KRASIMIR BALAKOV ZA HOTSPORT: Zvezda kao Levski, Božinova znam ceo život (VIDEO) (FOTO)
Ovih dana u prvom planu su bile reprezentativne akcije. Ljubiteljima fudbala u Srbiji svako novo okupljanje i izlazak na teren ‘Orlova’ predstavlja pravu noćnu moru, a slična je situacija i u komšiluku, tačnije u Bugarskoj. Zato smo porazgovarali sa članom zlatne genaracije iz 1994. godine, legendom Krasimirom Balakovim o stanju na Balkanu i aktuelnim fudbalskim temama.
Jučerašnji dan pre 22 godine je bio značajan za komšije i uvod je u njihov veliki uspeh. Okosnicu te generacije činili su, pored Balakova, Hristo Stoičkov, Emil Kostadinov, Jordan Lečkov i Trifon Ivanov.
– Tog 17. novembra 1993. smo igrali u Parizu protiv Francuske. Bila je to poslednja i odlučujuća utakmica i tamo smo se kvalifikovali za Svetsko prvenstvo 1994. godine. Dobili smo sa 2:1, u poslednjem minutu smo dali gol. Bila je to zlatna generacija Bugarske, otišli smo u Ameriku na SP i bili četvrti na svetu. To je naš najveći uspeh za sve ovo vreme – krenuli smo od lepših tema sa Krasimirom Balakovim, koji je reprezentativni dres nosio 15 godina.
Izvor: YouTube/pacetoo
A onda je usledio tipično balkanski sindrom.
– Pomislili smo da smo veliki i umesto da smo nastavili da se razvijamo, da se gradimo, pali smo. Bili smo mi 1996. na EP u Engleskoj, 1998. u Francuskoj na SP, poslednje kvalifikacije koje smo prošli bile su za EP 2004. Posle toga se nijednom nismo kvalifikovali i od tada nam ne ide kako treba, ali ima pomaka.
Šta treba promeniti?
– Neophodno je da se radi sa mladima i da se oni istrpe. Međutim, nema se vremena ni za šta i to je veliki problem. Ljudi u klubovima koji ulažu novac nemaju strpljenja, sve hoće brzo, nema koncepcije za perspektivu, hoće što pre da prodaju mlade i nešto zarade, a to je kontraproduktivno. Poslednjih dve, tri godine se radi na tome, stvara se koncepcija.
Još koliko vremena je potrebno da bi se ostvario neki rezultat?
– Treba još nekih četiri, pet godina, pa da izađe neka solidna generacija. Moja je recimo dugo bila na okupu. Osmoro, devetoro igrača je prošlo sve uzrastne kategorije zajedno.
Izvor: YouTube/Stoyan Stoyanov
Kod nas postoje rezultati u mlađim kategorijama, ali ne i u A reprezentaciji.
– To je u Srbiji interesantno. Imate generaciju do 20 godina koja je prvak sveta, a i inače srpski fudbal uvek ima dobre igrače i talente. Za razliku od nas, vi imate vrhunske fudbalere koji igraju u velikim klubovima i najjačim ligama. Sećam se kako je Srbija igrala kod Antića…
A onda je usledio strahovit i bolan pad.
– Poznajem Vaš mentalitet, znam kakva je situacija na Balkanu. Fali koncept, kontinuitet, kako u reprezentaciji, koju morate podrobno da analizirate i da vidite šta i kako da menjate, tako i u klubovima. Što se discipline tiče, pa i mi smo izlazili, provodili se, umeli da popijemo, ali kada smo izlazili na teren, ginuli smo. Druga stvar, Nemaci, Englezi i Francuzi imaju budžet i mogu da rade na miru, ali ako nisi takva ekipa, uzmimo za primer, Partizan, Zvezdu, Vojvodinu, CSKA, Levski, Ludogorec i još ne gledate na stvari realno… Mogu na pet, šest godina da izbace ekipu koja će se plasirati u Ligu šampiona, kao što je Ludogorec izbaciio Partizan. Imali su dobar tim, dosta stranaca, dobro su radili, tri godine su bili zajedno, a i jednostvano – desilo se.
Jedini klub na ovim prostorima koji iskače iz te priče je Dinamo Zagreb.
– Ima i kontinuitet i prodaje igrače, a to su dobili postojanošću i vremenom. Svi hoće rezultate odmah. Godinu, dve mora da se radi, pa da se treće ima rezultat, ali trener ne opstane na klupi toliko, niti ekipa bude na okupu.
Problem je novac?
– Ma, nije to. Para ima za Zvezdu, Partizan, ne kao za Šalke, Štutgart, da ne pričam o Bajernu, druga je to dimenzija, pa Španija i njihova liga… Za Liteks, Ludogorec, Levski ima para, ne million, ali imaju da plate po 10 hiljada mesečno. Nisu pare problem, ali ako dva, tri, četiri meseca klub ne ispalti platu, a računa i poziva se na ime, tradiciju to demorališe igrače i trenere. Bolje da plate malo, ali da plate, a ne da ponude velike ugovore koje ne mogu da ispoštuju. To je suština problema na Balkanu, tako je bilo u CSKA pa su sada treća liga. Niko nije mislio da će to moći da se desi, a ime su kao Partizan i Crvena zvezda.
Sa Partizanom ste igrali zimus na pripremama.
– Sećam se da smo igrali na pripremama u Turskoj. Utisak je bio dobar. Drugog su trenera tada imali, pobedili smo ih sa 2:1, bila je dobra, otvorena utakmica. Gledao sam nedavno i meč sa Augsburgom u LE, odlično su odigrali.
