HOTSPORT INTERVJU – KOROMAN: Zvezda sa Milijašem da napravi ono što je Partizan sa Ilićem! (FOTO) (VIDEO)

Ko je bolji sagovornik pred ‘večiti derbi’ od nekoga ko je u svakom od tih mečeva bio jedan od najuticajnijih za ishod, toliko je motivisano igrao protiv najvećeg rivala da ste mogli da ga vidite u dubokom delu protivničke polovine, a već u sledećem napadu na svojoj gol liniji, spreman da pomogne čuvaru mreže. Kapiten i predvodnik, ginuo na terenu, gubio, ali mnogo puta i slavio sa armijom navijača čiju je podršku imao u kontinuitetu.

Ognjen Koroman je ‘fudbalski progledao’ u Željezničaru, nakon čega je prešao u omladinsku školu Crvene zvezde, a da pritom nije ni slutio kakvu će karijeru kasnije imati u Ljutice Bogdana. Navijači su ga voleli, nije uvek igrao izvanredno, ali nikada nije izašao sa terena sa dresom nenatopljenim znojem. Koroman je ispunio ‘fudbalski san’, zaigrao kod Harija Rednapa u Portsmutu, a potom pisao istoriju u ruskom Krila Sovjetov gde je jedan od 10 najboljih fudbalera svih vremena. Ono što je on započeo već nastavlja njegov petogodišnji sin Jakov, koji je trenutno fudbaler Rada.

Igrač koji je prošao školu Željezničara i Zvezde ne može a da ne bude uspešan u daljoj karijeri, kakve ti uspomene nosiš iz tog perioda?

– Sigurno da nosim lepe uspomene, trenirali su me veliki treneri poput Josipa Bukala, Hajrudina Saračevića, Duška Bajića u Željezničaru, a u Zvezdi sam imao čast da sarađujem sa Tomom Milićevićem, pokojnim Žotom Antonijevićem i Vladimirom Petrovićem Pižonom, kroz omladinski staž sam imao izuzetno dobre trenere i to mi je bio veliki plus za dalje bavljenje fudbalom.

Puno bure se napravilo oko ona čuvena tri prsta protiv BiH, da li misliš da bi na ovim prostorima projekat popu ‘regionalne lige’ bio izvodljiv?

– Ja stvarno ne znam zbog čega su se toliko spominjala ta moja tri prsta protiv Bosne, dosta igrača koji su poreklom odatle su igrali za Srbiju. Ja sam odrastao u Srbiji, nema veze što mi je poreklo iz Bosne, tako da sam nastupao za sve selekcije Srbije i Crne Gore. Ne vidim tu ništa sporno, Srbi dižu tri prsta, ja prijatelje imam i u Sarajevu, i u Zagrebu, Splitu, Nišu, Beogradu… i to nema nikakve veze sa nečim van sporta što se moje strane tiče. Mada su neki ljudi ipak ispolitizovali celu tu priču radi nekih jeftinih poena, jer sam ja iz Pala.

Na Svetskom prvenstvu 2006. si igrao u Nemačkoj, nakon toga je naša zemlja za punih 10 godina izašla na samo jedno veliko takmičenje. Šta je po tvom mišljenju problem naše reprezentacije?

– Za ovaj desetogodišnji problem je zaista potrebna neka dublja analiza, ali ja se nadam da je to iza nas i da ćemo iskoristiti ovu veliku šansu koju imamo sa trenerom Muslinom i sa novim mladim igračima. Verujem da ćemo se kvalifikovati i otići u Rusiju. Postojalo je mnogo nesuglasica i nerešenih stvari u FSS, ta nesloga je uticala na to da nas ne bude na bitnim takmičenjima svih ovih godina.

Ko te je od trenera najviše motivisao da kreneš tim putem i na šta najviše obraćaš pažnju prilikom usmeravanja tvojih igrača?

– Kroz karijeru sam promenio veliki broj klubova i imao sam priliku da radim sa dosta trenera. Iskren da budem, nešto specijalno me niko nije motivisao. Za svaki uspeh u mojoj karijeri sam zaslužan samo sebi, to sam postigao odricanjima, upornošću, radom i svom mentalitetu i karakteru. Hvala svakom treneru koji je bio uz mene i u tom pogledu imao zaslugu, a svaki od njih će ti reći sve lepo o meni, ne sumnjam.

Iza tebe je puno odigranih mečeva u Zvezdinom dresu, koji ćeš i zbog čega najviše pamtiti?

