MARKO MIJAILOVIĆ: ‘Za reprezentaciju bih igrao bez noge! Najveća želja mi je bila da zaigram za Zvezdu!’ (FOTO)

‘Taj dres Srbije je nešto poput svetog!’

Fudbalski klub Voždovac nedavno je uspešno završio sezonu, a jedan od igrača koji je bio među najstandardnijima u timu je Marko Mijailović.

Fudbaler Zmajeva pravi je prototip modernog desnog beka kog karakterišu defanzivne karakteristike, ali isto tako i napadačke sposobnosti i aktivno učestvovanje u pas igri koja odlikuje tim iz Zaplanjske.

Uz to na Krovu je već duže vreme i upoznat je do tančina kakva je sredina, imao je zanimljiv razvojni put, stigao je i do dresa državnog tima, među najstarijima je u najmlađoj evropskoj ekipi, fudbalske borbe sa bratom preneo je iz kućnog dvorišta na superligaške terene i kao takav pravi je sagovornik za brojne fudbalske teme.

Voždovac je takmičarsku godinu završio u gornjem delu tabele sa 46 osvojenih bodova.

-Iza nas je uspešna sezona. U jesenjem delu šampionata bili smo veoma dobri, osvojili smo 32 boda iz 19 utakmica, što je dobar rezultat. Pobeđivali smo i tamo gde su tradicionalno teška gostovanja – počeo je desni bek Zmajeva i nastavio:

-Na 12 od 19 utakmica nismo primili pogodak, što je stvarno učinak za svaku pohvalu. Naravno, to je zasluga celog tima. Možda smo mi iz zadnjeg reda najviše doprineli jer su nam to primarne pozicije, ali ne bismo uspeli bez ostalih saigrača.

U prolećnom delu sezone i matematički je obezbeđen plej-of relativno rano što je omogućilo da se dodatno podmladi ekipa i da šansa većem broju igrača.

Ekipa iz Zaplanjske ostavila je dobar utisak i u odmeravanju snaga sa najboljim timovima u zemlji.

-U doigravanju su bili znatno teži rivali, uz to je bilo i promena u igračkom kadru na polusezoni i trebalo je vremena da se ekipa uigra, da dođemo do željenog nivoa. Ostvarili smo dve pobede i remi, a protiv svih timova smo ostavili dosta bolji utisak nego u regularnom delu prvenstva – kaže Mijailović.

Kao nagrada i priznanje za dobre partije u januaru je stigao poziv selektora, gospodina Dragana Stojkovića, za prijateljsku utakmicu sa SAD-om.

-Svako ko trenira fudbal u nekom trenutku mašta da zaigra za reprezentaciju svoje zemlje. Imao sam tu čast da branim boje svih selekcija, od uzrasta od 15 godina do seniorskog državnog tima, ali kruna svega je nastupanje za A selekciju – blista Mijailović i dodaje:

-Čast je raditi sa selektorom Stojkovićem, njegovim stručnim štabom i tim momcima koji su izabrani da predstavljaju svoju zemlju. Šlag na torti bila je naša pobeda protiv selekcije koja je neposredno pre toga bila u osmini finala Svetskog prvenstva.

Igranje za nacionalni tim izaziva posebne emocije, tera da se igra iznad granica izdržljivosti i veliki je motiv za dalji rad.

-Poslednjih 15 minuta igrao sam pod grčevima, ali sam imao neverovatnu želju da ostanem do kraja na terenu i da dam poslednji atom snage. Najviše zbog toga što nosim dres sa državnim grbom i predstavljam svoju zemlju. Taj dres Srbije je nešto poput svetog. Najviše na svetu bih voleo da sa reprezentacijom igram na nekom velikom takmičenju, igrao bih i bez noge –  kaže 25-godišnji fudbaler.

Od trenera sa kojima je do sada sarađivao najveći uticaj na njegovu karijeru imao je gospodin Bratislav Živković, nekadašnji strateg Voždovca, trenutno deo stručnog štaba Srbije.

-Bio mi je trener dve godine u Zvezdi. I sam je bio veoma kvalitetan igrač, što je umeo da prenese na nas. Postavio se prema nama kao drugi otac, nije nas samo fudbalski obučavao , već nas je i vaspitavao. On me je prekomandovao sa krila na beka, gde sam još bolje igrao. Na Krovu sam takođe sarađivao sa sjajnim i perspektivnim trenerima Aleksandrom Lintom, Nikolom Puačom, Markom Savićem – otkriva desni bek tima sa Dušanovca.

