POČIVAJ U MIRU: Održana komemoracija u čast Milorada Kosanovića!

Ispraćen je onako kako zaslužuje!

Danas je u prostorijama u Kongresnoj sali Novosadskog sajma, fudbalski klub Vojvodina održao komemoraciju u čast Milorada Kosanovića, tvorca druge šampionske generacije „stare dame“ i čoveka koji je zlatnim slovima upisao svoje ime u istoriju srpskog fudbala.

U prisustvu članova porodice Milorada Kosanovića, brojnih prijatelja, te predsednika FK Vojvodina Dragoljuba Zbiljića, predsednika FS Srbije Dragana Džajića, kao i Ljubiše Tumbakovića i brojnih funkcionera iz FS Vojvodine, biranim rečima od njega su se danas oprostili – sadašnji šef stručnog štaba i bivši član druge šampionske generacije „stare dame“ – Miroslav Tanjga, predsednik sekcije veterana Crvene zvezde Boško Đurovski, predsednik sekcije veterana Vojvodine Miladin Purać i član UO Vojvodine Petar Đurđev.

– Kosan je bio čovek za sva vremena. Čovek sa kojim ste mogli da pričate o svakoj tekmi, o fudbalu, o životu ili nekim nebitnim stvarima, uvek je imao dobar savet. Moram da ga pohvalim kao čoveka jer je mnoge od nas napravio ljudima. Mislim na generaciju 1988/89 koja je osvojila tu šampionsku titulu. On je bio taj koji je sa Ljupkom Petrovićem i predsednikom Smederevcom koji je stvorio tu generaciju koja je osvojila šampionsku titulu. To niko nije očekivao, iskreno ni mi nismo očekivali, jer nije bilo realno. Ali mi i danas to pričamo, da je bitno verovati i sanjati. Mi smo tu uradili. Verujte mi, da nije bilo njega, da nije bilo njegove vere, želje i pre svega pameti da okupi sve te ljude, mi ne bismo bili prvaci države. Za nagradu smo dobili 5.000 evra u tri rate, niko nije rekao reč, svi su bili veseli. I sve nas je još tada ubedio da pare nisu tu, da su negde preko. I mi smo verovali i tako je i bilo. Ali više od para, bilo je važnije to što smo postali na neki način ljudi zahvaljujući njegovom odnosu prema nama. Znate, on i kada vas nešto slaže, on je to radio sa stilom, a to mora da se radi. Ne mislim time ništa loše, već želim da kažem da je bio jedan šmeker, koji je umeo da živi. Ja sam bio sa njim u Kini, u Moskvi, imao sam priliku da vidim koliko ga cene i poštuju. I možda nismo ni znali kakvog čoveka kakvog smo imali među nama. Mi smo se često sastajali, kod Beze ili na nekim drugim mestima pored Dunava, da pričamo o fudbalu i o životu i nije mi lako da pričam. Bio je veliki i pošten čovek, veliki intelektualac i neka mu je večna slava – rekao je šef stručnog štaba Vojvodine Miroslav Tanjga.

Ispred Crvene zvezde, od Kosanovića se oprostio i Boško Đurovski.

– Imam izuzetno veliku čast da ispred fudbalskog kluba Crvena zvezda i njenog rukovodstva koje je danas opravdano odustno, kažem nekoliko reči o našem Miloradu Kosanoviću, našem Kosanu kako smo ga zvali. Kakav je bio čovek, ko je bio Milorad Kosanović, naš Kosan? Čovek velikog fudbalskog znanja koji je posedovao velike menadžerske sposobnosti koji je imao harizmu, da okupi ljude oko sebe i da ih opčini. Elokventan, kako je rekao jedan pisac – da je mogao i sa carem razgovarati. Meni je teško da pričam, ali ako nabrajam sve kvalitete koje je imao, ne mogu da preskočim da kažem da je bio intelektualac. Ono što je mene najviše impresioniralo kako sa rukovodstvom klubova, tako i sa predstavnicima medijima, a posebno sa igračima koje je trenirao. On je imao fenomenalnu komunikaciju sa igračima kako na terenu, tako i van terena. Čitao sam njegove izjave, koji nisu imali dovoljnu minutažu kod njega, ali su ga cenili i poštovali. To je vrhunac trenerskog posla kada imate 25 igrača i svi su o njemu isto mislili i govorili – istakao je Đurovski.

Predsednik sekcije veterana FK Vojvodina Miladin Purać podsetio je na bogatu karijeru Milorada Kosanovića.

– Rođen je u Šidskim Banovcima 4. januara 1951. godine. Seniorsku karijeru započeo je u Borovu, nakon čega sa 20 godina odlazi u inostranstvo, tačnije u švedski Malme, gde je nastupao tri godine i za to vreme sa Malmeom je osvojio prvenstvo i dva kupa Švedske, što je manje poznato našoj fudbalskoj javnosti. Nakon Malmea jednu sezonu proveo je u zrenjaninskom Proleteru, a potom 1975. dolazi u FK Vojvodinu, gde je igrao punih pet godina i za to vreme odigrao je ukupno 120 utakmica. Iz Vojvodine 1980. godine odlazi u RFK Novi Sad gde 1983. završava igračku karijeru. Nakon toga školovao se za trenera, ali nije odmah radio u struci. Početkom 1988. do 1991. godine postaje sportski direktor prvog tima Vojvodine sa kojom je uspeo da u sezoni 1988/89. osvoji drugu šampionsku titulu.

