in ,

Prošlo vreme velikih zvezda

I polularni Praja je dao svoje viđenje trenutnog stanja i rezultata naše košarke.

“Naša košarka je na konstantnoj nizbrdici od 2002. godine i zlata sa Svetskog prvenstva u Indijanapolisu. Pogledajte samo sastav tog tima Jugoslavije i biće svima jasno o čemu se priča već deset godina. Divac, Bodiroga, Stojaković. I to je to. Kada smo takvih asova u isto vreme na istom mestu, u istom timu imali od tada. Nikada.  Mi iz starije garde, sebe tu nesebično svrstavam, govorimo već čitavu deceniju da nemamo igrače za modernu košarku. To je, tek posle deset godina, tek pre nekoliko dana izjavio i selektor Ivković. Nas “matore” kao da niko nije hteo da sluša sve ove godine“, kaže Dalipagić.
Dalipagić se osvrće i na oscilacije u igri naših ključnih igrača:
„Lako je bilo nekada sa Mokom, Kićom, Mirzom, Prajom ili Ćosom. Danas je i poimanje košarkaške igre drugačije. Više se sve svodi na timski duh. Ali mi, izgleda, ni to više nemamo. Slika naše današnje košarke svela se na centra Krstića i kreativnog Teodosića. Kod ovog drugog se nikada ne zna da li će dati tri ili 23 poena. Ostali, kako im je svanuo dan tako i igraju”.
Takođe je prokomentarisao, poslednjih dana često pominjane, menadžere i menadžerske agencije:
„Moji vršnjaci i ja smo trčali u reprezentaciju. Ona nam je bila izlaz u svet u svakom smislu te reči. Danas, ako igrač ima dobrog menadžera, ne mora ni da igra za reprezentaciju. Potpiše dva dobra ugovora i bogat je čovek. Ovo je 21. vek. Moderna su vremena. Sigurno su ti ljudi potrebni košarci, ali ima i loših primera. Uzimaju se deca od 15 ili 16 godina. Potpisuju se suludi ugovori. To samo škodi, nikako ne može da izađe na dobro. Menadžeri su danas ljudi koji su u trendu. Ali trend bi trebalo da se menja i na terenu. Da i tamo postoji moderna košarka.“
Na pitanje šta navijači uopšte mogu da očekuju Praja kaže:

Ima ona smešna fraza da danas svi igraju fudbal ili košarku. Ona je u košarci zaista i istinita. Jer, mi smo u situaciji da se pitamo pre duela sa Estonijom ili Islandom, šta će biti na kraju tih utakmica. I skoro da je postalo normalno da gubimo od takvih selekcija. Navijači su još na krilima stare slave, ali trebalo bi otvoreno reći i ponoviti da je to već davno prošlo vreme. Jednostavno, kada i ako nekog sledećeg puta napravimo dobar rezultat ili osvojimo medalju, to će u našem slučaju biti na nivouiznenađenja i senzacije.

 

Dok mi ne sačekamo novo “vreme čuda” u domaćoj košarci, dotle će drugi da nam beže za korak-dva ili više njih. “Kraljica igara” do tada sa setom gleda unazad gde su zlatnim slovima ispisane sve naše titule i sve naše legende.

Našoj reprezentaciji nedostaju strelci i to je očigledno dalipagić to objašnjava: „Mi danas nemamo takvog igrača. Nekog ko će dati 20 ili 30 poena, ostali iz petorke po desetak i onda na kraju utakmice imate skoro sigurnih 80 koševa, što je možda garancija za pobedu. Jednostavno, mi danas pratimo da li je neko ustao na levu ili desnu nogu.“ Deluje da Dalipagić misli na pleja reprezentacije Teodosića kad pominje levu i desnu nogu.

 

Diskusija

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Učitavanje

0

Koincidencija ili…

Filip Filipović nije mogao da prihvati ponudu Crvene zvezde