris i Lazar su kod Luke, igraju igrice –  odgovorio mi je žmirkajući. Imaš dribling,imao si sve. Tako je nekada bilo. Tako će uvek biti kod onih najboljih medju nama. Kod Dece. Poslao sam mu loptu udarcem spoljnim delom stopala i on je svojom tajušnom nogom počeo da žonglira i stvarno mu je dobro išlo. Zatim ju je spustio na zemlju i poslao mi loptu par metara ispred mene,i ja sam potrčao za njom a mali je potrčao paralelno za mnom,koliko god to utopijski zvučalo,lopta nas je vodila,ne ni govor,ne ni kažiprst,samo lopta. Prvo nastade emocija pa reč- Selin.

Umirio sam je i kontrolisao sve do imaginarne korner zastavice,tu sam je zaustavio unutrašnjim delom stopala,podigao glavu i video klinca kako stoji na par metara od gola,udario sam po lopti i ona je čudom padala baš gde treba,medjutim klinac nesiguran u svoj udarac,pustio ju je da odskoči od zemlju i zatim ju je svom svojom snagom šutnuo i ona je pronašla svoj put po sredini gola.Golman bi zasigurno odbranio,ali to nije ni bilo bitno.Klinac je odmah potrčao ka lopti,pomalo sramežljiv zbog matiranja imaginarnog golmana.Znam da mu je srce poskočilo,znam. Devojka će doći mnogo kasnije. Vratio se trčeći najbrže što je mogao i odmah mi je bacio loptu zauzimajući pozu za dodavanje.Nasmešio sam se.

Levom rukom sam ga obgrlio a on je vodjen čistotom svoje duše i nesumnjivo tremom gledao u pod noseći loptu u rukama. Podmetnuo sam mu svoj dlan i on ga je udario jako,baš jako,svojom malenom šakom i zatim potrčao ka svom domu,čvrsto noseći loptu u rukama. Sunce nije prestalo da opipava puls naroda nijednog momenta. Sunce je moj drug.I svaki klinac sa loptom je moj drug.

Autor: HotSport

Diskusija

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Učitavanje

0

LOŠ PERIOD ZA EKIPU SA STADIONA ‘KAMP NOU’: Nemac veruje u bolje rezultate nakon reprezentativne pauze!

POVRATAK NA MESTO USPEHA: Spartak predstavio novog-starog trenera!