53 GODINE DUGO SEĆANJE: Partizan je bio na korak do krova Evrope (FOTO)
Bilo je to pre 53 godine, a Partizan prvi naš klub u istoriji koji je igrao finale Kupa šampiona. Za one navijače koji malo znaju o tom datumu, danas vraćamo točak istorije malo više od pola veka unazad.
U jesen 1965. godine Kup evropskih šampiona je ušao u svoj jedanaesti ciklus. Po imenima učesnika, po prikazanim igrama, po interesovanju, po prihodima, to je već bilo takmičenje najvišeg rejtinga na svetu. Partizan je za sobom imao već četiri pokušaja da se probije među najbolje, ali nije uspevao. I ne samo Partizan, već svi klubovi iz Istočne Evrope još u ranim krugovima takmičenja nailazili su na nepremostive prepreke. Prvo je to uspelo Partizanu u takmičenju za deseti Kup šampiona – stigao je do poslednjeg stepenika, do finala, kao prvi klub iz ovog dela sveta i izazvao divljenje čitave Evrope. Partizan, ne samo što je došao do finala, nego je na tom putu eliminisao šampione zemalja visokog renomea.
Žreb je tada crno-belima dodelio prvaka Čehoslovačke, Spartu. U Pragu, 2. marta, pred 35.000 gledalaca, Partizan je poveo golom Hasanagića, ali su Česi preokrenuli rezultat i na kraju pobedili sa 4:1. Partizanu nisu davane nikakve šanse da može da nadoknadi toliku prednost rivala. Ipak, uspeo je.
U Beogradu, 9. marta, pred 50.000 svojih navijača ne samo da je nadoknađena prednost Sparte, nego je pala „petarda“ – 5:0 (Kovačević i Hasanagić po dva i Vasović).
Rival u polufinalu je bio prvak Engleske, Mančester Junajted. U Beogradu, 13. aprila 1966. pred 50.000 svedoka, Partizan je pobedio sa 2:0 (Hasanagić i Bečejac). Revanš je igran na čuvenom Old Trafordu u Mančesteru 20. aprila pred 62.500 gledalaca. Nemajući šta da izgubi, prvak Engleske je tako silovito jurišao da se odbrana Partizana povijala kao pred orkanom, a Mančester je golom Nobija Stajlsa uspeo samo jednom da savlada sjajnog Šoškića.
Partizan je „evropsko čudo“ doveo do kraja. Pred njim je ostao još samo Real iz Madrida.
Tog 11. maja 1966. na stadionu Hejsel, pred 60.000 gledalaca, odigrana je finalna utakmica.
Na teren izlaze dve najbolje ekipe starog kontinenta, Partizan i Real Madrid. Bečejac, Rašović i Vasović ne dozvoljavaju igračima Reala da priđu golu, dok Galić, Hasanagić i Pirmajer stvaraju izgledne prilike za vođstvo. Poluvreme se završava bez golova, mada ostaje žal što je udarac Hasanagića završio samo na prečki umesto u mreži. Drugo poluvreme počinje dominacijom crno-belih, koje je krunisano sjajnim golom Vasovića uz erupciju radosti na Hejselu. Nedugo zatim, na našu veliku žalost, Real je izjednačio, a ubrzo i poveo sa 2:1, što je bio i konačan rezultat velikog finala.
Partizan je nastupio u sastavu:
Šoškić, Jusufi, Mihajlović, Bečejac, Rašović, Vasović, Bajić Kovačević, Hasanagić, Galić, Pirmajer. Trener je bio Abdulah Gegić, a „tehniko” Stanislav Virgilije Popesku.
Partizan je poklekao na poslednjem stepeniku, iako je posle uspešnih nastupa u prethodna četiri kola stekao sigurnost i veliku reputaciju u evropskim fudbalskim krugovima. Više nijedna njegova pobeda nije mogla da se smatra iznenađenjem.
Najslabija karika jugoslovenskog šampiona bila je na psihološkom planu, i tu je pao. Imali smo tim najveće snage, ali je klub u tom trenutku bio slab za toliko uspeha i slave i nije mogao da zaustavi rasulo u najvažnijem momentu. To je verovatno najveći razlog neuspeha u finalu, upravo tada kada je bilo najpotrebnije biti stabilan.
