BRANKO ŽIGIĆ ZA HOTSPORT: ‘Najviše pamtimo košarku protiv Mateusa i golove Romi!’

Vukašin Cvetković

Objavljeno: 04.01.21 u 10:00

Trener novosadskog Proletera, Branko Žigić otvoreno je govorio o sjajnoj prvoj polusezoni, bratu, prelaznom roku i mnogo čemu zanimljivom!

Sjajna polusezona iza Vas, kakvi su prvi utisci?

BŽ: Prvi utisci su fenomenalni. Odigrali smo dosta dobru sezonu, zabeležili 32 boda uz 9 pobeda, 5 neresenih i svega 5 poraza, zauzeli šestu poziciju na tabeli svakako istorijski uspeh za trecu uzastopnu sezonu u Superligi, što se tiče prvog dela, premašili smo malo očekivanja mnogih, igrali prepoznatljivo sredinom sezone. Jedno vreme smo bili na četvrtom mestu na tebeli, ipak pred kraj otišli na pauzu sa pomalo bolnom grimasom na licu, porazom od Vojvodine. Na nekim utakmicama gledajući pojedinačno smo mogli uzeti i koji bod više, ali genaralno prvi deo sezone svakako za pohvalu svih u klubu, prvenstveno igrača, posle ljudi koji vode klub, a na kraju i stručnog dela koji prati sve to.

Tim je od strane javnosti viđen u donjem delu tabele, međutim vaši igrači na čelu sa Vama su ih demantovali, kakva su bile ambicije na startu sezone, a kakve su danas?

BŽ: Javnost se bavila više prošlogodišnjom sezonom zahvaćenom od strane pandemije, gde je Proleter bio mesto dva iznad zone ispadanja. I pored podatka da ne ispada ni jedna ekipa ni jednog momenta nismo doveli status kluba u to pitanje. U novu sezonu ušli sa skoro istim sastavom u odnosu na prošlu godinu, ali sa godinu dana dobrog rada u prethodnoj godini, iskusniji i jači. Ambicije od strane kluba su bile da budemo u gornjem delu tabele, npr medju prvih 8 ekipa, ukoliko se otvori neko mesto za više što ga ne iskoristiti, kao što je i bilo. Za mnoge u Srbiji iznenađujući rezultat, za nas ne, verujemo u ono što radimo i znamo da posedujemo kvalitet koji je za gornji deo tabele. Naravno mestom na tabeli rastu i apetiti kluba, spominju se neka Euro dešavanja, veliki izazov pred nama, vreme će pokazati da li smo spremni za to. Ciljevi kluba će siguran sam ostati isti i za vreme pauze, uz dobru strtegiju i kvalitetan prelazni rok. Kvalitet imamo, stabilan klub iza svega toga, opet ne pitamo se samo mi, pitaju se i drugi klubovi ali sam siguran da ćemo uraditi sve što je do nas, da li će biti dovoljno videcemo na kraju sezone. U fudbalu su čuda moguća i nadu na to nam niko ne može ukrasti.

Činjenica je da Proleter ne igra preterano atraktivno, tj ne vidimo previše golova na Vašim utakmicama, ali čini se da čvrsta odbrana donosi i dobar plasman vašem timu, kako ste zadovoljni nastupima vaših igrača i šta ste novo implementirali u tim?

BŽ: Nismo bili nekako preterano napadački efikasni, i odbrana je ta koja je ulivala određenu sigurnost u tim, donosila bodove, jedno vreme bila i druga najbolja odbrana posle Crvene Zvezde. Ne znači da igramo defanzivni fudbal, u svokoj utakmici smo uglavnom postizali golove na vreme, otvarali utakmice u našu korist međutim fali taj drugi gol koji bi otvorio vrata lakšoj igri i siguran sam na nekim utakmicama većoj realizaciji. Stvarali smo dosta šansi, međutim nismo imali više raspoloženih igrača za postizanje golova pa smo svrstavani u čvrste defanzivnije ekipe. Treba znati i to da svaku utakmicu igramo sa 5-6 mlađih da kažem bonus igrača, kod kojih postoji određena doza straha od greške, što je i normalno, imali su i pritisak rezultata, i pozicije na tabeli, verovatno psihološki se zatvarali u nekim određenim trenutcima utakmice, pogotovo pri vodstvu, verovatno i otud taj podatak najviše crpi. Siguran sam da ćemo u ovom pripremnom periodu raditi na tome, promeniti neke stvari u igri i igrati više ofanzivnije, što će svakako uticati na realizaciju ali isto tako otvarati neke nove prostore i za protivnika. Imamo vremena da sve namestimo, bitno je da sačuvamo igrački kadar, onda će to ići svakako mnogo lakše.

