TUŽNA STRANA SREBRNE MEDALJE: U zemlji košarke umire još jedan centar, KK Hajduk ispod praga egzistencije (FOTO)

Reprezentacija Srbije se na poslednjem Svetskom prvenstvu okitila srebrnom medaljom. A mnogi igrači prošli su kroz košarkaške škole Partizana i Crvene zvezde.

Baš zbog toga, kada je reč o bilo kom sportu u Srbiji, pažnja javnosti je uglavnom usmerena ka dva najtrofejnija i najpopularnija kluba u zemlji.

Međutim, većina igrača svih sportova, pa tako i košarke, nisu iz Beograda. I većina njih koji na kraju svoju punu afirmaciju steknu u ova dva kluba, poniknu u nekom od centara van prestonice, a onda „upadne u oko“ nekom od skauta…

Međutim, u današnje vreme svedoci smo gašenja takvih centara. U poslednje vreme bivši košarkaši sve češće pričaju o tome i upozoravaju na značaj razvoj košarke u gradovima poput Niša, Kragujevca, Kraljeva, Novog Sada, Užica…

Upozoravaju, jer većina navedenih gradova, sa bogatom sportskom tradicijom, danas nose tužne priče. A tužnu priču nosi i Kula. Svima je dobro poznato šta se dogodilo fudbalskoj sekciji Hajduka. Kako stoje stvari: mračni scenario progutaće i sve košarkaške sekcije ovog tima.

Tužnu priču i saopštenje KK Hajduk Kula, koju potpisuju prijatelji sporta, treneri i roditelji, prenosimo u celosti:

“KK Hadujk broji preko 120 dece, uz članove prvog tima.  Dečija škola košarke opstaje, uz sve teškoće, već pet godina i za to vreme ostvarila je dosta uspeha, kako na planu afirmacije košarke kao sporta, tako i u samim takmičenjima. Mlade kategorije su prijavljene u 7 takmičarskih kategorija (Kvalitetna liga Srbije). Prošle godine tim 98. godište stigao je do  fajnal fora Vojvodine, a prvi tim je ušao u treću ligu Srbije, što je pravo čudo s obzirom na uslove u kojima deca i prvi tim treniraju.

Odlazak na utakmice, sudije,delegate i dresove plaćaju deca, tj. roditelji; rekviziti su svedeni na minimum i dotrajali su, jer sluha od lokalne samouprave nema, iako se deca kao prioritet često spominju u njihovim obraćanjima u javnosti i godišnjim planovima. Zbog nedostatka finansijskih sredstava nekoliko utakmica je moralo biti predato, nismo mogli da otputujemo na utakmice što je rezultiralo time da je jedna kategorija izbačena iz takmičenja. I ostali sportovi kao što su mali fudbal, karate i odbojka imaju slične probleme. Svi zajedno treniramo u jednoj jedinoj, ruiniranoj sportsko-školskoj hali.

Najveći problem, pogotovo u ovom periodu, je grejanje. Utakmice i treninzi se odigravaju u neljudskim uslovima, pošto temperatura u hali često padne i na 0 stepeni, jer se grejanje gasi nakon školskih aktivnosti. Ovo je uzrokovano nedostatkom mazuta, kako kaže školska uprava, koja problem prebacuje na lokalnu samoupravu. Oni se brane neefikasnim i sporim zakonskim propisima i tenderima za nabavku mazuta. Imamo obećanje i od lokalne samouprave i od direktorice Osnovne škole „Petefi brigada“ u čijem je hala vlasništvu da će se postojeći problemi rešiti, mada mi ne verujemo mnogo tome, jer se sa istim otežavajućim okolnostima susrećemo iz sezone u sezonu.

Takođe, parket u hali je u reciprocitetu sa svim navedenim, dakle, u katastrofalnom stanju i predstavlja veliku opasnost za sve koji treniraju. Na pojedinim delovima ispada, jer je rasušen i odlepljen i lopte ne mogu da odskaču. Najveću opasnost predstavljaju ekseri koji vire iz parketa, kao i rupe u parketu, koje mogu da izazovu ozbiljne povrede. Sve ovo nije čudno, jer parket nije menjan od prvog otvaranja hale, davne 84. godine.

Izgled i funkcionalnost svlačionica nemoguće je opisati rečima. Izuzetno loše stanje potrebno je videti svojim očima, pa i tada je nemoguće poverovati da tako ruiniran prostor i dalje koriste deca u svrhu zdravog života i negovanja sportskih vrednosti. Često se dešava da nema tople vode u  promrzlim svlačionicama. Sve ovo utiče  na higijenu hale i pomoćnih objekata, koja je oskudna i nedovoljna, jer nema sredstava za pravilno i potpuno održavanje.

Hala odaje veoma otužan i beznadežan utisak i više predstavlja spomenik zuba vremena koje je prošlo, nego što liči na sportsko-rekreativni objekat.

Ukoliko ne dobijemo razumevanje, odgovore na pitanja i moguća rešenja bićemo primorani na radikalnije poteze, kao što je iznošenje imena i prezimena ljudi koji su najodgovorniji za nastalu situaciju, ali još gore i onih koji zatvaraju oči pred ovim problemom. Nažalost odgovornost se proteže kroz decenije rada lokalne samouprave i uprave same škole.

Uz sve navedeno, pozitivno je to da semafor uskoro stiže, nakon 15 godina. Najvažnija od svega ipak je činjenica da deca i sportisti ne odustaju i na svaki trening dolaze motivisani i puni entuzijazma, jer je sport način života i filozofija od koje se ne odustaje tako lako.

Ovim putem najviše želimo da skrenemo pažnju na decu, na mnogostruke koristi koje imaju baveći se sportom, i na to koliko su njihove mogućnosti razvoja i napredovanja skrajnute i sužene zbog ovakvog opšteg stanja objekta u kom treniraju.

U nadi da ćemo skrenuti pažnju javnosti, građana i najvažnije, odgovornih lica,

KK Hajduk, prijatelji sporta, treneri i roditelji“

Da li sportske hale i u vašem gradu dele slične probleme kao Kula?

hotsport.rs

Sportske vesti iz zemlje i sveta možete pratiti i na našoj fejsbuk stranici Hotsport.rs, kao i na našem Tviter nalogu.

0

0