IGOR MILANOVIĆ ZA HOTSPORT: Presrećan sam što moja deca sa Vladom postaju šampioni!

Retko koji klub na svetu može da se pohvali time da je u istom trenutku imao trojicu takvih asova na okupu kao što je bio slučaj sa Partizanom i sa Aleksandrom Šoštarom, Igorom Milanovićem i Vladimirom Vujasinovićem. Najbolji vaterpolista svih vremena već drugu sezonu nije u Partizanu, ali ono što je decenijama i godinama radio ceni se i ceniće se uvek. O tome svedoči i gromki aplauz čitave Banjice.

  Priču sa legendarnim Igorom Milanovićem počeli smo od lepših tema. Momci koji sada igraju u prvom timu su mu jako dobro poznati, a nekolicina njih je i sama isticala koliki je udeo Milanović imao u njihovom razvoju, igračkom i ljudskom.

– Presrećan sam što je jedan posao, koji sam na moju sreću i radost preuzeo još daleke 2005/06, a nastavio ga je veliki Vlada Vujasinović, dao ovakve rezultate. Vlada je veliki pre svega čovek, najveći sportista, a sada, to mogu slobodno da kažem, veliki trener. Veoma mi je drago što su pod njegovom komandom i što vidim da igraju ovako agresivno i lepo. Ovom timu treba samo malo vremena da sazri i to je to – priča za HotSport Igor Milanović.

 Godinama unazad Šoštar, Vi i Vujasinović pričate da se od ovih momaka očekuje mnogo.

– Izuzetno su kvalitetan tim koji kasnije obogaćen sa eventualno jednim, dvojicom igrača može da ide na osvajanje Lige šampiona.

 Letos kada su se radovali tituli prvaka države nisu zaboravili da spomenu koliko je značajan u njihovim karijerama bio rad sa Vama.

– Čitao sam da su i Dimitrije i Manojlović to isticali i mene su iskreno doveli do suza. To je jedan od najvećih komplimenata koje mogu da doživim, da moja deca u najvećoj radosti to kažu, posle onakve pobede… Koristim priliku da im još jednom čestitam na veličanstvenom trijumfu nad Zvezdom, koja je tada bila jača. To što su tada rekli mnogo mi znači, a ja o njima i dan-danas brinem i u mojoj su glavi.

 Manojlović je pričao da je učio neke cake od Vas… Može li on da bude naslednik recimo Bobe Nikića?

– Da i ne samo to. On može da bude i bolji od Nikića, Pijetlovića, Milanovića, Jelenića… Najozbiljnije to mislim i mislim da će tako biti.

 Rezultati koji su pravljeni nisu praćeni finansijama. Banjica i klub su u sve gorem stanju.

– Teško mi pada i bolje ne bih o toj temi. Vrlo je osetljiva, a ja sada živim u Istanbulu… Ne mogu ništa da učinim, a možda je i deo odgovornosti i na meni.

 Po čemu pamtite Pro Reko, osmim po tome što ste sa njima prošle godine osvojili sve što se moglo osvojiti.

– Bilo je to jedno veliko iskustvo. Imao sam petnaestak igrača na vrhunskom nivou. Trebalo je uklopiti sve njih, podići dva, tri puta formu tokom sezone, uz sve one nedaće koje smo imali. Baš to pamtim, nedaće i povrede, jer smo tri, četiri utakmice igrali sa po sedam igrača, Ligu šampiona sa devet.

 Kao i mnogo puta u Srbiji, ni tamo niste bili shvaćeni na prvai način, bez obzira što je u pitanju vrhunski klub koji ima apsolutno sve.

– To je ipak pitanje za njih…

 Došli ste u Galatasaraj u kojem je potpuno drugačija situacija.

– Odlukom uprave došlo je do otpuštanja igrača i uvođenje mlađih ove sezone, a to je nešto što meni jako teško pada. Nisam baš navikao na poraze, evo već tri poraza u Ligi šampiona iz tri kola imamo. Ne pada mi lako da sedim na klupi dok gubimo. 

  Pokazao se Galatasraj sinoć ipak u lepom svetlu.

– Odigrali smo najbolju partiju. Kontrolisali smo izuzetno agresivnu igru Partizana do treće četvrtine, a onda smo primili tri gola iz kontranapada. Znali smo da ukoliko to počne da nam se dešava da ćemo jako teško da ih zaustavimo i da uopšte budemo u igri. Mogu da budem zadovoljan sa mojim igračima, jer ovi momci nemaju polovinu treninga nedejnio koliko imaju igrači Partizana. Radimo na tome da ih uvedemo na profesionalniji odnos. Srećan sam što sam video da smo prve dve četvrtine, pa i četvrtu odigrali potpuno ravnopravno sa Partizanom. U trećoj smo ‘procureli’, tu se i vidi taj nedostatak fizičke i psihičke spreme. Nismo mi ni imali iluzije da možemo rezultatski da ugrozimo Partizan, ali na kraju ostaje žal što nismo bar pokušali nerešen rezultat da izvučemo.

 Prvi put ste igrali protiv Partizana.

– Da i bile su emocije prisutne svih ovih dana dok smo trenirali i dolazilo na Banjicu i viđao se sa ljudima… Proradile su i kada su me pozdravljali klinci, juniori, 2000, 2001. godište. Drago mi je, deo mene je uvek ovde, ostao je i uvek će biti. Ja jesam Partizanov čovek i tako će ostati.

Da li je lakše ili teže biti trener najbolje ekipe na svetu, kao lane Pro Reka ili Partizana pre neku godinu?

– Sve je lako kada se nešto voli. Ja volim to da radim, rad sa decom, sa igračima i onda tu ne vidim neku težinu. Manje mi je stresno u Istanbulu i lepše se tamo osećam. Moram da priznam da mi je tamo mnogo lepše nego u Reko – zaključio je Milanović.

Ko se malo duže zadržao na Banjici posle utakmice mogao je da vidi scene kako klinci prilaze sa molbom da se slikaju sa dvojicom najvećih svih vremena, Milanovićem i Vujasinovićem. A kada još od njih čujete da neko od momaka iz sadašnjih generacija Partizana može da bude i bolji od njih, jasno je da Partizan ima neprocenljivo blago.

0

0