UPOZNAJTE NAJMLAĐEG TRENERA U SRBIJI – BLAŽA BULATOVIĆA: ‘Čast je i zadovoljstvo biti deo reprezentacije! Trudim se da prezentujem oca i sebe’

‘Mnogo mi je lepo u Studentskom gradu! Dejo Savićević je genije na terenu, ali još je veći genije u životu!’

Prve ljubavi dolaze tiho, nečujno, nezvane… Uglavnom su te prve ljubavi i najiskrenije. Ljudi se
menjaju, ali osećanja zauvek traju. Najbolji primer za to je neraskidava veza između Blaža Bulatovića i najbitnije sporedne stvari u životu. Odrastao je u okruženju ljudi kojima je fudbal bio stil života, pa je sasvim očekivano nastavio tradiciju. Sin nekadašnjeg generalnog sekretara Fudbalskog saveza SCG, Branka Bate Bulatovića, danas je najmlađi profesionalni trener u srpskom seniorskom fudbalu. Blažo (31) je kao veoma mlad odlučio da dres zameni odelom. Istrčao je sa terena, ali nikada nije otišao daleko. Svoje mesto pronašao je na klupi sa koje neprestano pruža podršku svojim igračima. Energija i volja ne manjkaju kada je ovaj momak u pitanju. Za nepune tri godine karijere radio je u dva nacionalna tima, dok je i sada pomoćnik u U17 reprezentaciji Srbije. Šef stručnog štaba Studentskog grada govorio je za HotSport o dosadašnjim uspesima, ambicijima, a dotakao se i najdražih ljudi koja su njegova večita motivacija.

Bulatović je počeo u Poletu, da bi celu omladinsku školu prošao u Obiliću. Ljudi iz Rada su primetili njegove igračke kvalitete i odlučili su da ga dovedu na Banjicu.

BB: Zaigrao sam u Radu, u Omladinskoj ligi Srbije. Stručni štab je zatim odlučio da me pozajmi FK Dorćolu. U pitanju je bilo kaljenje za najviši rang, jednogodišnja pozajmica. Dobro sam se snašao i vratio u Rad. Šef stručnog štaba bio je Marko Nikolić. I danas sam srećan što sam imao priliku da sarađujem sa takvim stručnjakom. Odlučio je da me povede na pripreme sa prvim timom i tu sam mnogo naučio. Već tada sam obraćao pažnju na ono što trener priča. Mislim da sam mnogo pokupio od njega.

Blažo je karijeru nastavio u Kruševcu, zatim Čukaričkom, a sjajnu epizodu je imao u redovima nekadašnjeg superligaša – BSK iz Borče.

BB: To je značajno iskustvo iz moje igračke karijere. Dve godine smo igrali u Superligi Srbije. Zabeležio sam preko 20 nastupa u prvenstvu. Uvek ću pamtiti utakmicu protiv Crvene zvezde na stadionu ‘Rajko Mitić‘. Ubedljivo smo izgubili, bilo je 7:2 za Zvezdu, ali drugi pogodak sam ja postigao. To je veliki uspeh za mene.

Konstantno je razmišljao o trenerskom poslu, ali to ga nije odvuklo od uspeha na terenu.

BB: Šest meseci sam igrao za Smederevo, a zatim sledi odlazak u Budućnost iz Podgorice. To je poseban period u mom životu. Moj otac je tamo bio direktor čak sedam godina, bio sam ponosan što sam deo tog kluba. Ne mogu da vam opišem taj osećaj. Osmastalio sam se tamo, počeo da živim sa suprugom. Bilo je zaista sjajno. Igrao sam još za Sinđelić i Dorćol, a tu sam i zvanično okačio kopače o klin.

Dorćol je klub u kome je Bulatović završio igračku karijeru, ali i upilivao u trenerske vode. Samo lepe uspomene vežu Blaža za taj period.

BB: Dugujem veliku zahvalnost mom Dorćolu. Trener Mihailo Ivanović, kao i čelnici kluba Miodrag Sovtić i Darko Šušnjar, omogućili su mi da budem deo kluba. Nastupali smo u Srpskoj ligi Beograd. Jedno lepo iskustvo, ostvario sam prvi korak ka nekom cilju. Ne znam da li je Ivanović bolji trener ili čovek, jednostavno je sjajan. Danas mi mnogo znače njegovi saveti.

Mladi stručnjak je strpljivo čekao svoju priliku, a njegova karijera nastavila je da raste uzlaznom putanjom od samog starta, pa sve do danas.

