BUDUĆNOST STIŽE IZ SAUDIJSKE ARABIJE: Arapi ovim projektom planiraju da postanu centar fudbala!

Stotine milijardi dolara je uloženo!

Kada je Katar 2022. organizovao Mundijal, postalo je jasno da se fudbalski centar moći pomera ka Bliskom Istoku. Saudijska Arabija to je prepoznala kao šansu da od provincijske lige stvori globalni projekat. Uz podršku državnog PIF fonda i strategiju “Vision 2030”, krenuli su u planirano osvajanje svetske scene.

Za razliku od ranijih pokušaja bogatih vlasnika u Evropi, Saudijci su sve osmislili kao državni projekat. Liga, klubovi, infrastruktura, marketing – sve je deo iste slagalice. Pored toga što se ulaže u transfere, razvija se domaća baza, gradi imidž lige i stvara sistem koji treba da traje. U pitanju nije hir bogatih šeika, već strateški plan zemlje koja želi da kroz sport pokaže svoju moć i privuče globalnu pažnju.

Kako je sve krenulo

Prvi veliki korak bio je dolazak Kristijana Ronalda u Al Nasr januara 2023. To nije bio samo transfer, već signal da Saudijci ulaze na mapu velikih. Ubrzo su usledili Karim Benzema u Al Itihad, Nejmar u Al Hilal i Rijad Marez u Al Ahli. Cilj je bio jasan – svaka perjanica lige dobija zvezdu, dok su pored njih stizali i mlađi, perspektivni igrači poput Gabri Veige ili Alana San Maksimana. Tako je Saudijska liga za samo godinu dana od regionalne postala globalna atrakcija.

Do leta 2025. stigla je nova faza – tzv. “leto bonusa”. Pravilo o osam stranaca plus dva U21 mesta transformisano je u moćno oružje. Klubovi su ta bonus mesta počeli da koriste za igrače koji vrede premijerligaški novac. Najveći bum napravila je Al Kadisija dovođenjem Matea Retegija iz Atalante za 68 miliona evra, dok je Al Hilal platio 53 miliona za Darvina Nunjeza i 25 miliona za Tea Ernandeza. Al Itihad se okrenuo omladinskom talasu i kupio Rožera Fernandeša, Atanganu i Simića, dok je Al Nasr doveo Žoaa Feliksa i Kingslija Komana da podrže Ronalda. Al Ahli je potpisao Enca Mia i Mateusa Gonsalveša, a novi akter, NEOM, krenuo je u svoj prvi prelazni rok sistematično – Zeze, Rodriges, Kone i Bulka pokazali su da klub želi da gradi dugoročnu osovinu.

Revolucija se nastavila i na trenerskim klupama. Simone Inzagi iz Intera prešao je u Al Hilal, Al Nasr je poveren Žoržu Žezusu, a NEOM je doveo Kristofa Galtijea. Stigli su i Imanol Alguasil (Al Šabab), Havijer Kaljeha (Al Rijad), dok su i manji klubovi angažovali iskusne Evropljane i Brazilce. Tako je Saudijska liga dobila ne samo zvezde na terenu, već i stručnjake koji postavljaju standarde rada.

Projekat kao fudbalska laboratorija

Pored glamura, Saudijska Arabija polako gradi i sopstveni fudbalski model. Najbolji primer bio je transfer Ekija Fernandesa. Mladi vezista je iz Boke stigao u Al Kadisiju 2024. za 18,7 miliona, a već leta 2025. prodat je Bajeru iz Leverkuzena za 25 miliona. Bio je to prvi slučaj da igrač ode direktno iz saudijske lige u vrh Bundeslige i jasan dokaz da Arabija može da bude i odskočna daska, a ne samo poslednja stanica.

Tako su se izdvojili i različiti klubovi sa sopstvenim filozofijama: Al Hilal i Al Nasr i dalje traže najveće zvezde, Al Itihad je okrenut talentima iz generacije 2004–2006, Al Ahli balansira ulaganja, dok je Al Kadisija postala simbol racionalnog projekta i evropskog načina poslovanja. Najveći iskorak, međutim, napravio je NEOM – klub zamišljen kao laboratorija fudbala. Umesto umornih zvezda, oni kupuju mlade Francuze i Brazilce, kombinuju ih sa proverenim Evropljanima i funkcionišu kao Ajaks ili Porto – kupiti mlado, razviti, a zatim odlučiti da li graditi tim ili prodati za profit.

Zajedno, šest stubova – Al Hilal, Al Nasr, Al Itihad, Al Ahli, Al Kadisija i NEOM – čine novu hijerarhiju saudijskog fudbala. Projekat je iz faze glamura prešao u fazu plana, pa Saudijska Arabija danas više nije samo zemlja stadiona i nafte, već teatar fudbalske budućnosti. Njihova poruka je jasna: kada Mundijal 2034. dođe, domaćin neće biti egzotična destinacija, već liga sposobna da konkuriše evropskim velikanima.

0

0