Nakon prvog dela sezone, Proleter ima sedmi najlošiji napad, ali i treću najbolju odbranu, šta je prema vašem mišljenju potrebno unaprediti?

BŽ: Postigli smo 17 golova primili 15, do poslednje dve utakmice u Surdulici i u Novom Sadu 11, za ovakvu ekipu svakako velika pohvala je i sakupljenih 32 boda. Dosta utakmica rešavali u svoju korist sa jednim golom razlike, uglavnom rezultatom 1:0. Golovima se najviše istakao kapiten Babić (5), Živojinović (4), Mirosavljev kao predvodnik napada svega 3. Moramo poraditi dosta na fazi napada, imamo igrače kvalitetne na ofanzivnim pozicijama, nekako nam fali vise koncentracije i konkretnosti u samoj završnici. Nekako odabir rešenje u tim situacijama je skoro uvek pa pogrešan. Što više takvih situacija na treninzima, to će verovatno dovesti do poboljšanja tog segmenta igre.

Čini se da je nekako najviše kočilo u samom špicu napada, da li se planira dolazak nekog novog imena?

BŽ: Prelazni rok uvek nosi nešto novo, kako za igraće koji su dobrom igrom skrenuli pažnju na sebe tako i za one druge koji su jednim delom nezadovoljni svojom minutažom u potrazi za novim izazovima. Mi za sad radimo na pojačanjima koja bi nam donela upravo to, problem koji imamo sa realizacijom, sve misli su usmerene ka ofanzivnom delu ekipe, naravno u slučaju da ode neko ko je neplaniran, svakako ćemo adekvatno odgovarati na svaku poziciju. Odlasci će diktirati veći deo prelaznog roka.

Kad smo već kod toga, na kojim pozicijama Proleter traži igrače i ako već sada postoji neko ime koje blizu da li možete otkriti?

BŽ: Na svakoj poziciji imamo po dva kvalitetno dobra igrača, zna svako da bez dobre konkurencije nema ni napredovanja, spoj mladosti i iskustva koji se pokazao kao dobar, selektirani kako smo hteli, 90% ekipe zajedno na okupu skoro godinu dana, sve činjenice idu u prilog nama. Spominju se i neka imena, ali za sad niko još nije blizu postignutog dogovora. Dobra stvar u svemu tome je da nam ne treba puno igrača, i da će ti igrači koji budu došli, jedan ili dva doneti određeni kvalitet koji nam je potreban za izazove koji su pred nama.

Nekoliko mladih igrača je odigralo vrhunski ove polusezone, da li postoji interesovanje za njih i ako postoji odakle dolazi?

BŽ: Pravilo saveza od ove sezone da moraju dva bonus igrača da igraju na startu utakmice se pokazala kao dobra ideja, za sve klubove. Proleter sa tim problema nema niti je imao, još jednom se pokazao kao najbolja sredina za razvoj mladih igraca, godinama unazad. Ove godine umesto dva igrali smo sa 4-5, a završavali utakmicu i sa više igrača. Oba puta u kupu igrali sa skoro svih 10 igrača što je svakako kvalitet i lepa budućnost za klub. Meni je drago da su oni prepoznali to i da svaki minut proveden ne terenu vrate merom koja zadovoljava kriterijume kluba. Podršku moju imaju i uvek ću stati iza mladog igrača u slučaju i lošeg izdanja i po neke greske, prvo što je to sastavni deo fudbala, a drugo i noramalno u tim godinama. Postoji interesovanje za Pejića, Živojinovića, Jokovića… Mitrović i Kojić su odigrali sjajnu polusezonu, pogotovo posle teške povrede. Dolaze i mlađi od njih godinu dana, pre svih Bacanović, Ilić, Janković, sjajan profesionalac, ove polusezone sa nešto manjom minutažom, ali velikom perspektivom za visoke domete fudbala. Karaklajić je primer kako to treba da izgleda, poslednji od te plejade mladih koji se otisnuo u inosteanstvo i pojačao redove grčkog Aeka.

MOŽDA ĆE VAS ZANIMATI

Nekoliko igrača je stiglo iz Brodarca, pa me zanima u slučaju transfera, da li Proleter ima neku obavezu prema Brodarcu?