Nije bilo dileme čime će se baviti kad poraste, pogotovu što je uz sebe imao starijeg brata koji je imao istu želju i ljubav prema fudbalu.

-Od malena sam hteo da budem fudbaler. Zvezdina generacija gde su bili Dušan Basta, Boško Janković, Nikola Žigić, su bili moji idoli i najveća želja mi je bila da zaigram za Zvezdu. Ali zanimljivo je da sam prvo bio u Partizanu nekih godinu dana i da sam nakon toga obukao crveno-beli dres. Posle mlađih kategorija na Marakani bio sam na pozajmicama u Bežaniji i Radu. U Bežaniji mi je mnogo značilo što sam već posle kadeta zaigrao seniorski fudbal i to u Prvoj ligi Srbije. Imao sam tada uz sebe iskusnije saigrače od kojih sam mnogo toga naučio i koji su mi puno pomogli da se što bolje prilagodim na novu sredinu.

Potpunu igračku afirmaciju stekao je u Mačvi, gde je se profilisao kao pouzdan igrač za elitni rang srpskog fudbala.

-Mislim da je svakom igraču potrebno da oseti kako je igrati u različitim situacijama i nivoima takmičenja. Mogao sam i ja da odem negde u inostranstvo odmah nakon Zvezde, ali jednostavno nisam želeo i mislim da sam dobro postupio – smatra Mijailović.

Kao fudbalske uzore ističe proslavljenog reprezentativca Srbije i kapitena Mančester junajteda, ali i svog rođenog brata koji koji uspešno nastupa za Crvenu zvezdu.

-Kad sam bio mali idol mi je bio Nemanja Vidić. Igrao je isto u odbrani, bio je borben, srčan, išao je požrtvovano u duel za svaku loptu i napravio je sjajnu karijeru. Takođe, ugledao sam se i na brata Srđana. Ceo život se takmičimo, želimo da pobedimo šta god da igramo i takav takmičarski pristup nam je prešao u naviku, što je bitno u sportu. Značilo mi je što sam iz prve ruke mogao da vidim kako izgleda taj proboj na veliku fudbalsku scenu – smatra defanzivac i dodaje:

-Otac naš se isto bavio fudbalom, on nam je uvek posle utakmica govorio šta je bilo dobro, mada češće šta nije bilo dobro, kako bismo to popravljali i napredovali. S jedne strane nas je to nerviralo, ali sa druge je sigurno značilo za razvoj, jer smo ispravljali greške.

Nakon epizode u Šapcu, defanzivac je postao fudbaler kluba iz Braće Jerković, za koji je od ranije znao da je lepa fudbalska sredina.

-Bio sam upoznat da se gaji atraktivan fudbal, davanje šanse mladim igračima, lep stadion, zdrava atmosfera i vrednosti. Zbog tih stvari sam bio srećan i pre nego što sam kročio na stadion. Baš zbog toga pojavila se i neka dodatna želja, motiv da zaigram i ostavim pozitivan utisak –  kaže Mijailović.

Nikad se ne zna kako će teći proces adaptacije kada novi igrač dođe u klub, ali uz podršku saigrača sve je lakše.

-U tom momentu bilo je veoma dobrih igrača kao što su Miloš Stojčev, Aleksandar Stanisavljević, Stefan Hajdin, Justas Lasickas itd. Odmah se videlo da je atmosfera odlična, svi su bili svakome da pomognu šta god treba. Prošao sam pripreme, fino se uklopio, počeo da igram i kasnije je sve išlo svojim tokom – podsetio je fudbaler beogradskog kluba.

Iz takve atmosfere nije izostao ni rezultat, te je malo falilo da Zmajevi naprave istorijski iskorak i izbore plasman na međunarodnu scenu.

Sezonu za nama tim Voždovca bio je najmlađi u Evropi, sa prosekom godina od svega 20, 9 godina.

-To je jedan lep podatak, pozitivna stvar za ceo naš klub i srpski fudbal. Uz Krunu, ja sam najstariji u toj najmlađoj ekipi. Videlo se u nekim utakmicama da nam je falilo iskustva, ali to je normalna stvar imajući u vidu mladost. Ekipa je puna potencijala i mladih igrača koji mogu da naprave dobre karijere – uveren je Mijailović.

