‘PRAVE PRIČE JAKIH ŽENA’: Ivana Maksimović – ponos srpskog sporta! (FOTO) (VIDEO)

‘Poštovani smo u svetu, osvajamo medalje bez obzira na lošije uslove u odnosu na Evropu i svet!’

Iako su neke od najvećih sportskih uspeha koje Srbija ima donele upravo žene, svedoci smo da i dan-danas postoji velika diskriminacija, u teoriji, nežnijeg pola.

Brojna su pitanja koja su svih ovih godina ostala bez odgovora. Zašto je to tako, kako iskoreniti diskriminaciju, da li žene mogu same da se bore protiv nje, koja je uloga marketinga, kolika je uloga javnosti u sferi ženskog sporta?

Na neka od tih pitanja odgovore možemo dobiti upravo od vrhunskih sportiskinja, a jedna od njih je svakako srpska streljašica Ivana Maksimović, koja je bila gost prve epizode, nove Meridianove emisije ‘Prave priče jakih žena‘, voditeljke Ane Nikolić.

Za svaki problem i svaku priču, treba krenuti od samog početka, jer se samo tako možemo uveriti u istinitost teze da i porodica igra veoma važnu ulogu u formiranju vrhusnke sportistkinje, ali i snažne žene – u svakom smislu te reči.

Već tokom ranog detinjstva, Ivana Maksimović se susrela sa momentom odustajanja i nezainteresovanosti, a da nije imala podršku porodice – veliko je pitanje da li bismo danas mogli da se pohvalimo njenim uspesima.

Međutim, nemaju sve sportistikinje tako snažan karakter, volju, pa ni podršku. Zato je sistem i te kako važan, a o uslovima treniranja je ponekad suvišno i govoriti.

– Mala smo zemlja, ali i pored toga imamo delimično razvijeno streljaštvo u svim delovima Srbije. Fale streljane, fale stručnjaci, ali iz godine u godinu je sve bolje. Javljaju se ljudi sa željom da se edukuju, da nešto menjaju… U malim sredinama deca nemaju mnogo izbora, pa kada se pojavi streljaštvo – to bude stvarno super. U Beogradu su prisutniji recimo fudbal i tenis. Drago mi je i zbog toga jer sport je sport, ali evo na Košutnjaku se gradi streljana, pa možda i to privuče još dece, da dođu da vide, a možda i ostanu nakon toga – optimistična je Ivana.

Šta je još potrebno da decu zaista privuče streljaštvo, koje nema mega zvezde i super heroje na kakve su navikla?

– Streljaštvo je statičan sport, ne privlači previše decu, jer ona vole zvezde i idole, a to streljaštvo ne donosi u velikoj meri. Ali, kada budemo malo više radili na toj promociji, možda se deca oprobaju, a ako se to desi – onda sam sigurna i da će ostati u tome.

Muški i ženski sport – večita podela i pitanje bez odgovora.

– To me podseća na rečenice uglavnom posle Olimpijskih igara, pošto često dolazimo sa medaljama, kao i tekvondo poslednjih godina… Ljudi uglavnom kažu: Srbi znaju samo da biju i pucaju – nasmejala se Ivana, pa nastavila u ozbiljnijem tonu:

– To stvarno jeste humor, ali i stina. Dobri smo u streljaštvu, iako smo mala zemlja, nekako smo „mala sila“, što bi se reklo. Poštovani smo u svetu, osvajamo medalje bez obzira na lošije uslove u odnosu na Evropu i svet. Prvi smo na svetskoj rang listi, to su činjenice i to ne može da se izbegne. Jeste streljaštvo BIO muški sport od samog početka, to je i logično, jer datira mnogo godina unazad, ali današnja situacija je mnogo drugačija. Sada je na Igrama bio veći broj ženskih nego muških takmičara, možda tako i ostane. Uvek sam za to da žene treba da rade ono što vole, a ne ono što moraju, ili da se to deli na muški ili ženski sport, mora da bude ravnopravno – jasna je Ivana Maksimović.

A da bismo došli do ravnorpavnosti…

– Mora na svemu da se radi. Moramo konstantno da pričamo o tome i da se, naravno, uključi više žena. Trudila sam se da radim na tome, ali nije dovoljno. Streljaštvo je jedan od retkih sportova koji je zaista radio na tome da se broj žena i muškaraca izniveliše. Olimpijske igre u Londonu su bile poslednje u kojima su postojala stara pravila, a onda je krenula druga priča. Neke muške discipline su ukinute, uvedene su miks discipline, dosta toga je urađeno kada se radi o sistemu takmičenja, a to je jako važan deo ove priče – objašnjava Ivana.

I, naravno – tu je još jedan važan zadatak: ne biti samo „lepo lice“, već pre svega – žena i sportistkinja.

– Uspela sam u nameri da svoje lice vežem za streljaštvo, te da me ljudi prepoznaju, možda ne likom, ali da kada krene priča o tome, oni kažu: „ti si ona mala što puca“ ili tako nešto. To je bio cilj, jer osim možda Jasne Šekarić nismo imali situaciju da neka tako mlada ličnost osvoji medalju na Olimpijskim igrama u ovom sportu. Iako sam se sada posvetila porodici, i dalje me pamte po uspesima i i dalje tapšu zbog toga – ističe Ivana.

Celu emisiju pogledajte OVDE.

0

0