BŽ: Brodarac i Proleter imaju sjajnu saradnju po pitanju mlađih igrača, što se potvrdilo kao tačan potez oboma uprava. Do sad je došlo nekoliko kvalitetnih igraca i ove godine će nam se na pripremama pridružiti tri ili četiri perspektivna igrača koji su sa nama bili i letos, ali su za svoj bolji razvoj i veću minutažu vraćeni u Brodarac da napreduju. Tu pre svega mislim na Tomovića, najboljeg strelca Srpske lige grupa Beograd, reprezentativca Marjanovića, golmana Dragićevića i Miladinovića, momka rođenog 2002. godine, sa ozbiljnim potencijalom. Po svemu viđenom kod te dece siguran sam da Brodarac ima najbolju školu unazad nekih par godina, što pokazuju i rezultati u omladinskoj ligi Srbije, u poslednje četiri godine, dva puta su predstavljali našu zemlju u kvalifikacijama za Ligu Šampiona, i ove godine su blizu tog plasmana.

Trenutno ste šesti na tabeli, da li je napad na mesto u Evropi realan u ovom trenutku?

BŽ: Šesta pozicija, ispred nas imamo Spartak i Čukarički koji su se već oprobali u evro takmičenju. Odmakli smo malo Radničkom i TSC-u, ekipama isto koje znaju kako izgleda to takmičenje. I siguran sam da će se tih pet ekipa boriti za jedno mesto, jer su skoro pa sigurno svoje mesto u evropi kaparisali Zvezda, Partizan i Vojvodina. Tri boda je razlika koja je relativno dostižna, bukvlano smo na jednoj utakmici od červrtog mesta, isto tako dva lošija rezultata mogu da nam uskrate snove, sve je tu. Siguran sam da ako se otvori prilika za to, nećemo je ispustiti, ima još puno da se igra, 19 kola, na sreću imamo dobar raspored i sve će zavisiti od samog starta, a za to nam trebaju dobri treninzi sad u pripremnom periodu.

Koji igrač je zadužen za atmosferu u svlačionici?

BŽ: Za svlačionicu i atmosferu u istoj su uglavnom zaduženi mlađi igrači, prednjači Živojinović. Ipak bez starijih Babića, Petrića, Jovanovića koji sve to kontrolišu ne bi moglo. Stvorili smo porodičnu atmosferu u klubu, generalno svi, svlačionica to sve nosi, a pravi primer se oslikava na razultatima ove sezone i to ne može da se sakrije. Svedoci su snimci posle svake utakmice kako to izgleda.

Pesma ‘Gde je Adrijana’ je postala viralna i pravi hit, kako je ona postala zaštitni znak tima sa Slane Bare?

BŽ: Za Adrijanu je najviše zadužen brazilac Leandro, tradicionalna pesma koja se kod nas sluša nekih par godina unazad, ali sad je postala pravi hit Superlige. Posle svake utakmice naravno u slučaju pobede, ide pesma, igrači u glas pevaju svi. Postala je tradicija, himna Proletera, nadamo se da ćemo je tražiti i u novoj 2021. godini.

Kako je bilo odrastati uz vašeg brata Nikolu, koji je u jednom trenutku bio neviđena Zvezda?

BŽ: Nikola i ja smo prošli skoro sve mlađe kategorije kluba iz sela u kojem smo odrasli, a to je Krivaja, pod budnim stručnim okom pokojnog strica, trenera u to vreme. Škola, put i dalji fudbalski razvoj nas seli u Bačku Topolu, tadašnji AIK. Nikola odlazi u vojsku, posle toga put Beograda u Crvenu zvezdu, ostalo je sve istorija. Vinuo se među zvezde, odigrao mnogo utakmica u crveno-belom dresu, postigao mnogo golova, uspeo da upiše i 70 nastupa za nacionalni tim, mnogo dao i Zvezdi i reprezentaciji. Meni je najviše drago što je sve uradio isključivo zahvaljujući svom radu i upornošću. Nailazio je na mnoge prepreke, mnogo osporavan od stane nekih stručnjaka, na kraju kad je uspeo to što je hteo, isti ti se i dan danas provlače kroz njegovu karijeru, kao da su zaslužni za njegov razvoj. Naravno da je bilo lepo i dan danas kad nekog sretnem, sa lepim sećanjem prepričavamo detalje iz Nikoline karijere, lepih pobeda, mnogih radovanja od kojih će trojka Partizanu kod Lotara Mateusa i gol Romi ostati upamćeni jos mnogo, mnogo godina.

Da li bi nam mogli otkriti neki blam ili anegdotu vezanu za njega?

BŽ: Mnoge ljude na društvenim mrežama je nekako najviše zagolicao Nikolin intervju, vezano za atmosferu u reprezentaciji Srbije, vezano za Zdravka Kuzmanovića.. U periodu vladavine pokojnog selektora Radomira Antića. I dan danas se nekako sluša, prepričava, uz neku određenu količinu smeha taj intervju. Sećamo se svih lepih golova, ali ostaće upamćen i po tome, uvek…Pa to je bio šou!