U takvoj situaciji prirodno je da je desni bek Zmajeva jedan od lidera tima i da svoje iskustvo prenosi na saigrače.

-Trudim se da im pomognem, pričamo, pogotovu pred neke važne utakmice. Momci sve lepo prihvataju, imamo sjajan odnos u svlačionici, nema sujete, bespotrebnog ega, hoće da poslušaju savet i trude se da svi zajedno dođemo do što boljeg rezultata. U prolećnom delu sezone osetio se nepredak kod njih po tome što su postali više takmičarski nastrojeni –  kaže desni bek tima sa Dušanovca.

Voždovac već godinama krasi atraktivan fudbal kroz veliki posed lopte.

-Prija mi stil igre, jer sam ja slično obučen u Omladinskoj školi Crvene zvezde, gde se zahteva atraktivna, napadačka, pas igra, dominacija na terenu. Slične principe igre implementira i naš stručni štab, tako da mi to odgovara Zbog toga sam veoma srećan što sam na Krovu –  otkrio je 25-godišnji fudbaler.

Pored ekipe i stručni štab Zmajeva je najmlađi u Super ligi Srbije, što olakšava komunikaciju među trenerima i igračima, a Mijailović ističe zdrav i pun razumevanja odnos kao veoma važnu stavku za funkcionisanje ekipe.

U sezoni za nama u pet navrata je asistirao saigračima za pogodak, dok se jednom i sam upisao u listu strelaca i to pod posebnim okolnostima u trijumfu nad Javorom.

-Znači mi gol koji sam postigao u Ivanjici, jer sam tada igrao sa polomljenim nosem. Hteli su da me izvedu iz igre, međutim, ja sam želeo da nastavim do kraja i eto, nagrađen sam pogotkom. Što je najvažnije pobedili smo tu utakmicu i osvojili tri veoma važna boda – otkriva fudbaler Voždovca.

To što je u ranoj fazi karijere igrao na krilu mu pomaže da se sada bolje nosi sa direktnim rivalima na terenu, ali kaže da više značaja pridaje tome da natera rivale da oni motre na njega.

Kao neko ko je sada već nekoliko godina prisutan na najvišoj sceni domaćeg fudbala svestan je da je neophodno voditi računa i mimo treninga.

-Imam individualnog trenera sa kojim radim na kondiciji. Vodim računa o ishrani, da to sve bude izbalansirano i adekvatno treninzima. U tome mi najviše pomaže devojka, zajedno planiramo šta jedemo i uvek gledam da mi obroci budu u isto vreme. Generalno, trudim se da imam isplaniran dan unapred, da imam rutinu –  otkriva igrač kluba iz Zaplanjske i dodaje:

-Naše telo je naš instrument i neophodno je da vodimo računa o njemu. Može biti dovoljan i samo rad na treninzima, ali smatram da za neki dalji razvoj treba raditi i dodatno. Kako fizički tako i psihički, postati što kvalitetniji čovek.

Najveća podrška su oni koji su najbliži.

-Porodica, otac, majka i brat su ceo život uz mene i oni mi daju najveću snagu. Majka prati, gleda svaku utakmicu, dok sa ocem i bratom malo dublje pričam o fudbalu, igri i tako nekim stvarima – rekao je Mijailović.

Pouzdani odbrambeni fudbaler gaji simpatije prema italijanskom fudbalu.

-Ostala mi je u sećanju ekipa Milana sa Kakom, Kafuom, Maldinijem, Nestom, Gatuzom, Sedorfom, Pirlom, Didom i ostalima. Zbog njih sam nastavio da pratim „Rosonere“ i voleo bih da se nekada oprobam u Seriji A – otkrio je igrač kluba sa Dušanovca.

Pored profesionalnih obaveza stiže da pogleda i utakmice na televiziji, a od igrača na svojoj poziciji posebno ističe barazilske fudbalere.

-Volim da odgledam dobru utakmicu. Na Mundijalu sam gledao svaku zbog Argentine i Lea Mesija. Danija Alveša smatram najboljim desnim bekom i mislim da su on i Marselo u velikoj meri uticali da bekovi postanu aktivniji u ofanzivi, tako da su na neki način njih dvojica usavršili tu poziciju – zaključuje Marko Mijailović.

5

0