VREMEPLOV: Priča o legendarnom Moši – prvom srpskom profesionalnom fudbaleru (VIDEO)

Blagoje Marjanović je legenda jugoslovenskog i srpskog fudbala, momak koji je doneo bronzanu medalju sa prvog Svetskog prvenstva u fudbalu i postao prvi igrač koji je na našim prostorima ‘zaradio’ novac od „pikanja bubamare’.

Pre Velikog rata 1914. godine Srbija je bila zemlja vrednog i hrabrog seljaka koji se godinama borio za potpunu slobodu, prvo protiv Turaka i Bugara u Balkanskim ratovima, a potom i moćne Austrougarske monarhije. Posle slavne pobede hrabre srpske vojske Srbija je najzad postala slobodna zemlja u stvorenoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovencac, kasnije Jugoslaviji. Gradovi su sve više počeli da rastu i da se razvijaju, a Beograd je postajao prestonica regiona. Razvojom države počeo je rast i sportu, to jest fudbalu, koji će uskoro biti omiljeni kod Srba do dana današnjeg.

Prva fudbalska legenda Srbije, to jest tadašnje Jugoslavije bio je Blagoje Marjanović, kasnije poznatiji kao Moša. Reč je o jednom od najboljih napadača svih vremena, fudbaleru koji je prvi zaradio novac od „trčanja za bubamarom“. Blagoje Marjanović je rođen 1907. godine u Beogradu, a fudbal je počeo da igra 1920. godine za podmladak Jugoslavije, mnogi bi tada rekli drugog po veličini beogradskog kluba posle BSK-a. Ostale su upisane reči velikog Moše o tome kada je prvi put video fudbalsku loptu.

– U mom detinjstvu koje sam proveo u Beogradu, u opštini Palilula, gde sam rođen, u prvo vreme smo znali za klikere i klis. To su bile naše igre. I u tim igrama sam bio najbolji. Neko nas je jednom odveo da vidimo kako u porti kod Svetosavske crkve deca jure za nekom naduvanom kožom. Ta igračka se zvala lopta. Uzbuđeni i radoznali, moj brat Nikola, nekoliko dečaka iz krjaja i ja pošli smo da vidimo čudo. Lopta nas je opčinila. Živa, neukrotiva, čudno je odskakakla, letela kroz vazduh. To nam se dopalo. Odmah samo odlučili da sakupimo pare i kupimo loptu. Lutali smo gradom i u Balkanskoj ulici našli radnju koja je u to vreme prodavala kožne lopte. Nisam ni slutio da će baš ta lopta odrediti moju sudbinu. Tačnije fudbal je tada postao moj život, sedište svega – rekao je Blagoje Marjanović.

Moša je vrlo brzo sitgao do BSK-a, kluba kog je volela većina naroda u prestonici. Podno Kalemegdana ga je doveo „lovac na talente“ Radenko Milrović. Tu je počela fudbalski san legendarnog Blagoja Marjanovića. Na 566 utakmica za Beogradski sportski klub postigao je 575 golova, a postao je i član reprezentacije Jugoslavije za koju je odigrao 57 utakmica i dao 36 golova. Kasnije je postao i prvi plaćeni fudbaler, profesionalac, sa platom od ondašnjih 1.800 dinara, današnjih 15 evra mesečno. Potpunu slavu je stekao krajem 20-ih i početkom 30-ih godina 20. veka kada je Jugoslavija postala učesnik prvog Svetskog prvenstva, a popularni Moša dobio najboljeg saigrača i prijatelja, takođe legendarnog, Aleksandra Tirnanića.

(Izvor: YouTube/janakis011)

Zajedno u tandemu razbili su Bugarsku u Beogradu 6:1 i ubedili građane Beograda da su zaslužili da se vozom pa potom parobrodom upute put dalekog Montevidea. Blagoje Marjanović je na tom meču bio strelac dva gola, a pre toga je tresao mreže takođe Bugarima (dva gola), Rumunima (jedan), Česima (dva), pa ponovo Rumunima (jedan).

Jugolsavija je na Svetskom prvenstvu u Montevideu zablistala i kao veliko iznenađenje stigla do bronzane medalje. Naš tim je proažen od domaćina Urugvaja 6:1, a meč za treće mesto se nije igrao.Moša je na prvom Mundijalu postigao gol protiv Bolivije u pobedi 4:0. Marjanović je kasnije sa velikim uspehom nastavio da igra fudbal u BSK-u, ali reprezentaciji Jugoslavije za koju je poslednji meč odigrao 1938. godine protiv Poljske i postigao pobednonosni gol za 1:0.

Velika karijera prekinuta je Drugim svetskim ratom, kada je Blagoje Marjanović Moša završio u nemačkom zarobljeništvu. Fudbal je ostao njegova najveća ljubav, te je po okončanju rata igrao za Dinamo iz Pančeva i Proleter iz Osjeka. Po odlasku u „penziju“ poečo je da se bavi trenerskim poslom, a vodio je klubove BSK (pobedio 2:0 tada veliki splitski Hajduk u Kupu), Torino, Kataniju i Prilep. Umro je 1984. godine, ostavši upisan zlatnim slovima u istoriju jugoslovenskog i srpskog fudbala…

0

0