– Imam preko 200 utakmica za Crvenu zvezdu, bez obzira na seniorski tim u kojem sam bio skoro četiri godine, igrao sam za omladinski pogon pet godina oa san jriz dosta toga prošao. Bila je masa dobrih i lepih utakmica, pamtim Bajern i poraz od 3:2 na ‘Marakani’, pamtim te derbije gde sam imao zapaženu ulogu, motivisano sam igrao i postizao golove. Za Zvezdu sam odigrao dosta dobrih partija i to ću kao celinu dugo pamtiti.

Kakav si odnos imao sa navijačima Zvezde?

– Postojao je izuzetno dobar i korektan odnos sa njima, nikada neću zaboraviti promašen jedanaesterac protiv Partizana. Prilikom izlaska sa stadiona, kada sam išao ka severu, doživeo sam nešto neverovatno. Onaj aplauz Delija, on mi je mnogo značio jer je to bio deo kada sam tek došao ovde i moram da priznam da su me u velikoj meri motivisali da nastavim još jače.

Šta očekuješ od derbija koji se igra u subotu?

– Derbi je derbi, tu favorita nema. Zvezda je u prednosti jer se igra na našem terenu pa je ta psihološka razlika na strani crveno-belih. Partizan se u velikoj meri stabilizovao dolaskom Marka Nikolića, ali su i u Crvenu zvezdu pristigla pojačanja. E sad, videćemo koliko su ti momci spremni da se nose sa velikim utakmicama kao što je ova u subotu, jedno je Bačka a drugo derbi protiv Partizana. Siguran sam da će gledaoci uživati, a videćemo ko će da slavi na kraju.

Uvek si sa nekom specifičnom žustrinom ulazio u ‘večiti derbi’, šta bi sada posavetovao ove mlađe fudbalere koji su te nasledili?

– Ta utakmica je jedan od najvećih sportskih događaja u našoj zemlji, to automatski povlači da je potrebna velika motivacija da bi pružio maksimum na terenu. Moj im je savet da uđu srcem, neka daje sve od sebe. Bez obzira koji rezultat bude na kraju, da mogu posle svega sebe da pogledaju u ogledalo svesni toga da su pružili maksimum.

Da li pamtiš još uvek kako si pre pet godina ‘poslao po burek’ Petrovića?

– Sećam se tog čuvenog ‘lažnjaka’ protiv Partizana, ali iskreno mislim da Petrović nije toliko ni ‘naseo’ na njega koliko je proklizao. To je jedan stvarno divan dečko i veliki sportista, takođe sjajan fudbaler. Tako se u tom momentu namestila situacija, ništa se specijalno nije desilo. Više sklop nesrećnih okolnosti za njega nego moja dobra finta (smeh).

Delije nikada neće zaboraviti golčinu protiv Bajerna, kao ni navijači Krile Sovjetov onaj na meču sa Amkarom za 1:1. Kako si se ti osećao tada, a kako sada kada ih se prisećaš?

– Mnogi navijači pamte te golove iz derbija, ne samo moje već i svih igrača, kao i gol protiv Bavaraca, što se tiče našeg fudbala. U Rusiji sam za skoro osam godina igrao za tri velike tamošnje ekipe, davao sam mnogo važne golove, ali u to vreme nije bilo ni interneta ni ‘Jutjuba’ gde bi mogli da se pregledaju ti golovi (smeh). Tamo sam imao dosta važnijih golova nego taj protiv Amkara, a ovaj za koji si me pitao je moj poslednji u karijeri. Igrao sam za Krila Sovjetov koji je na taj način obeležio moje igranje za njih, pa postoji video materijal. Tamo sam uvršten i u 10 najboljih fudbalera svih vremena.

(Izvor: YouTube/dalibor143’s channel)

Igrao si za čuveni Portsmut, mora da postoji neka anegdora sa ‘ostrva’?

– Engleska je ‘kolevka fudbala’ i centar sveta što se ovog sporta tiče, imao sam dosta zanimljivih situacija tamo. Evo jedne koje se sećam – bio sam profesionalac i imao malu minutažu, pa je logična bila želja da napustim Portsmut, tadašnji trener Hari Rednap je pratio moje ponašanje van terena i na treninzima, koliko sam se zalagao, i čovek mi je ponudio novi ugovor pre svega zbog ponašanja, zalaganja i profesionalnog odnosa. Ostao sam dosledan i nisam kršio pravila. Ono što bih takođe izdvojio jesu česti pozivi trenera ili čak i predsednika da sa suprugama odemo na večeru ili nešto slično gde nećemo razgovarati o fudbalu već provoditi vreme zajedno. To mi je u početku bilo čudno, ali sam se brzo navikao.

