SPAS ZA RADNIK U POSLEDNJI ČAS: Đorđević ispisao novo poglavlje sa Surduličanima i poslao bitnu poruku!
„Surdulica vam pruža mir.“
Kako u životu, tako i u fudbalu uvek postoje dva ugla posmatranja. Na konkretnom primeru ekipe Radnika iz Surdulice, tima koji je pre dve godine završio u samom vrhu tabele i koji je igrao polufinale Kupa, opstanak u ligi ne bi mogao da se smatra uspehom.
Međutim, Surduličani su u tek završenoj sezoni, proćerdali jesen, promenili četiri trenera, osvojili samo osam bodova pa je delovalo da će posle osam superligaških sezona, morati ponovo u društvo Mozzart Bet prvoligaša. Ipak, rukovodstvo kluba podno Vlasine dosetilo se, čini se u zadnjem trenutku da postoji jedan čovek koji može da ih spase ispadanja. Isti onaj koji je napravio istorijski uspeh pre dve godine, sada je bio na istom zadatku, jer spašavanje Radnika ispadanja iz lige predstavljalo je nemoguću misiju za sve.
Osim za Slavoljuba Đorđevića. Ima neka čudesna veza između njega i Radnika. Debitovao je bivši kapiten Crvene zvezde kao trener u seniorskom fudbalu na klupi Radnika 2020. godine, rizikovali su tada i klub i mladi trener ali se rizik isplatio. Istorija se ponovila i u ovoj 2023. godini.
– Mislim da je opstanak koji smo izborili značajniji rezultat za klub od onog iz sezone 2020/21 kada smo bili hit prvenstva. Mnogo je teško vratiti se u Superligu kada ispadnete. Toga smo bili svesni svi. Kada su me ljudi iz Radnika pozvali na polusezoni, ne mogu da kažem da se nisam dvoumio. Nije čest slučaj da jedan trener bude uspešan u dva mandata u istom klubu. Bilo je mnogo razloga i za i protiv, međutim, meni je Radnik pružio priliku kao treneru početniku, ostvarili smo veliki rezultat i osećao sam negde da je ljudski da pokušam da izvučem klub iz gotovo bezizlazne situacije – prisetio se Slavoljub Đorđević rezmišljanja iz januara meseca.
Na ruku Slavoljubu Đorđeviću i Radniku, nije išao ni raspored u toku regularnog dela sezone.
– Na startu prolećne polusezone smo igrali protiv Kolubare, zatim protiv Vojvodine, Radničkog iz Niša, Čukaričkog, Partizana, Voždovca, Novog Pazara, TSC-a, sve klubova iz gornjeg dela tabele. Koristim i ovu priliku da čestitam mojim igračima na svemu što su učinili.
Pritisak je bio ogroman, svaki bod je bio zlata vredan, svaka utakmica kao finale Lige šampiona.
– To je teško opisati rečima. Bukvalno nismo imali predah. Samo igrači, moj stručni štab i ja znamo šta smo pregurali. Mučile su nas i povrede i kartoni, još neki spoljni faktori, ali smo izdržali. Ostvarili smo mnogo velikih pobeda ali nismo imali vremena da se radujemo. Mi pobedimo Partizan na njihovom terenu ali ne možemo da se radujemo jer smo i posle te utakmice bili na dnu tabele. Frustrirajuće je kada pravite rezultate u serijama a i dalje ste poslednji. Kako je sezona odmicala, bilo nam je sve teže jer smo imali rezultate a opet nismo znali da li će nam 27 osvojenih bodova tokom proleća biti dovoljno za baraž – iskren je Slavoljub Đorđević.
Na kraju, sve se ipak dobro završilo po Radnik. Surduličani su u dvomeču savladali Grafičar posle velike borbe.
– Ne bih da zvuči da pametujem ili preuveličavam naš uspeh, ali nisam želeo Grafičar u baražu. Trenera Marka Neđića znam dugo iz Zvezdine omladinske škole, sa Predsednikom Slobom Govedaricom sam dosta puta pričao o viziji koju ima za klub. Oni su trenutno u Srbiji najbolja sredina za razvoj mladih igrača i znao sam da će biti teško. Rade neverovatan posao. Ogroman broj igrača su spremili za seniorski fudbal. Babić i Mituljikić u GAT-u, Stanković i Knežević u Napretku, Katić, Matić, Pantović u Voždovcu, Radulović i Lazić u Radniku i još mnogo njih je prošlo doškolovavanje kod njih i sada su nosioci igre u svojim klubovima.