Ostao je žal za neiskorišćenom prilikom, ali i ponos zbog nezapamćenog uspeha mlade ekipe, koja se ubrzo razmilela po Evropi.
SVE UTAKMICE PARTIZANA U KUPU ŠAMPIONA U SEZONI 1965/66
PARTIZAN – NANT 2:0 (1:0)
Beograd, 22. septembar 1965. Prva utakmica prvog kola Kupa evropskih šampiona (šesnaestina finala)
Stadion JNA. Gledalaca: 30.000.
Strelci: Galić (37′) i Hasanagić (48′)
Partizan: Šoškić, Jusufi, Miladinović, Vasović, Rašović, Bečejac, Bajić, Pirmajer, Galić, Hasanagić, Kovačević
Nant: Eon, Grabovski, De Mišel, Lesenadek, Budzinski, Siodo, Blanše, Gonde, Miler, Simon, Manji
NANT – PARTIZAN 2:2 (1:1)
Nant, 13. oktobar 1965. Revanš prvog kola (šesnaestina finala)
Gradski stadion u Nantu. Gledalaca: 23.000
Strelci: Manji (32′), Kovačević (43′), Galić (47′) i Blanše (70′)
Nant: Eon, Grabovski, De Mišel, Budzinski, Lesanadek, Siodo, Blanse, Gonde, Miler, Simon, Manji
Partizan: Šoškić, Jusufi, Miladinović, Bečejac, Rašović, Vasović, Bajić, Kovačević, Galić, Hasanagić, Pirmajer
PARTIZAN – VERDER 3:0 (0:0)
Beograd, 9. novembar 1965. Prva utakmica drugog kola (osmina finala)
Stadion JNA. Gledalaca: 30.000
Strelci: Jusufi (70′), Pirmajer (75′), Hasanagić (81′)
Partizan: Šoškić, Jusufi, Miladinović, Bečejac, Rašović, Vasović, Bajić, Kovačević, Hasanagić, Vislavski, Pirmajer
Verder: Bernhard, Pjontek, Hetgest, Stajnman, Bordel, Lorenc, Cebrovski, Šic, Matisak, Ferner, Šulc
VERDER – PARTIZAN 1:0 (1:0)
Bremen ,17. novembar 1965. Revanš drugog kola (osmina finala)
Stadion Verdera. Gledalaca: 30.000
Sudija: Votron (Škotska)
Strelac: Dic (33′)
Verder: Bernard, Pjontek, Hetgest, Stajnman, Bordel, Lorenc, Cebrovski, Šic, Matisak, Ferner, Kenel
Partizan: Šoškić, Jusufi, Damjanović, Bečejac, Rašović, Vasović, Bajić, Kovačević, Hasanagić, Pirmajer, Vislavski
SPARTA – PARTIZAN 4:1 (1:1)
Prag, 2. mart 1966. Prva utakmica trećeg kola (četvrtfinale)
Stadion Sparte. Gledalaca: 35.000
Sudija: Emsber (Mađarska)
Strelci: Hasanagić (15′), Kvašnjak (20, 54 i 86′) i Basek (74′)
Sparta: Kramerius, Kolar, Taborski, Diba, Tihi, Migaš, Pospihal, Mraz, Kvašnjak, Mašek, Vrana
Partizan: Ćurković, Jusufi, Miladinović, Vislavski, Rašović, Mihajlović,Vukelić, Davidović, Hasanagić, Vasović, Pirmajer
PARTIZAN – SPARTA 5:0 (4:0)
Beograd, 9. mart 1966. Revanš cetvrtfinala
Stadion JNA. Gledalaca: 50.000
Sudija: Rumenčev (Bugarska)
Strelci: Kovačević (4 i 29′), Hasanagić (35 i 71′) i Vasović (23′)
Partizan: Šoškić, Jusufi, Davidović, Mihajlović, Rašović, Vasović, Bajić ,Kovačević, Hasanagić, Miladinović, Pirmajer
Sparta: Kramerijus, Kolar, Taborski, Migaš, Tihi, Vojta, Pospihal, Mraz, Kvašnjak, Mašek, Vrana
PARTIZAN – MANČESTER JUNAJTED 2:0 (0:0)
Beograd, 13. april 1966. Prva utakmica polufinala
Stadion JNA. Gledalaca: 50.000
Sudija: Čenčer (SR Nemačka)
Strelci: Hasanagić (46′) i Bečejac (58′)