BB: Sa 29 godina sam dobio šansu u FK Zvezdara. Ljudi teško mogu da razumeju koliko je to važno za mene. Nikada neću zaboravit šansu koju su mi pružili ljudi iz Zvezdare. Igor Savić je bio prvi trener, ali ubrzo je prihvatio ponudu Mladosti iz Lučana i ja sam došao na njegovo mesto. Od početka sam osetio veliku podršku, poverenje. Jednom mladom čoveku to u dobroj meri olakšava posao. Imali smo start iz snova. Dve pobede, gol razlika 8:1, a onda na scenu stupa pandemija. Takmičenje je prekinuto i nismo uspeli da završimo sezonu. Vredno smo radili preko leta, a naredne sezone smo pred zimsku pauzu bili 7. na tabeli od 20 timova. Moglo je bolje, ali zadovoljan sam tadašnjim učinkom.

Tokom 2019. godine Blažo postaje deo stručnog štaba Nenada Sakića, selektora U19 reprezentacije Srbije.

BB: Neprocenjivo iskustvo! Nenad Sakić je veliki stručnjak. Tada smo imali izuzetno talentovanu ekipu. Dovoljno je reći da su generaciju predvodili Duca Vlahović i Strahinja Pavlović. Dušan sada dominira u Juventusu, a Strahinja je igrač Monaka. Velika je čast i zadovoljstvo predstavljati državu. Sa 29 godina sam dobio priliku za tako veliko ostvarenje. Moj otac je 13 godina proveo tu, davao je celog sebe. Bila je to idealna prilika da prezenetujem i njega i sebe. Kasnije sam radio sa Mirkom Bunjevčevićem u U15 selekciji, a sada sam deo tima selektora Radovana Krivokapića. U pitanju je naša U17 selekcija, koju u martu očekuje elitna runda kvalifikacija za odlazak na Evropsko prvenstvo. Imamo veliku želju da obezbedimo plasman na tako veliko takmičenje. Protivnici su Turska, Slovenija i Vels. 

Branko Bata Bulatović bio je jedan od najznačajnijih ljudi u domaćem fudbalu. Atentat na njega izvršen je 26. marta 2004. godine, ispred prostorija FSSCG na Terazijama. Blažo je uvek uspevao da se izbori sa pritiskom i sa ponosom je govorio o svom ocu. 

BB: Ne mogu reći da sam imao otežavajuće okolnosti zbog oca. Svi ljudi koji su ga poznavali imaju samo reči hvale za njega, to mi mnogo znači. Kada je sport u pitanju krenuo sam njegovim stopama. Svi prijatelji ga i dalje redovno spominju i vole. Boli me mnogo što nismo zajedno. Najveći motiv su mi pokojni otac i pokojna sestra Ana. Sve što uradim u životu posvećujem njima. Oni su moja zvezda vodilja. Sve je moguće kada pomislim na njih.

Srpska reprezentacija nije jedina u kojoj je radio Bulatović. Mladi trener je bio deo stručnog štaba Zorana Filipovića, koji je predvodio nacionalnu selekciju Libije.

BB: Interesantna četiri meseca u Libiji su iza mene. To je prvi put da sam radio u A selekciji. Svakako, to je veliko iskustvo. Prvi put sam išao van naših granica. Igra se dosta drugačiji fudbal nego ovde. Afrički fudbal je vrlo specifičan. Dosta se trči, ali mislim da su taktički dosta iza nas. Iznenadio sam se koliko su kvalitetni na tehničkom nivou, ali ipak odnos prema dresu nije isti kao u Srbiji. Ovde je daleko bolja atmosfera, pogotovo od kada je Dragan Stojković u ulozi selektora. Što se same igre tiče, oslanjaju se najviše na tranziciju.

Nije dugo čekao na novi angažman nakon povratka iz Libije. Čelnici Jedinstva iz Surčina su zvali Bulatovića, a on je sa zadovoljstvom prihvatio poziv. 

BB: Napravili smo sjajnu odluku. Ostvaren je istorijski uspeh. Izborili smo treće mesto u Srpskoj ligi Beograd. Vodio sam ekipu na 11 mečeva, slavili smo šest puta, u četiri navrata je bilo nerešeno. Izgubili smo samo jednom i to je ono što me raduje. Hvala upravi na ukazanom poverenju.

Bulatović je trenutno fokusiran samo na ekipu Studentskog grada. Mladi trener predvodi beogradski klub u nameri da izbore opstanak u ligi, a ako nastave u istom ritmu, blizu su ostvarenja zacrtanog cilja.

