ROĐENA MAJKA BI GA ZAMENILA POSLE 30 MINUTA: Koga?! Koga ne bi, najsramnija noć za Zvezdaše još od Sasuola!

U naslovu moramo da se podsetimo pitanja jednog novinara Grofu Božoviću posle sramotne partije protiv Sasuola u vezi Pabla Moučea, gde je Zvezda mogla da primi deset golova. Scenario na terenu nije bio niti blizu isti, ali je osećaj nakon utakmice veoma sličan.

Rezultati nisu isti. Rivali nisu isti. Nisu iste ni Crvene zvezde. Ali osećaj koji je ostao posle utakmica u Ređo Emiliji i Sombathelju gotovo je identičan.

Muk, bes i ono najgore što može da prati jedan veliki klub – stid zbog načina na koji je ekipa predstavljala njegov dres.

Sasuolo je u avgustu 2016. godine savladao crveno-bele sa 3:0 u prvom meču plej-ofa za Ligu Evrope. Hapoel Ber Ševa je deset godina kasnije slavio samo 1:0, pa Zvezda pred revanš na Marakani ima potpuno dostižan zaostatak.

Ipak, upravo taj minimalac možda i vara. Veoma je teško biti objektivan kao sportski novinar u Srbiji, realno sagledati situaciju, jer emocije nekada mogu da bluruju stvarnost, a verujemo da je tako i sportksim radnicima kada vole klubove u kojima rade. Ipak, u redu je, potpuno neironično i realno jeste olakšavajuća okolnost, kada Dejan Stanković ispadne na 40 stepeni na jedan meč po bizarnim kovid pravilima na Kipru na penale od Omonije.

Sasvim je u redu kada te eliminiše Šerif, koji kasnije pobedi Real Madrid na sred Santijago Bernabeua, apsolutno ništa ne može da bude sporno kada ispadneš od Haife pred punom Marakanom u Beogradu, gde si vrhunski spremio utakmicu, samleo rivala u prvom poluvremenu, mogao da reši sve, ali zbog gluposti Gelora Kange je sve otišlo u kontra-smeru.

To su sve utakmice koje su mogle da se prođu, ali postoji realan razlog zašto nije i ne može se očekivati omča oko vrata Dejana Stankovića za te slučajeve. Ipak, kada dočekamo da realno skromni Hapoel, koji nije preterano ozbiljna ekipa, čak štaviše skromnog su kvaliteta, igra hiljadama kilometara od kuće, praktično u srpskom komšiluku, gde si ti daleko više domačin nego rival, bez ikakve ozbiljne publike, u nevanrednim vremenskim okolnostima, a na sve to Zvezda ima igrača više 40 minuta, e tu onda nastaje problem.

Što je najgore od svega, uličarski rečeno, Zvezda je iz Mađarske donela rezultat kakav njen nastup nije zaslužio. Gol minusa predstavlja premiju kada se pogleda koliko je tim bio konfuzan, bez energije i bez reakcije čak i pošto je skoro 40 minuta imao igrača više.

U periodu između te dve utakmice crveno-beli su doživljavali i mnogo teže rezultatske poraze. Igrali su protiv najvećih klubova kontinenta, primali po četiri, pet ili šest golova, ali su nasuprot sebe imali ekipe čiji su budžeti i individualni kvalitet pripadali drugoj fudbalskoj dimenziji.

Teško je, međutim, pronaći utakmicu u tih deset godina koja je među zvezdašima proizvela ovakav osećaj poniženja protiv rivala nad kojim je Zvezda morala da ima jasnu prednost. Nije sramota izgubiti, sramota je onako izgledati, posebno u Zvezdinom dresu, jer zna se za kakve navijače se igra, ali i za kakve plate se igra, pa je ovo prvih 16 igrača koji su zaslužili poređenje sa tužnom generacijom, čast izuzetcima nema ih puno, iz 2016. godine.

Sasuolo je mogao da postigne deset, ali je razlika tada postojala

Sećanje na Ređo Emiliju ostalo je neprijatno i posle čitave decenije, kao najcrnja tačka Zvezdine evropske stvarnosti, kada se jasno videlo da klub ide u potpuno suprotnom smeru od evropskih trendova, te je to crnilo uvod u modernu zlatnu eru koja će usledeti, pa je prilično jasno koliko je kritično bilo u Mađarskoj kada moramo da pravimo paralele sa tim nastupom.

Sasuolo je golovima Domenika Berardija, Matea Politana i Gregoara Defrela pobedio sa 3:0, ali je konačan rezultat bio blag prema Zvezdi. Italijanski tim je igrao praktično na jedan gol, pogađao okvir, promašivao otvorene situacije i konstantno pravio višak pred kaznenim prostorom Damira Kahrimana. Zvezda je imala samo jedan udarac u okvir i nijednu istinski veliku priliku.

Sasuolo je bez preterivanja mogao da postigne sedam, osam, možda i deset golova.