Partizan: Šoškić, Jusufi, Mihajlović, Bečejac, Rašović, Vasović, Bajić, Kovačević, Hasanagić, Miladinović, Pirmajer
Mančester junajted: Greg, Brenan, Dan, Krirand, Folks, Stajls, Best, Lou, Čarlton, Herd, Koneli
MANČESTER JUNAJTED – PARTIZAN 1:0 (0:0)
Mancester, 20. april 1966. Revanš polufinala
Stadion: „Old Traford“. Gledalaca: 62.500
Sudija: Dinst (Švajcarska)
Strelac: Stajls (72′)
Mančester junajted: Greg, Brenan, Dan, Krirend, Folks, Stajls, Aderson, Lo, Čarlton, Herd, Koneli
Partizan: Šoškić, Jusufi, Mihajlović, Bečejac, Rašović, Vasović, Bajić, Davidović, Hasanagić, Miladinović, Pirmajer
PARTIZAN – REAL MADRID 1:2 (0:0)
Brisel, 11. maj 1966. Finale Kupa evropskih šampiona
Stadion: Hejsel. Gledalaca: 60.000
Sudija: Krajtlajn (SR Nemačka)
Strelci: Vasović (55′), Amansio (72′) i Serena (75′)
Partizan: Šoškić, Jusufi, Mihajlović, Bečejac, Rašović, Vasović, Bajić, Kovačević, Hasanagić, Galić, Pirmajer
Real Madrid: Arakvistan, Pačin, Sančiz, Piri, De Filipe, Zoko, Serena, Amancio, Groso, Velaskez, Gento
Zato ste Zvezdu gurnuli u rat da sledece godine ne donese Srbiji jos jednu radost ali zrinjevci i franjevci podvukli rep kao da bivsa Jugoslavija njihova nije sada na podmukli nacin hoce da orobe Srbiju komunizmom koji davno u svim republikama zamro…Rimsko pravo se uvodi u Srbiju bez onogg slova R,profa nacitan ko moja pokojna prambaba bez osmoljetke…
svi slinili a hromog dabu niko nije podnosio. sve je bila gluma. bas kao sto je i copavi glumio da mu je stalo do jugoslavije, bratstva i jedinstva.
Uvek su bili gubitnici!!!Ali ih je. Bog pogledao i podario im komsiju EVROPSKOG I SVETSKOG SAMPIONA !!!!!
Imao sam 15 godina tada. Dobro se sećam euforije koja je tada vladala, posebno posle 5:0 protiv Sparte i nakon eliminisanja Mančester Junajteda. To su bila sjajna i čedna vremena, kada su čast i poštenje vladali Jugom. Nikada neću zaboraviti ta vremena, kao ni reči moje majke, koja mi je govorila: „Iskoristi pametno ovo vreme, jer ovako ne može bitii doveka.“. Završiš faks, čeka te posao, pa zatim stan i sve to pored zdravstva i školstva za DŽ !!! Naravno nisam tada mogao da joj verujem, a gotovo svi smo bili ubeđeni da nam niko ne može ništa!!! Niko ništa, sem nas samih !!!
Ipak sam Bogu zahvalan, što sam detinjstvo preoveo u jednoj lepoj zemlj i među časnim ljudima !!!
Najsretniji sam bio kada je moj sin zaigrao u prvom timu FK“Elan“ iz Srbobrana (tada drugoligaš) i kada mu je trener bio Pirmajer.
Nikada vi cigani niste niti ćete imati svoje „bebe“. Ovaj Marko bolje da se informiše. Pogledaj sastav komšinice u finalu protiv Olimpika. Koliko je u tom timu bilo igrača iz Srbije dvojica ili najviše trojica?
Igraci iz Srbije u timu iz Barija Stojanovic, Jugovic, Mihajlovic, Binic, Stosic usao kao zamena. 5 igraca ! Na klupi Tosic, Lukic, Jovanovic, Momcilovic. U prvih 11 jos i Belodedic, Srbin iz Rumunije.