KAPITEN ZA PONOS: Nenad Milijaš ispisuje stranice novije Zvezdine istorije
Aplauz skoro deset gledalaca prisutnih u subotu na stadionu ‘Rajko Mitić’ ispratio je ulazak u igru kapitena Nenada Milijaša, kome je to bila jubilarna, 250. utakmica u dresu voljenog kluba.
Iskusni vezistu koji će 30. aprila proslaviti 36. rođendan je i rekorder po broju nastupa za Crvenu zvezdu otkako više ne postoji SFRJ, a ukupno zauzima 15. mesto na večnoj listi po broju odigranih mečeva. Ispred njega je legendarni Kiril Dojčinovski sa dve utakmice više.
Ulaskom u finišu utakmice sa Proleterom, u okviru 30. kola Superlige, Milijaš je došao do jubileja za pamćenje koji je uveličan ubedljivom pobedom sa 4:0.
Trenutno je na snazi njegov treći mandat u dresu voljenog kluba, u koji je prvi put stigao 2006. godine. Tada je sve bilo gotovo završeno oko inostranog angažmana, ali kada je stigao poziv sa Marakane, za Milijaša nije bilo nikakve dileme.
Tako se iz Zemuna preselio u Ljutice Bogdana i prvih dana 2006. započeta je priča za pamćenje koja ima tri epizode. Debitantsku utakmicu za crveno-bele odigrao je 18. februara 2006. na gostovanju Voždovcu, kada je Zvezda slavila sa 2:0, dok je prvenac upisao 11. marta iste godine u trijumfu nad Radom sa 1:0 na Marakani.
U prva dva mandata zabeležio je 194 nastupa u domaćem prvenstvu, Kupu i evropskim takmičenjima. Bio je u klubu u vrlo teškim trenucima i pokazao da mu je srce crveno-belo, odnosno koliko voli Crvenu zvezdu.
– Meni je Zvezda kao kuća. Kao u onoj našoj pesmi ‘Zvezda mi je sve’. Ljubav prema klubu je nenormalna i velika, umeo je da kaže Milijaš.
Na leto 2009. godine došlo je vreme za odlazak u Vulverhempton i razvoj inostrane karijere, kako bi kvalitet koji poseduje dodatno dobio na značaju. Vratio se u voljeni klub na leto 2012. i posle dve sezone usledile su nove selidbe u Tursku i Kinu, da bi u februaru 2017. po treći put zadužio crveno-belu opremu. Jer, kod kuće se uvek najbolje oseća.
Nedugo po povratku, u aprilu 2017. godine, stigao je do 200. utakmice u Zvezdinom dresu, u pobedi nad subotičkim Spartakom (2:1).
– Debitantsku utakmicu ću naravno zauvek pamtiti, taj meč mi je mnogo bitniji od jubileja, osećao sam neuporedivo veću tremu, strah… Dolazio sam da gledam Zvezdine utakmice kao navijač, nisam ni sanjao da ću ih jednog dana igrati za crveno-bele, a još manje da ću doći do ove brojke. Najteže, ali ujedno i najlepše je igrati u Zvezdi koja je meni dala mnogo više nego što ću ja ikad moći njoj i čast mi je što sam ovde, poručio je tada Milijaš.
Tokom igranja za crveno-bele osvojio je četiri titule i dva kupa, a sa aktuelnom generacijom ispisao je klupsku istoriju i po tome što je obezbeđeno evropsko proleće posle 25 godina, a bio je i deo ekipe koja se plasirala u Ligu šampiona.
Golovima, asistencijama i trofejima odavno je postao deo crveno-bele istorije, dok je brojkama dodatno zaokružio karijeru za pamćenje. Nenad Milijaš – kapiten za ponos!
U pitanju su neka interna prebijanja, dogovori ili ko zna šta još, jer ako je Zvezda profesionalni klub u profesionalizmu ne bi trebalo da postoje sentimentalnosti! Igrača u dubokim 40-tim, tipa Milijaša je žalosno videti na terenu, jer njegov učinak je jednak učinku punjene paprike u kazanu za rakiju! Da je on pravi sportista sam bi rekao da ovo nije za njega, jer on zauzima mesto talentovanim i brzim igračima kao Veljku Nikoliću ili Jugu Stanojevu! Karijere mladih igrača su u stagnaciji zbog ovog rekreativca i njegovog “jubileja”, koji apsolutno nikome ništa ne znači! Zamislite kakav je “trener godine” stručnjak kada će pre uvesti ovog džogera iz kruga centra, nego će šansu pružiti nekom mladom igraču?!