Da li kroz igre nekog srpskog fudbalera možeš da vidiš sebe?

– Gledajući ovaj naš srpski fudbal, to bi možda bio mali Mihajlović iz Partizana. On je onako ‘fudbalski bezobrazan’, drzak jedan na jedan, mlad i tek će da bude ‘bomba’. Takođe bih mogao Srnića da poistovetim sa mnom, njega dosta cenim kao igrača ali je njemu potreban kontinuitet kako bi izrastao u lidera. Sviđa mi se kao igrač, ali ne i to što se dešava da bude ‘nevidljiv’ na terenu po 10, 15 minuta. Srčan je i borben, mislim da mora da dobije još bar neko kilo da bi bio čvršći u duelu.

Kako komentarišeš povratak Nenada Milijaša u Zvezdu i šta misliš o njemu? Kao i Prosinečkom i Bajkoviću, koji su sada u Azerbejdžanu, a nekada ste zajedno bili u Ljutice Bogdana?

– O Milijašu imam baš dobro mišljenje, dosta godina je proveo u Zvezdi i slobodno mogu reći ostavio veliki trag u našem fudbalu. Možda njegov povratak neće značiti toliko igrački, jer je već u godinama, ali će ovom mladom timu sigurno puno da znači njegov autoritet i da će njegova pojava da znači Zvezdi. Nama fali taj kult pravljenja veterana u ekipi koji ima Partizan, a to je od velikog značaja za stvaranje dobrog duha u klubu. Tu je pun pogodak crno-belih sa Sašom Ilićem, to bi Zvezda trebalo da napravi sa Nenadom Milijašem, čak možda i sa povratkom još nekih fudbalera, kako bi podigla svoj rejting i imidž.

– A što se Prosinečkog i Bajka tiče, takođe imam mnogo lepih reči. Sa Bajkom sam proveo godinu dana, jedan divan dečko, sjajan golman, pravi momak, na mestu. Pozitivno mišljenje o njemu, kao i o Prosinečkom. Robi je jedna ljudska gromada, kakav je igrač bio to ne treba ni komentarisati. Izuzetno duhovit i specifičan čovek, mnogo ga cenim i još uvek se čujemo iako je dosta godina prošlo. Pravi dasa.

Kompetentan si da odogovoriš o srpskoj fudbalskoj budućnosti, je l’ Zvezdi neophodan ovoliki broj stranaca?

– Moje lično mišljenje je da Zvezdi nije potreban ovoliki broj stranaca, mi treba što više da se oslanjamo a omladinsku školu. Dobro, politika kluba je takva da su rezultati potrebni odmah, iza kluba stoji ogromna armija navijača i vi novinari mnogo očekujete od Crvene zvezde, kao i mi svi, tako da nema vremena za čekanje mladog igrača. Ponavljam, moje mišljenje je da treba da se što više okrenemo našoj deci, talentovanoj i kvalitetnoj.

Koje je tvoje mišljenje o Miodragu Grofu Božoviću?

– Grof je pravi čovek za Zvezdu, zna znanje. Jedan veliki autoritet i izuzetno dobar čovek koji je učinio da nastane odgovarajuća atmosfera u svlačionici, a to je pola posla za uspeh.

Najbolji tim koji je Ognjen Koroman sastavio od svojih saigrača:

 [stextbox id=“hotsport_text_box“]

Boban Bajković (Crvena zvezda / Nefči) – Glen Džonson (Portsmut / Stouk), Ivica Dragutinović (reprezentacija), Igor Duljaj (reprezentacija), Nemanja Vidić (reprezentacija), Mladen Krstajić (reprezentacija) – Andrej Tihonov (Krila Sovjetov / z.k.), Saša Ilić (reprezentacija), Dejan Stanković (reprezentacija) – Nvankvo Kanu (Portsmut / z.k.) i Nikola Žigić (reprezentacija); klupa: Nenad Jestrović (reprezentacija), Mirko Vučinić (reprezentacija), Dušan Basta (Crvena zvezda / Lacio) i Nikola Lazetić (Crvena zvezda / z.k.).

* (tim u kojem su igrali zajedno / sadašnji tim / završio karijeru)

[/stextbox]

0

0