Berardi i Politano su radili šta su želeli po bokovima, Defrel je stalno bežao poslednjoj liniji, dok Zvezdini fudbaleri nisu uspevali da povežu nekoliko smislenih dodavanja. Italijanska štampa opisala je pobedu kao rezultat koji je bio pretesan u odnosu na broj stvorenih i propuštenih prilika.

Bilo je to sramno izdanje, ali je za njega postojalo makar nekakvo fudbalsko objašnjenje.

Ta Zvezda nije bila ozbiljna evropska ekipa. Klub čitavu deceniju nije igrao grupnu fazu UEFA takmičenja, a tim je ponovo sastavljan tokom samih kvalifikacija. Tog leta stigli su Tomas Fibel, Džon Ruiz, Pablo Muče, Gelor Kanga i Marko Poletanović, ne ponovilo se, uz očekivanje da se potpuno novi sastav odmah suprotstavi uigranom članu Serije A.

Miodrag Božović imao je kvalitetne pojedince poput Aleksandra Kataija, Mičela Donalda i Uga Vijeire, ali nije imao evropsku rutinu, širinu niti dovoljno vremena, ispostaviće se kasnije niti znanja, da novajlije pretvori u funkcionalnu celinu.

Sasuolo je bio mnogo bolji tim i na surov način je pokazao koliko je Zvezda tada bila daleko od ozbiljnog evropskog fudbala.

Zvezdaši su se stideli načina na koji je njihov klub izgubio, ali su duboko u sebi znali da su gledali sudar dve ekipe različitih kategorija.

Današnja Zvezda nema nijedan takav izgovor

Upravo tu počinje ogromna razlika u odnosu na Hapoel. Ako je Zvezda tada bila skroman regionalni klub, pre svih Vladan Milojević svojim čudima, a potom često osporavani, u ovih 10 godina velikom većinom neopravdano, Zvezdan Terzić i ostatak uprave su u proteklom periodu digli klub na potpuno novi nivo, gde je Crvena zvezda tim koji je faktor u Evropi, gde bi onaj Sasuolo u teoriji morao dobro da oguli kolena da prođe, a pitanje je ko bi bio favorit u tom sudaru. To je upravo i glavni razlog revolta nakon viđenog protiv Hapoela.

Crvena zvezda danas nije klub koji pokušava da se vrati u Evropu. Od 2017. godine redovno igra grupne i ligaške faze, više puta je dočekivala evropsko proleće, a prethodne sezone stigla je do nokaut faze Lige Evrope. Zvanična istorija kluba navodi četiri učešća u Ligi šampiona, četiri u grupnoj fazi Lige Evrope i više evropskih proleća u savremenom periodu.

To je klub koji danas raspolaže reprezentativcima, ozbiljnim platama i dubokom rotacijom. Tokom leta stigli su Muhamed Čam i Loizos Loizu, a zatim se vratio i Osman Bukari, igrač koji već zna kako izgleda Liga šampiona u crveno-belom dresu. U sastavu su bili i Rade Krunić, Strahinja Eraković, Marko Arnautović, Mirko Ivanić i drugi fudbaleri sa velikim međunarodnim iskustvom.

Zvezda je neposredno pre Hapoela eliminisala Larn sa ukupnih 9:0 i ostavila utisak ekipe koja je spremna da bez većih problema zakorači ka plej-ofu. U prvom meču u Severnoj Irskoj slavila je 4:0, a u revanšu na Marakani 5:0.

Zbog kvaliteta, iskustva i širine kadra, Zvezda je protiv Hapoela bila jasan favorit.

Nije izgubila od evropskog giganta. Nije izgubila zato što nije mogla fizički da se suprotstavi timu iz jedne od najjačih liga sveta. Izgubila je jer je utakmica bila loše postavljena, a fudbaleri nisu odgovorili ni energijom, ni duelom, ni karakterom.

Ono što je publika videla previše je ličilo na nezalaganje.

Gol zaostatka je premija posle skoro čitavog poluvremena sa igračem više

Hapoel je poveo u 38. minutu posle katastrofalne komunikacije Mateusa i debitanta Derika Lukasena. Zahi Ahmed je presekao sporo dodavanje i kaznio poklon poslednje linije Zvezde.

Do tog trenutka crveno-beli jesu imali nekoliko pokušaja, ali nisu kontrolisali utakmicu. Kako je prvo poluvreme odmicalo, Hapoel je sve lakše osvajao druge lopte, izlazio iz pritiska i uvlačio Zvezdu u nervozu.

Dejan Stanković je na pauzi napravio trostruku izmenu. U svlačionici su ostali Mirko Ivanić, Mohamed Abu Fani i Vasilije Kostov, dok su ušli Timi Maks Elšnik, Muhamed Čam i Marko Arnautović.

Već takav potez predstavlja priznanje da je početna ideja potpuno propala. Dejan Stanković više nikada na terenu u isto vreme ne sme da ima Abu Fanija, Mirka Ivanića i Vasilija Kostova zajedno, nikada. Jedan je idealan, dvojica mogu da prođu, a trojica su katastrofa. Mora neko i da trči, previše je to „majstora“ za Evropu.

