Smrt Duška Vujoševića pogodila je sve koji vole košarku, bez obzira na klupske boje. Ipak, priče poput one koju je podelio Uroš Đurić, poznati slikar, glumac i strastveni navijač Crvene zvezde, pokazuju koliko je Vujošević uticao na ljude još pre nego što je postao trofejni trener.
Đurić se prisetio proleća 1979. godine, kada je kao petnaestogodišnjak prvi put stao pod koševe na Malom Kalemegdanu i tada upoznao mladog Vujoševića, koji je imao samo 20 godina, ali već zračio harizmom i autoritetom:
Ovakvog ga pamtim: s nešto kraćom kosom i u crnoj kožnoj jakni, poput Serpika ili Karlita Brigantea. Bilo je proleće ’79. kada se nas petoro-šestoro petnaestogodišnjaka iz istog razreda pojavilo na Malom Kalemegdanu u želji da se oprobamo pod koševima. Testirao nas je i prihvatio. Zavoleli smo ga odmah.
Imao je onaj prirodni, mangupski, neopterećen stav. Bio je jasan i direktan u pristupu i komunikaciji. Iako je tada imao svega dvadeset godina, ostavljao je snažan utisak, noseći autoritet s lakoćom nekoga kome se bezuslovno veruje.
Koliko je Duško bio dobar čovek, govori i nastav Uroševe izjave:
Posle par meseci počeli smo polako da odustajemo, jedan po jedan. Termini su za ono doba bili neuobičajeni, ponekad i u pola deset uveče, pa su nas roditelji gledali u čudu. Dugo sam mislio da je to bio njegov genijalan način da nas „otkači”, a da se ne osetimo odbačeno. Međutim, godinama kasnije mi je rekao da mu je klub samo to vreme davao na raspolaganje, jer su druge kategorije imale prioritet.
Za svega osam godina, u svojoj dvadeset osmoj, dogurao je do šampiona Jugoslavije sa seniorima u onom jedinom i nezaboravnom beogradskom finalu plej-ofa.
Voleo sam ga. Ostavio je dubok trag, pre svega na ljude i u ljudima. Bio je istinski dobar čovek.
KADA JE NEKO DOBAR ČOVEK, KLUPSKE BOJE BRIŠU SVE GRANICE: Poznati Zvezdaš otkrio dirljivu priču o Vujoševiću!
0
0
Loading ...