Posebno Đorđević hvali “svoje”, Radulovića i Lazića.
– Njih dvojica su stigla zimus u Radnik. Andrija i ja sarađujemo još od pionira Crvene zvezde. O njemu kao igraču je suvišno trošiti reči, takvu levu nogu, osećaj za igru, jedan na jedan retko koji igrač ima na ovim prostorima. Desile su se neke stvari koje su ga malo usporile, ali siguran sam da ga očekuje velika karijera. Lazića takođe dugo poznajem iako ga nisam trenirao. Prvenstveno dobar momak, maksimalno pošten prema svim obavezama na terenu i van njega. Zimus smo se sve dogovorili za pet minuta. Ekipa Radnika je kada sam je preuzeo bila psihološki potonula, igračima je bilo potrebno vratiti veru u uspeh. To mi je možda bio i najveći izazov – otkriva Slavoljub Đorđević.
Zatekao je perspektivni stručnjak i nekolicinu igrača koje je trenirao u svom prvom mandatu u Surdulici.
– Svi igrači, i oni koje sam trenirao i oni koje nisam su bili upoznati sa mojim zahtevima u prvih pet minuta od mog povratka u Surdulicu. Kod mene i igrači i moj stručni štab uvek znaju na čemu su jer svima kažem sve direktno i bez ustezanja. Umem da budem zahtevan i težak, ali takav sam i prema sebi. Mi smo recimo, prilično sam siguran, jedini tim koji tokom 19 dana priprema u Antaliji nije imao nijedan slobodan dan. To nije lako izdržati, međutim samo u ogromnom radu i odricanju sam video šansu da možemo da uspemo.
Jedna od najvećih enigmi je učinak Milana Makarića koji je pre dve sezone bio najbolji strelac Superlige sa 26 postignutih golova. Tokom proleća upisao je samo jedan i to u finišu druge utakmice baraža protiv Grafičara.
– Ne gledam igrače samo kroz statistiku. Makarić je dosta radio za ekipu, imao je veliki uticaj i na grupu i na igru. Navijači broje golove i asistencije ali mi treneri vidimo i neke druge detalje koji su podjednako važni u fudbalu. Bilo je i situacija kada sam pravio krupne rezove, donosio teške odluke… To uostalom i zahteva moja pozicija prvog trenera. Znam da sam dao celog sebe i da mi je savest mirna. A satisfakciju mi predstavlja to što sam sa svim svojim igračima u korektnim odnosima.
Kao nekome ko je rođen i odrastao u Beogradu, igrao u inostranstvu, bio kapiten Crvene zvezde, sigurno je bio izazov otići u Surdulicu.
– Zavisi kako gledate na stvari. Surdulica kao grad sigurno nije atraktivna ali vam sa druge strane pruža mir i mogućnost da maksimalno budete posvećeni poslu. Za ljude koji žive tamo i koje sam upoznao, imam samo reči hvale. Na svakom koraku sam se osećao prijatno.
Stadion Efbet Arena ili kako ga lokalno stanovništvo zove “mala Bombonjera” poznat je po tome da ga krase Dijega Maradone i Dragana Stojkovića Piksija. Da li je istina da su tamošnji navijači pokrenuli inicijativu da se oslika i lik Slavoljuba Đorđevića.
– To je bila šala, naravno da u tome nema istine.
A ima li istine u tome da je Slavoljub Đorđević već pronašao novi angažman.
– Sve zavisi od Gvardiole, ako ne osvoji Ligu šampiona, preuzeću Mančester siti – uz gromoglasan osmeh našalio se Slavoljub Đorđević a onda u ozbiljnom tonu nastavio:
– Za mene i moj tim, sezona se završila u nedelju, vratio sam se u Beograd u ponedeljak a u utorak već imam novi klub. Ne ide to baš tako. Uželeo sam se druženja sa porodicom, majkom, braćom, bratanicama, kumovima, prijateljima, opuštene atmosfere, treba mi minimalan odmor od fudbala, barem nekoliko dana. A što se ponuda tiče, očekujem da ih bude, imam već nekoliko nagoveštaja. Razmotriću svaku, saslušaću svakoga ko me pozove. Nigde ne žurim, izvagaću sve i nadam se izabrati onu koja će mi omogućiti da dodatno napredujem i napravim najbolji rezultat – zaključio je Slavoljub Đorđević.
View this post on Instagram
Psiholjub, nit luk jeo nit luk mirisao!