Jesam prošao ceo svet, a posle fudbala upisaću licencu za trenera, a broj 99 je moj taličan, još od Crvene zvezde – poručio je iskusni napadač.

Prošao je sito i rešeto tokom karijere, igrao na nekoliko kontinenata, obišao planetu i upisao je Andrija Kaluđerović za sada nastupe u 22 kluba, a posle novog mandata u Radu želi novi inostrani stepenik na leto. Tamo uvek ima mesta za napadače, a pet golova na isto toliko utakmica doneli su mu prvo mesto na večnoj listi najboljih strelaca Superlige.


Svuda budi i prođi, kući uvek dođi.

Rad je moj dom i za taj klub me vežu lepe uspomene, a došao sam da pomognem kada je teško, kada svaki bod znači puno za opstanak. Želeo sam ovde posle sušne godine da se fudbalski potvrdim i išlo je sve dobro do ove pauze zbog korone – rekao je Kaluđerović.

Usponi se pamte, a neke zemlje su bile posebna inspiracija.

– Pre svega mislim na Australiju, Novi Zeland i Španiju gde sam fudbalski uživao, kao i u životu. Delovao sam veoma srećno, a kada je tako, čovek pruža svoj maksimum na terenu. Istakao bih i Indiju, gde na strance gledaju kao na bogove, ali teško je živeti u otelu daleko od svoje porodice. U Žalgirisu je bio super period. Organizovan klub sa dobrim uslovima.

Nije sve išlo glatko, bilo je i ‘loših’ epizoda.

Jedna koju ću pamtiti je Olimpija, gde nisam debitovao i to kod našeg trenera Ilije Stolice. Sklonio me je, nije mi dao da igram, nisam hteo da se zadržavam i dalje mi nije jasno zbog čega. U Interu iz Saprešića sam sarađivao sa trenerom koji nije dolazio na treninge i spas sam potražio u Letoniji. Na početku je delovalo bajno, a onda su gurali mlađeg Lemajića i problem je bio ograničeni broj stranaca.

Pored Rada još jedan klub ima posebno mesto u njegovom srcu.

Naravno, Zvezda u kojoj sam na 55 mečeva dao 30 golova i na večnoj listi sam na osmom mestu. nismo mogli pored Partizana da osvojimo trofej, ali dati gol Stojkoviću u derbiju mi je veoma drag detalj. Tu je broj 99 za mene postao taličan i stalno ga nosim na leđima.

Nije vreme da se podvlači crta, a učinak je fantastičan.

Titula najboljeg strelca Superlige svih vremena meni je drag trofej. Fudbal nam je takav kakav je, bolji nemamo i treba nadmašiti konkurente. Na terenu sam došao do brojke 68, prestigao sam Mudrinskog za tri gola. On je blistao u Čukaričkom, iza je Bojović sa sedam golova manje.

U životu je sreća i porodica najvažnija, a Kaluđerović ima tri naslednika.

Luka i Lazar već treniraju fudbal, vole da igraju napred, možda budu napadači. Stefan je najmlađi, a videćemo, neka uživaju, to je najvažnije u ovom periodu.

Poznat je i kao vredan i odgovoran igrač, nije mu teškok da svakodnevno predano trenira.

– Osećam se dobro sa 32 godine, mogu još da guram, da dajem golove. za sada, kada sam upisao 160 pogodaka na zvaničnim mečevima i guraću dalje.

Treba misliti i na dane posle igračke karijere.

Završiću licencu za trenera, a možda postanem i menadžer. Ostajem u fudbalu, mogu da budem savetnik mlađim igračima. Možda nisam igrao u najboljim ligama, ali proći planetu i dugo trajati nije lako – zaključak je razgovora Andrije Kaluđerovića za HotSport!