Jedan trening reprezentacije Srbije u Staroj Pazovi doneo je nekoliko fotografija iza kojih se krije mnogo veća priča.

Vanja i Sergej Milinković-Savić ponovo su zajedno među Orlovima, baš kao Filip i Aleksandar Stanković. Kada se tome dodaju Stefan i Viktor Džodić, dobija se neobična reprezentativna priča o tri fudbalske porodice, šestorici sinova i generacijama koje povezuje isti dres. Posebnu simboliku svemu daje Veljko Paunović, koji je nekada delio teren sa njihovim očevima, a danas kao selektor radi sa naslednicima.

Na spisku Veljka Paunovića za četiri utakmice UEFA Lige nacija našla su se dva para braće, a zanimljivo je da oba tandema čine golman i vezista.

Vanja i Sergej Milinković-Savić odavno su poznata reprezentativna lica, dok su sada zajedno sa njima na treningu A selekcije i Filip i Aleksandar Stanković.

FOTO: FSS

Četvorica fudbalera, dva para braće i dve identične podele uloga, po jedan golman i jedan vezista u svakoj porodici.

Ipak, priča se ne završava na A reprezentaciji.

Još jedan par braće u reprezentativnom sistemu

Kada se pogled proširi na mladu selekciju Srbije, pojavljuje se i treća porodica.

Stefan Džodić nalazi se sa A reprezentacijom u Staroj Pazovi, dok njegov mlađi brat Viktor Džodić, golman Monpeljea, pripada mladoj reprezentaciji Srbije.

Tako je nastala zanimljiva paralela.

Tri porodice imaju po dva sina u reprezentativnom sistemu Srbije, a u svakoj od njih jedan brat je golman, dok drugi igra u polju.

FOTO: FSS

Kod Milinković-Savića to su Vanja i Sergej, kod Stankovića Filip i Aleksandar, a kod Džodića Viktor i Stefan.

Iza sve tri porodice, međutim, nalazi se i ozbiljno fudbalsko nasleđe.

Nikola Milinković karijeru gradio širom Evrope

Otac Sergeja i Vanje, Nikola Milinković, takođe je bio profesionalni fudbaler.

Njegova karijera vodila ga je od Bečeja do Španije, Portugala i Austrije, a nastupao je i u španskoj Primeri u dresu Ljeide.

Upravo tokom godina koje je Nikola proveo u Španiji rođeni su Sergej i Vanja, koji će kasnije krenuti njegovim putem, izgraditi sopstvene karijere i zajedno stići do reprezentacije Srbije.

Danas su ponovo jedan pored drugog u Staroj Pazovi, ali na različitim pozicijama i sa različitim zadacima na terenu.

FOTO: FSS

Dejan Stanković ostavio dubok trag u reprezentaciji

Fudbalsko nasleđe porodice Stanković još je poznatije široj javnosti.

Dejan Stanković odigrao je 103 utakmice i postigao 15 golova za nacionalni tim, a tokom reprezentativne karijere učestvovao je na tri Svetska i jednom Evropskom prvenstvu.

Nosio je dresove Crvene zvezde, Lacija i Intera, bio prvi kapiten samostalne Srbije, dok je sa milanskim klubom stigao i do trofeja u Ligi šampiona.

Danas njegovim stopama idu Filip i Aleksandar.

I ovde postoji ista zanimljiva podela kao kod porodice Milinković-Savić. Filip je golman, dok Aleksandar igra u veznom redu, a sada su obojica zajedno na treningu seniorske reprezentacije Srbije.

Stefan i Viktor nastavljaju putem Nenada Džodića

Treću porodicu u ovoj priči predstavljaju Džodići.

Nenad Džodić je iz Zemuna otišao u Francusku i postao jedno od prepoznatljivih imena Monpeljea, za koji je tokom dva mandata odigrao više od 250 utakmica.

Bio je kapiten francuskog kluba, osvojio Intertoto kup i nastupao za reprezentaciju Jugoslavije.

Njegovi sinovi Stefan i Viktor rođeni su upravo u Monpeljeu, a sada su obojica deo reprezentativnog sistema Srbije.

Stefan je dobio mesto među Paunovićevim Orlovima, dok je mlađi Viktor golman Monpeljea i član mlade reprezentacije.

FOTO: FSS

Tako se i u njihovom slučaju ponavlja ista veza između dve pozicije, jednog igrača u polju i jednog golmana.

Paunović nekada sa očevima, danas sa sinovima

Posebnu dimenziju čitavoj priči daje Veljko Paunović.

Današnji selektor Srbije nije samo posmatrač smene fudbalskih generacija. Sa nekim od očeva igrača koje danas ima u reprezentaciji svojevremeno je delio svlačionicu i teren.

Sa Dejanom Stankovićem i Nenadom Džodićem igrao je za reprezentaciju Jugoslavije, dok se sa Nikolom Milinkovićem susretao kao rival tokom igranja u Španiji.

Više od dve decenije kasnije, putevi njihovih porodica ponovo se ukrštaju.

Ovoga puta Paunović je selektor, a ispred njega su sinovi nekadašnjih saigrača i rivala.

„Kada pogledam ove momke, nemoguće je ne setiti se njihovih očeva i generacije kojoj smo pripadali. Sa Dejanom i Nenadom sam igrao zajedno u reprezentaciji Jugoslavije. Dobro poznajem i fudbalski put Nikole Milinkovića, igrali smo jedan protiv drugoga u španskom prvenstvu. Danas su njihovi sinovi ovde, u reprezentativnim selekcijama Srbije. To je lepa potvrda da su pravilno usmereni, ali i da su svojim radom zaslužili da budu reprezentativci svoje zemlje. Prezime može da bude ponos i podstrek, ali mesto u reprezentaciji svako mora da zasluži sam. Sada je na njima da pišu svoje priče.“

Prezime nosi težinu, ali teren donosi mesto među Orlovima

Upravo poslednji deo Paunovićeve poruke predstavlja suštinu ove neobične reprezentativne priče.

Milinković-Savići, Stankovići i Džodići nose prezimena koja imaju svoju istoriju u profesionalnom fudbalu, ali se pred novom generacijom nalaze sopstveni izazovi.

Očevi su svoje karijere već ispisali.

Nikola Milinković igrao je širom Evrope, Dejan Stanković ostavio je veliki trag u reprezentativnom i klupskom fudbalu, dok je Nenad Džodić izgradio značajnu karijeru u Francuskoj.

Sada su njihovi naslednici stigli u reprezentativne selekcije Srbije.

Tri porodice. Šestorica sinova. Tri golmana i tri igrača u polju.

Isti reprezentativni grb povezao je nekoliko fudbalskih generacija, a fotografije sa jednog treninga u Staroj Pazovi pokazale su koliko se ponekad prošlost i sadašnjost mogu spojiti na jednom mestu.

0

0