Dvojica Vaših sunarodnika, Božinov i Bandalovski nose crno-beli dres.
– Božinov je bio u i Sportingu u kojem sam i ja nekada igrao. Inače, komšije smo. On živi nedaleko od mene, u mestu gde sam rođen. Znam ga ceo život, od kada je počinjao. Dobar je dečko – dodaje Balakov na komentar o savremenom fudbalskom načinu života.
Našeg sagovornika je iznenadio podatak da Zvezda ima 21 bod viška u odnosu na večitog rivala.
– Za male države je najbolje da liga ima deset klubova, četiri puta tokom sezone svako igra sa svakim, da nema korupcije, tako bude jača konkurencija i da se proba da s stavra kontinuitet. Ni u Bugrskoj nije mnogo bolje. Nema se strpljenja, tako je kod vas, nas, Hrvatskoj, Bosni. Dokle god nema strategije, kontinuiteta i koncepcije biće razlike od 21 boda. To je baš veliki zaostatak, a trenerska profesija je takva, da ideš sa koferom stalno. Klub ne može da promeni toliko igrača, pod velikim ugovorima su, trenera je onda lakše promeniti – dodaje Bugarin na činjenicu da crno-beli imaju već trećeg trenera u odnosu na meč koji su zimus odigrali u Turskoj.
Zvezda je prošle godine istrpela mlade igrače, dala im šansu i sada im se taj rizik isplaćuje.
– Slična stvar je sa Levskim, koji nam beži za četiri boda. Prošle godine su bili loši, ali su iznedrili mlade igrače i sada su prvi. Treba se primeniti prava strategija u pravo vreme, da se vidi i proceni sa kim može da se radi i stvara i uz to da se kupi dobar igrač da bi ekipa bila iskusnija. Sada igraju mladi, od 17 do 20 godina, igrač od 26, 27 je već star. Meni je u Liteksu prosek bio 22 godine, to je neka sredina.
Pravilo je svuda isto.
– Do uspeha se dolazi ili sa parama ili kontinuitetom i dobrim radom, mladim igračima i vremenom. Makar bili 10, 12 jednu godinu. Ne treba biti gord, ali veliki klubovi to neće, kao ni navijači. Levski je imao problema sa svojim pristalicama, ali su videli da drugačije ne može. Sada su zadovoljni. Takva je realnost. Ni navijači CSKA nisu mogi da se pomire sa trećom ligom, ali zakon je takav FIFA, UEFA ne praštaju…
[stextbox id=“hotsport_text_box“]Profesionalna želja
Gde biste voleli da radite jednoga dana?
-Mnogo teško pitanje. U Bajern Minhenu, ali to je za sada utopija. Samo neko od četiri, pet najboljih trenera na svetu može da bude njihov trener. Moj posao je mnogo dinamičan i mnogo faktora treba da se poklopi da bi se došlo do uspeha.[/stextbox]
Radili ste u Štutgartu, Grashoperu, Sent Galenu, Černomorecu, Hajduku, sada ste u Liteksu. Različite su to sredine i metodi rada.
– Ima razlika u mentalitetu. Švajcarci i Nemci su slični, strogi, organizovani, a Hrvati su kao Bugari i Srbi. Ako si opušten u početku, napravi se zbrka i gotov si. Red i pravila moraju da postoje, inače strada i trener i igrač, a samim tim i ekipa. Kako je Partizan igrao kada je trener bio Lotar Mateus? Ušli su u Ligu šampiona… Kao trener hoću da imam uspeh i da budem u klubu koji mi daje da radim onako kako znam. Balkanac sam u duši, Nemac sam po radu. Radio sam sa Feliksom Magatom, učio sam od njega, sarađivao sam i sa Murinjom u Sportingu, samo tada nije bio trener već asistent, posle je otišao u Barselonu. Znam se dobro sa njim.
[stextbox id=“hotsport_text_box“]Pregovarao sa srpskim timom
Otkrio je Balakov da je pregovarao sa jednim srpskim timom.
-Pre četiri, pet godina sam dolazio u Vojvodinu i pregovarao ali nismo se dogovorili. Video sam bazu, sve sam video … Ali, rekao sam kako ja radim i da ne mogu da radim kako oni hoće.[/stextbox]
Da li biste radili u Srbiji?
– Došao sam ovde da kupim vrata i prozore, gradim kuću, a imam i drugare ovde pa sam u poseti… Kad završim kuću mogu onda da pristanem na platu na četiri, pet meseci. Šalu na stranu, radio sam na Balkanu, poznajem mentalitet, nije to problem, ali treba sve da se sklopi. Nezavisno koji klub, Partizan, Zvezda, Vojvodina, bugrski timovi, ne poštuju pravila da treba da plate usluge na vreme. Pa kako će da funkcioniše ta ekipa? Imao sam jednom situaciju da dva, tri meseca kasni plata i nema šanse da budem u ekipi koja tako radi. Zar da ja zamrzim svoju profesiju zbog toga, da budem Don Kihot?
Za kraj, koji detalj iz karijere pamtite za ceo život?
– Dosta ih ima. Svetsko prvenstvo u Americi pamtim, ali ima jedan gol… Dao sam ga Šalkeu kada sam igrao za Štutgart, u poslednjem minutu. Igralo se pretposlednje kolo, oni su bili izjednačeni sa Bajernom na prvom mestu i borili su e za titulu, a mi za opstanak. Sa tim golom smo se spasili i ostali u ligi, bila je to sezona 2000/01. – zaključuje Balakov u razgovoru za HotSport.
Izvor: YouTube/DENERL