BB: U Studentski grad sam stigao sa mojim saradnicima. U pitanju su Bojan Miletić i Marko Grahovac. Ovaj klub je pravo mesto za mlade fudbalere. Talentovana smo ekipa, krasi nas mladost i želja za uspehom. Napredujemo, idemo korak po korak. Važno je da ostanemo istrajni kako bi došli do željenih rezultata. Napravili smo iskorak sa 14. na 11. poziciju. Mnogo mi je lepo i srećan sam u ovom klubu. Mladom treneru uvek znači podrška, a ja je imam od strane predsednika kluba. Nebojša Stanković je uvek tu za mene i to mi pomaže u velikoj meri. Usponi i padovi se očekuju kada je mlada ekipa u pitanju, ali želimo da budemo najbolji u najtežim momentima.

Kada je budućnost u pitanju, ciljevi su uveliko utvrđeni. Bulatović među vrhunskim trenerima izdvaja jednog, čiji stil igre mu se najviše dopada.

BB: Uvek volim da sve ide spontano i postepeno. Najveća želja mi je da u naredne dve, tri godine dobijem angažman u nekoj ekipi iz Superlige. Voleo bih da sa 35 godine budem šef stručnog štaba u timu iz elitnog ranga. Svi teže vrhunskom nivou, ali s obzirom na moje godine, smatram da bi to bio veliki uspeh. Uživam gledajući Liverpul, zbog Jirgena Klopa. Visok presing, tranzicija, sve je to dovedeno na neverovatan nivo. Kod njega me najviše fascinira emocija koju oseća prema fudbalu i građenje odnosa sa igračima. On fenomenalno ume da prepozna ko je kakav, kako da priđe svakom pojedično. Prepoznaje kada je potrebno da uputi toplu reč, a kada da vikne. Energija koja ga pokreće je na zavidnom nivou.

Velika prepreka za ostvarenje snova je preskočena. Blažo je nedavno zadužio UEFA PRO licencu u Crnoj Gori. 

BB: Ponosan sam na to, ali sve zasluge idu Dejanu Savićeviću. Znate, Dejo je genije na terenu, ali je još veći genije u životu. Čujemo se na nedeljnom nivou, uvek je spreman da me sasluša. Obožavam ga! Od smrti mog oca, Savićević je 24 časa dnevno na raspolagnju celoj mojoj porodici. Mislim da na planeti ne postoji neko ko bi to radio. On je nešto posebno i želim da svi budu upućeni o kakvoj veličini je reč. Volim da kažem da je on ‘ljudska tvrđava’! Pričamo o njegovim i mojim rezultatima, komentarišemo utakmice koje vodim,

Bulatović je u kontaktu sa velikanima domaćeg fudbala, a aktuelni reprezentativac mu je jedan od najboljih prijatelja. 

BB: Dragan Stojković Piksi i Peđa Mijatović su bili veliki prijatelji mog oca.Čuo sam se sa Piksijem i čestitao mu na uspehu. Srbija je od njegovog dolaska počela da pruža partije kakve svi očekujemo. Povremeno razmenim poruke i sa Mijatovićem, ne toliko često, ali uvek se obradujem. Istina! Stefan Mitrović je jedan od najboljih prijatelja koje imam. Veliku zahvalnost mu dugujem. Bio sam njegov gost u prestonici Španije. Pratio sam treninge Hetafea, koji sa klupe predvodi čuveni Kiko Sančez Flores. Stefan i ja dosta razmenjujemo utiske. Sa zadovoljstvom provodimo vreme zajedno. On zna koliko sam ponosan na njega. Trenutno igra u strašnoj formi i želim da tako nastavi.

Tokom igračke karijere imao je priliku da odmeri snage sa dobro poznatim imenima na našoj fudbalskoj sceni.  Dva kapitena večitih rivala izdvaja kao najveće majstore protiv kojih je igrao, a nije imao dilemu u sastavljanju ekipa za mali fudbal.

BB: Saša Ilić i Nenad Milijaš su najbolji fudbaleri protiv kojih sam igrao. Bilo je tu dosta kvalitetnih igrača, ali znate i sami kakve su ovo legende… Ponosan sam zbog toga.

BB: Mislim da bi moj tim za mali fudbal napravio ozbiljne probleme rivalima.

To bi izgledalo ovako: Branislav Danilović (golman) – Luka Milivojević, Saša Jovanović, Brana Milošević, Asmir Kajević i ja – zaključio je najmlađi trener u srpskom fudbalu, Blažo Bulatović.

1

0