Ono što je od loše utakmice napravilo skandalozni performans, deisilo se u 58. minutu, jer je Matan Baltaksa  dobio dva žuta kartona u istom napadu, pa je Zvezda dobila gotovo čitav preostali deo utakmice sa igračem više. Očekivala se opsada, podizanje tempa i potpuna kontrola favorita.

Dogodilo se suprotno.

Hapoel je sa desetoricom bio bliži drugom golu nego Zvezda izjednačenju.

Elijel Perec je u 72. minutu spektakularno pogodio mrežu, a Zvezdu je spasao ofsajd u začetku akcije. Domaći su tokom meča pogađali i okvir gola, dok su crveno-beli sa brojčanom prednošću uglavnom kružili oko kaznenog prostora, slali neprecizne duge lopte i pokušavali iz nepovoljnih pozicija.

Statistika beleži 19 Zvezdinih udaraca i sedam pokušaja u okvir, ali brojke ne mogu da sakriju ono što se videlo. Ozbiljne prilike bile su retke, igra nije imala tečnost, a izraelska odbrana nije bila primorana na panično povlačenje ni u završnici.

Zato je 1:0 za Hapoel rezultat kojem Zvezda mora da bude zahvalna.

Ivanić i Abu Fani simboli potpunog podbačaja

Nisu samo Mirko Ivanić i Mohamed Abu Fani krivi za poraz. Podbacili su gotovo svi, od stručnog štaba do poslednjeg igrača koji je ušao sa klupe.

Ipak, njihove partije najbolje oslikavaju Zvezdino izdanje.

Ivanić je na početku imao priliku posle kontre i pokušao da lobuje golmana, a zatim je još jednom šutirao pored gola. Posle toga je jedan od glavnih kreativaca ekipe praktično nestao sa terena. Nije uspevao da primi loptu između linija, uspori haos niti poveže vezni red sa Brunom Duarteom.

Od jednog od lidera ekipe očekuje se da prepozna trenutak kada se utakmica raspada.

Ivanić je morao da traži loptu, spušta se dublje, smiruje saigrače i nametne autoritet. Umesto toga, ostao je izolovan na periferiji meča i već posle 45 minuta završio nastup.

Slična priča važi za Abu Fanija.

Zajedno sa Krunićem trebalo je da predstavlja oslonac prilikom iznošenja lopte i zaštitu od Hapoelovog presinga. Umesto sigurnosti, sredina terena nudila je izgubljene duele, spore reakcije i nedovoljno kvalitetan prvi pas. Hapoel je kroz pritisak na Zvezdine veziste uspevao da primora goste na neiznuđene greške i vraćanje lopte ka odbrani. Stanković je posle meča priznao da je njegov tim izgubio veliki broj duela i drugih lopti.

Kada trener na poluvremenu zajedno izvede Ivanića i Abu Fanija, jasno je da nije reč o jednoj individualnoj grešci, već o potpunom krahu centralne ideje sa kojom je ekipa ušla u utakmicu.

Stanković je preuzeo odgovornost za izbor sastava i taktiku, navodeći da nije prepoznao ni sebe ni svoje igrače. To jeste korektan potez, ali neće promeniti ono što je viđeno.

Lukasena takođe treba izdvojiti, ne negativno za razliku od brojnih analiza, jer fudbaler koji je tek došao nije imao vremena da se navikne na automatizme, a ni gol nije samo njegova krivica. Odigrao je jednu solidnu utakmicu van tog kiksa, njegovo prisustvo obećava, samo treba malo vremena.

Od Sasuola nije ostao ovakav osećaj poniženja

Zvezda je između 2016. i 2026. godine odigrala mnogo loših evropskih utakmica. Bilo je ubedljivijih poraza, pogrešnih taktika, individualnih kikseva i večeri u kojima nije mogla da pređe centar.

Ali kontekst nikada nije bio ovakav.

Protiv Sasuola je bila nemoćna jer je bila slaba. Protiv Hapoela je bila nemoćna iako je trebalo da bude mnogo jača.

U Italiji je protivnik mogao da postigne deset golova, ali je svaki napad pokazivao realnu razliku u brzini, tehnici i sistemu. U Mađarskoj je Hapoel sa igračem manje delovao organizovanije, hrabrije i opasnije od ekipe koja je dovedena i plaćena da igra Ligu šampiona.

Zato je osećaj isti, a možda čak i gori. Dejan Stanković je dobar trener, veoma dobar za nivo na kom je Crvena zvezda, ali Dejan Stanković za sada deluje kao da nema hrabrosti. Nekada kapiten naše zemlje ima još šest dana da pokaže da je trener za velike utakmice, znanja ima, samo još hrabrosti i pravih odluka pod pritiskom da bude i sve će to biti dobro. Crvena zvezda je jedini klub na svetu koji u 10 dana može da izgleda kao ekipa od 200, ali i 2 miliona evra.

0

0