Miho, pobedite i sve ti opraštam

Gledao sam sinoć Zdravka Mamića na televiziji, koji je između svoje standardne priče o njemu kao mučeniku, rekao i nešto pametno. Rekao je da Hrvatska za razliku od Srbije ima kult reprezentacije i da je to ključni razlog zašto su „šahovničari“ bolji od „orlova“.

To je to! Ume taj Maminjo da pogodi u centar!

Pa ja sam prvi koga baš briga za fudbalsku reprezentaciju Srbije, pogotovo od kad ju je preuzeo Siniša Mihajlović. Jao, kako mene to ne interesuje. Da mi nije posao da idem na te utakmice, ne bih nikad kročio na tribine stadiona gde igra ovaj nacionalni tim. Ne znači to da ja ne volim Srbiju, već jednostavno ne mogu da gledam to mučenje i ubijanje u zdrav vozak.

Ali, danas se nešto probudilo u meni.

Ustajem jutros iz kreveta i u glavi mi je samo večerašnja tekma na Marakani. Sve gori u meni. Prosto ne mogu da verujem kako ne razmišljam o odlasku u kafanu večeras ili da pozovem na kafu komšinicu s trećeg sprata, koja se u našu zgradu doselila pred početak studentske godine.

Probudio sam se samo s jednom idejom – da pobedimo Hrvatsku. Uopšte ne razmišljam o tome da li mi to možemo i da li imamo snage za to, ja samo znam da to hoću. A Siniša Mihajlović i njegovi igrači valjda znaju kako.

Miho brate, pljuvali smo te moji prijatelji i ja po kafanama, zezali se o tvom trenerskom znanju, ali ako pobedite Hrvatsku… Veruj mi, sve ću ti oprostiti. I razne Makedonije i Škotske, poraz u Zagrebu i sve što ide uz to.

Samo te molim, pobedite večeras i budi začetnik stvaranja tog famoznog kulta reprezentacije.

Mister No

0

0