KONDICIONI TRENER ČUKARIČKOG: ‘Postoji umor, ali on polako pada, sve ide kako treba!’

Radi se punom parom.

Na startu priprema za novu sezonu među onima čija je uloga najveća je i kondicioni trener. Igor Delibašić je na toj funkciji drugu sezonu na Banovom brdu, a svaki trening na Divčibarama i Bledu počinjao je pod njegovom komandom.

– Pripreme sa sobom nose planiranje, veliki rad i realizaciju tog rada. Dobro je što se već sada poznajemo godinu dana, samim tim možemo da sa velikom preciznošću implementiramo ono što želimo. Moram da napomenem da imamo izuzetne uslove za rad, imamo veliku podršku uprave i kluba, što se tiče svih ideja, svih novina. Uspeli smo da nabavimo i novu opremu koja nam pomaže u metodologiji rada da igrači budu brži, snažniji eksplozivniji i jači. Kad imate ovako pedantne uslove, sve je mnogo lakše – kazao je Delibašić, koji je potom dodao:

– Postoji određeni umor, ali on polako pada, sve ide kako treba, nema velikih reakcija što se tiče povreda. Igrači uspevaju da se odmore, a onaj najteži deo priprema je već prošao. Odigrali smo već i pet prijateljskih mečeva, jedan u Lučanima po završetku priprema na Divčibarama, potom četiri u Sloveniji na Bledu.

Delibašić ističe da u Čukaričkom radi sa grunom sjajnih igrača i još boljih ljudi, i da je odnos sa njima pre svega iskren i drugarski.

– Primetio sam u radu sa igračima, pre svega na fizičkoj pripremi, da stalno osluškujemo posle nekog napornijeg ili sadržanijeg rada na treningu, kako su to podneli, kako se oporavljaju, kako se odmaraju, spavaju, kako uopšte provode vreme. I naravno, kakav im je sadržaj treninga što se tiče intenziteta. Kad se dobije pozitivna povratna reakcija, onda znamo da smo na dobrom putu. Igrači su u zadovoljstvu posle napornih treninga, to pričam mimo statistike, već o onome što nam oni iskreno kažu.

Za razliku pd prethodne sezone, kad je Čukarički startovao već u drugom kolu kvalifikacija za Ligu konferencije, ovoga puta će na međunarodnoj sceni krenuti tek od plej-ofa.

– Pripreme smo najpre tempirali kao petonedeljne, ali zbog odlaganja početka prvenstva, preinačili smo ih u šestonedeljne. Prva faza je bila zavrena utakmicom u Lučanima, a Bled je bio druga faza. Tu smo odigrali veliki broj utakmica za taj period, pa smo mnogo pažnje morali da obraćamo na održavanje trneutnih performansi, ubrzavanju igrača, razvijanju eksplozivne snage, što se sve provlačilo sa loptom i grupnim radom – rekao je Delibašić, koji je nastavio:

– Prošle sezone smo bili ograničeni na četiri nedelje priprema. Sada je drugačije, igrači moraju u nogama da imaju povezane dve utakmice od po 90 u nogama. Sada je period za rad duži, igračima će imati do početka Evrope dve-tri čitave utakmice, u kojima će njihova performansa igračkog ritma porasti. Oni će na svoj individualni kvalitet, siguran sam, u prva dva kola Super lige ostvariti pozitivan rezultat, da bi kasnije to održavali i spremno sačekali u zavidnoj formi evropske mečeve.

Imao je kondicioni trener Čukaričkog i reči hvale za novopridošle igrače.

– Hteo bih da pohvalim čitavu ekipu, lepo su prihvatili novajlije. Igračima u adaptaciji na novu sredinu obično treba od 15 dana do dva meseca, obično se brži igrači brže prilagode. Naši novi prvotimci su kazali da nema bačenog vremena. Čini mi se da je sada sve za nekih 20 odsto kvalitetnije nego na prethodnim pripremama.

Na kraju, Delibašić je podsetio na početke svoje sada već prilično bogate karijere.

– Ovim poslom se bavim više od 20 godina, profesionalno poslednjih desetak godina. Dolazim iz rukometnog grada Vrbasa, moji počeci su vezani za dvoranski sport. Bio sam tada u muškom, potom ženskom rukomentnom klubu Vrbas, oba su bila u elitnom rangu. Zatim sam bio u fudbalskom klubu Vrbas, pa Hajduku iz Kule. Bilo je razgovora sa direktorom Čukaričkog Vladimirom Matijaševićem oko angažovanja još u mandatu Sima Krunića, tada do toga nije došlo, ali sam se potajno nadao. Usledio je odlazak među kadete Crvene zvezde, koji su bili prvaci države, zatim i omladinska selekcija, koja je takođe bila prvak. Radio sam i u Radniku iz Surdulice, napravili smo istorijski rezultat sa Slavoljubom Đorđevićem. Spletom okolnosti vratio sam se u rukomet, radio sam u neprikosnovenom timu Vojvodine, na poziv tadašnjeg trenera Borisa Rojevića.

Sudbina ga je potom ponovo povezala sa Brđanima, sa tom razlikom da je ovoga puta Delibašić završio u Čukaričkom.

– Ovom prilikom bih želeo da se zahvalim direktorima Matijaševiću i Grkiniću, kao i predsedniku Obradoviću, kao i šefu Dušanu Kerkezu. Imao sam težak zadatak da se dokažem igračima, pa i stručnom štabu, svi su me naterali da budem bolji. Za sva dostignuća potrebni su uživanje i kreativnost u radu. A upravo se tako osećam u Čukaričkom. Imam takav imidž kod igrača da se nasmeju kad me vide. Osećam se da sam dobro prihvaćen i zbog toga mogu da uživam. Sve stvari sam naučio ovde, velikih dela nema bez kohezije stručnog štaba, uprave i igrača. Druga stvar, dok se radi, radi se 200 posto, kad se šali, šali se 300 posto. Osetio sam to i na svojoj koži.

Otkrio je Delibašić i kako je došlo do saradnje sa Dušanom Kerkezom.

– Do poznanstva sa sadašnjim šefom struke došlo je preko Milorada Mažića. Predložio me je šefu, on je bio taj koji me je predložio, a potom smo našli zajedničku hemiju. Kroz sad vremena razgovora videli smo da smo na istim talasnim dužinama, već tada sam osetio da će saradnja biti uspešna, duga i kvalitetna. U međuvremenu, u klubu su se pojavile i emocije, tako da je sada sve lakše.

1

0