NENAD LALATOVIĆ: Od Niša smo napravili neosvojivu tvrđavu, sa Ivicom sedam za sto!

Fudbaleri Radničkog ove sezone ne znaju za poraz na Čairu. Predvodi ih fudbalski vožd Nenad Lalatović, a njegova vojska neporažena je od 29. jula i utakmice sa Crvenom zvezdom.

Lalatović nas je dočekao na Čairu gde je podelio utiske o do sada učinjenom, svom stručnom štabu, ali i planovima za nastavak karijere.

Ni hladno vreme, a ni sneg koji je padao u Nišu nije sprečio „Lalu“ da izvede svoj bataljon i odradi trening. Dobar rezultat protiv Crvene zvezde raduje Meraklije, ali nema mnogo prostora za odmor, za vikend Radnički gostuje Dinamu.

– Nakon 17 kola i dalje smo drugi na tabeli, imamo najbolji rezultat u istoriji Radničkog. Siguran sam da će dugo vremena trebati nekom drugom klubu da razdvoji Zvezdu i Partizan na tabeli. Pokazali smo da niko ne može da nas pobedi na domaćem terenu. Crvena zvezda, Partizan i Makabi nisu uspeli da osvoje nišku tvrđavu, iako ti klubovi imaju neuporedivo veći budžet i fond igrača od Radničkog. To je pokazatelj da je „Real sa Nišave“ ozbiljan klub, da ima ozbiljne navijače, kvalitetan stručni štab i dobru upravu na čelu sa ambicioznim Ivicom Tončevim. Dobri rezultati su zasluga svih nas i jako sam srećan ovde u Nišu i ponosan sam što treniram klub velike tradicije kakav je Radnički, počeo je Nenad Lalatović.

Drugo mesto nije slučajno, uspeh Vas je pratio u svakom klubu gde ste radili?

– Imam svoju filozofiju igre, od nje ne odstupam. Kao trener ne plašim se poraza, ali razmišljam samo o pobedi i tako i postavljam igru i taktiku. Uvek idemo na pobedu, klubovi sada Radnički ozbiljno shvataju, niko ne razmišlja „lako ćemo“ svi daju svoj maksimum kada igraju protiv nas, uz Zvezdu i Partizan Radnički je najbolji tim u Srbiji, u pripremama za svaku utakmicu ulazimo sa pobedničkim mentalitetom.

Čime ste najponosniji, a čemu težite u nastavku trenerske karjiere?

– Najponosniji sam na to što, u kome god klubu da sam radio, igrači su igrali dobro, prodavali su se u velike klubove. Menjao sam živote njima i njihovim porodicama, mnogi od njih rešili su svoju egzistenciju, igraju u ozbilijnim klubovima i napravili su dobre ugovore. Gde god sam radio pravili smo milionske transfere, od dolaska u Niš već smo napravili transfer od 550 hiljada evra prodajom Ranđelovića u Olimpijakos, siguran sam da ako budem bio ovde i nakon decembra napravićemo još veće transfere. Ono čemu težim, jeste osvajanje nekog trofeja, jer ako ne osvojite trofej, kao da niste bili trener.

O vama fudbaleri koje ste trenirali uvek govore sa velikom dozom poštovanja,koliko vam to znači?

– Bio sam fudbaler i znam koliko je teško zaraditi to parče hleba. Mnogo mi je krivo kada u timu imam dvadeset i pet igrača koji se maksimalno zalažu na svakom treningu, a kada u timu mogu imam samo jedanaest. Postoje oni koji vas vole i oni koji ne. Trudim se da zakazujem pripremne utakmice i budem posvećen svakome od njih, takav je posao i nažalost ne mogu svi da igraju. Mnogo je lakše biti igrač nego trener, kada se završi trening mogu da se opuste, a posao trenera nikada ne prestaje. Trudim se da u mom timu uvek igraju najbolji igrači koje imam na raspolaganju. Trener sam koji voli da se našali i imam dobru atmosferu na treningu, svoj autoritet gradim znanjem, a svaki trening isplaniran je do najsitnijih detalja i ima svoj smisao.

Sigurno pomaže i dobar stručni štab koji je uz vas?

– Dragan Šarac, Vidak Bratić i ja nismo saradnici, ja njima nisam šef, mi smo jedna porodica. Ja ništa ne bih mogao bez njih i svaki moj uspeh je i njihov.

Veza koju imate sa stručnim štabom prenosi se i na igrački kadar?

– Igračima uvek govorim, ako želite rezultate morate biti porodica. To tražim od igrača, ako izlazite u kafić, izađite zajedno, ako idete na večeru, u bioskop, izađite zajedno. Ne sme biti sujete, zelim da budemo jedinstveni na terenu, kao i van njega, tim treba biti porodica, a kada se držimo zajedno, pravimo velike rezultate.

Da li su realne ambicije Nišlija da Radnički ove sezone juriša na osvajanje kupa?

– To zavisi od žreba. Finale je daleko, tek smo ušli u četvrtfinale. Dao bih sve na svetu da osvojimo trofej. Četri trofeja sam osvojio sa Zvezdom i tri sa Šahtjorom bio bih prazan da kao igrač nisam osvajao trofeje, isto tako i kao trener, sanjam trofej, voleo bih da ga osvojim sa Radničkim. Voleo bih da igramo finale kupa na Čairu i da ga podignemo pred niškom publikom.

Dosta se u medijima pričalo o tome da odlazite sa Čaira?

– Imam ugovor do decembra. Nisam znao kako će me navijači prihvatiti, zato smo se dogovorili da potpišemo ugovor do decembra. U Nišu se osećam lepo i volim klub i navijače, ne krijem da bih voleo da ostanem ovde i nakon nove godine, a to u mnogome zavisi od predsednika kluba Ivice Tončeva. Razgovaraćemo u decembru i nadam se pronaći zajednički jezik.

Da li imate neki poseban ritual pred utakmicu?

– Za sebe ne bih rekao da sam preterano sujeveran, pred svaku utakmicu imam samo jedan ritual. Imam samo jedan ritual – Držim sliku dece uz sebe Pred svaku utakmicu poljubim njihovu sliku i oni mi donose sreću.

0

0