Trenerskim poslom počinje da se bavi 1992. godine kao trener prvog tima Vojvodine i već 1993. osvaja jesenju titulu sa svojim timom. U Vojvodini kao trener ostaje do 1995. godine, nakon čega jednu sezonu radi na Malti. U sezoni 1997/98. bio je trener Crvene zvezde. Godine 1999. odlazi u Kinu gde postiže vrhunske-galaktičke rezultate sa najboljim kineskim klubovima. U Kini ostaje do 2004. godine. Ponovo se vraća u naš fudbal 2005. godine i ponovo je trener u Crvenoj zvezdi. Da bi se ponovo vratio u Kinu 2006. do 2011. godine. Od 2013. do 2023. vodio je klubove u Srbiji: Novi Pazar, Borac-Čačak, Napredak, Radnički Niš i Mladost iz Lučana kada je i završena njegova trenerska karijera. Sve u svemu jedna bogata fudbalska karijera u pravom smislu te reči. Važio je za vrsnog stratega i teoretičara fudbala. Bio je veoma direktan i oštar u svojim stavovima i nije podlegao kompromisima, po čemu ga mnogi i pamte. Od kad je otišao u trenersku penziju poslednje dve godine proveo je sa svojim saigračima i drugarima kao član Sekcije veterana FK Vojvodina. Činjenica je da je otišao prerano, ali se ostvario, ne samo u profesiji već kao dobar suprug i otac. Iza njega ostaje njegova divna porodica kojoj će mnogo nedostajati. Dragi naš Mišo, evo prošlo je već pola veka od kada si stigao u Novi Sad. Iako si iz njega odlazio, nikad nisi u potpunosti otišao, baš kao što nikad nisi napustio ni svoju Vojvodinu. Kade se sad osvrnemo, vidimo da će tvoje delo još dugo trajati, da će ga pamtiti i sve one generacije koje će doći posle nas. Počivaj u večnom miru. Poslednji pozdrav od Tvoje Sekcije veterana FK Vojvodina – poručio je Miladin Purać.

Za kraj, član UO Vojvodine Petar Đurđev govorio je o značaju Milorada Kosanovića u istoriji svoje „stare dame“.

– Meni je pripala ta dužnost da se u ime FK Vojvodina oprostim od Milorada Kosanovića. Složićemo se svi da to nije nimalo lak zadatak, jer Vojvodina nije samo sportsko društvo, ona je mnogo više od toga. Ona je sastavni deo ovog grada, njegove svakodnevice i njegove istorije. Već skoro 112 godina Vojvodina živi kroz ljude koji su je voleli i čuvali, a jedan od njih je i Milorad Kosanović. Ceo svoj život vezao ej za tu prelepu igru fudbal kao igrač, trener, direktor i u svakoj ulozi ostavio je dubok trag. Zato njegovo ime neće ostati u bezličnim spiskovima i statistikama, već će večno ostati u pamćenju kluba i u sećanju Novog Sada. Treba podsetiti i na činjenicu da je bio deo Vojvodine još od igračkih dana. Najbolji period imao je 1975. do 1977. godine, u to vreme njegov trener bio je Todor Veselinović, jedan od najvećih figura u istoriji našeg kluba. Sam Veselinović smatrao je Kosanovića oličenjem požrtvovanja i borbenosti, da je davao drugima i da su ga kasnije te odlike krasile u karijeri. Upravo ta škola Vojvodine utkala je i njegov kasniji put, u klub se vraćao u različitim ulogama, bio je posle i tehnički direktor i trener. Taj kontinuitet nije bio slučajan, jer je bio plod dubokog razumevanja značaja kluba i kao samog grada Novog Sada. Svi koji su ga poznavali pamte njegovu posvećenost fudbalu. Verovao je da se uspeh ne osvaja prečicama, već radom, disciplinom i odgovornošću. Veliki treneri imaju dar da u drugima probude ono najbolje, ta veština ne može se naučiti. Veliki treneri se rađaju, a ne stvaraju, Kosanović je potvrda ove misle. Zaobilaznim putem preko Detelinara, ponovo se u Vojvodini obreo kao direktor. Brzo su se ređali potpisi igrača koji su kasnije ostvarili velike karijere. Dragulj sa Detelinare Slaviša Jokanović, Budimir Vujačić, Miroslav Tanjga, Ljuba Vorkapić, Čedo Maras. Ipak na ovom mestu moramo napomenuti činjenicu da je on odigrao ključnu ulogu za dolazak Siniše Mihajlovića u Novi Sad. Sama ova činjenica bi bila dovoljna da njegovo ime bude upisano zlatnim slovima ne samo u istoriju Vojvodine i srpskog fudbala, već i evropskog fudbala. Sa ponosom možemo da kažemo da je bio deo uprave koja je u Novi Sad donela drugu šampionsku titulu. Radio je u složenim uslovima bez šire društveno-političke podrške, u vremenu u kom je samo istrajnost mogla da bude temelj uspeha. Ipak, ta ekipa iz 1989. osvojila je titulu i pokazala da su jači od svih prepreka i okolnosti. Kosanović je kasnije na vreme shvatio da se vreme menja, da fudbal i društvo ulaze u novo vreme. Govorio je bez uvijanja o direktorima koji su u svoje fotelje ulazili novcem iz raznih organizacija. Vizionirski je upozoravao da klubovi ne mogu da žive od novca, već isključivo od svog rada i rezultata tog rada i da neće moći da opstanu i da računi moraju da budu čisti i jasni i odgovorni jer samo taj put vodi ka zdravom i održivom fudbalu. Prava veličina jednog uspešnog fudbalskog sportskog radnika ogleda se u sposobnosti da stvori i oblikuje više generacija koji će reprezentovati jedan klub, a Milorad Kosanović je bez sumnje u tome uspeo – rekao je Petar Đurđev.

0

0