HOTSPORT INTERVJU – BAJKOVIĆ: Vratio bih se u Zvezdu i u pola noći, da driblamo opet! Košarkašima treba ‘skinuti kapu’, Delije su moja braća (FOTO) (VIDEO)

Nekadašnji čuvar mreže Crvene zvezde a današnji Nefčija, Boban Bajković, je za HotSport govorio o Azerbejdžanu, uspomenama sa ‘Marakane’ i iz kluba u kojem je proveo najveći deo svoje karijere, a posebno se osvrnuo na derbi utakmice u kojima je učestvovao.

Popularni ‘Bajko’ je rođen i odrastao na Cetinju, gde se i fudbalski kalio u tamošnjem Lovćenu. Onda je 2004. godine stigao u Beograd, Crvenu zvezdu, ali nije došao do prave šanse te je sve češće branio na pozajmicama. Zahvaljujući Robertu Prosinečkom, ostvario mu se dečački san da stane na gol Zvezde, to je kasnije radio stotinu puta.

 Kako si se snašao u Azerbejdžanu, da li ima nečeg zajedničkog sa Srbijom?

– Ima zajedničko – grad! Baku me podseća na Beograd dosta. Kao da sam još uvek u Srbiji.

 Kako je organizovan Nefči kao klub, da li je teška tamošnja Premijer liga?

– Teška jeste, Nefči ti je klub kao što je Zvezda kod nas. Najveći sa najviše trofeja i naravno da mi je čast što sam u ovakvoj jednoj sredini i mogu ti reći da je liga mnogo jaka. To se najbolje vidi po reprezentaciji, 99 posto momaka koji igraju kod Robija u nacionalnom timu je iz ove lige. U kvalifikacionoj grupi za Svetsko prvenstvo su drugi, odmah iza Nemačke i velike su šanse da se plasiraju.

 U kojoj meri pratiš Crvenu zvezdu, šta misliš o ovoj sezoni u Superligi?

– Pratim Zvezdu, svaku utakmicu, ma svaki trening… Sve što se izbaci na portalima oko Crvene zvezde čitam i naravno da pratim. Svi znaju koliko je volim i da je to moja kuća. Momci u Superligi u poslednjih godinu, dve nemaju premca, nemaju konkurenciju. Samo još da se poboljša finansijsko stanje i igrački kadar za Evropu. U ovoj ligi sada ne moramo da brinemo, nekada smo imali muku, svih tih godina dok Slaviša Stojanović nije došao i dok nismo osvojili titulu. Pre toga dosta dugo nismo bili prvi, sada je to normalno. Bitno je da se za Evropu dovedu pravi igrači, neka to budu dva fudbalera ali da doprinesu klubu. I mislim da možemo da uđemo u grupnu fazu.

 Kako komentarišeš povratak Milijaša i da li ti razmišljaš o tako nečemu?

– Izuzetno mi je drago, kao prvo Milijaš je moj veliki prijatelj, a i pomoći će, koliko god neki ljudi sumnjali da neće pomoći. Znam ga 10 godina, igrao sam dugo sa njim i proveo dosta dana, značiće i kao igrač, a i za mlade fudbalere savetima. Što se Zvezde i mene tiče, to je smešno pričati, vratio bih se i u pola noći. Kad god da dobijem poziv ja bih se vratio gde god da sam u tom trenutku. To je moj život i moja kuća, kad tad ću da se vratim!

Ide nam derbi, šta tu očekuješ i koja je tvoja poruka igračima Zvezde?

– Savetovao bih igračima da uđu sa srcem u taj meč, derbi je derbi, koliko god da smo mi u prednosti što se igračkog kadra tiče, a i bićemo i do derbija u velikoj bodovnoj prednosti, nikada ne može 100 posto da bude siguran pobednik. Nema favorita. Neka igraju kao familija, kao braća, ne sumnjam da će to biti tako i da će ‘Grof’ sve to da ukomponuje.

Sigurno se sećaš gola Drinčića iz 146. ‘večitog derbija’, kakve utiske sada o tome imaš?

– Što se tiče gola Drinčića, sećam se ne samo tog već svih. Imam mnogo derbija u nogama i dobro se sećam svakog primljenog gola, ali se isto tako dobro sećam i kada smo ih mi davali. Sve su to neka lepa vremena i uspomene koje ću pamtiti do kraja života i sve je to sport. Ne bih ništa posebno izdvojio Drinčića, sećam se i Kojićevog, Jojićevog, Mitrovićevog, pa i autogola ‘Mrve’ Jovanovića. Baš sam pre neku noć na SOS-u gledao ‘Sećanja derbija’ i uvek mi je puno srce kada vidim tako nešto. Ovamo imam naše kanale i često znam da zaglavim do ranih jutarnjih časova uz te emisije.

(Izvor: YouTube/Martin Loodak)

A da li pratiš uspehe Dejana Radonjiića i košarkaša?

– Pratim i košarku, kao što rekoh imam te kanale srpske i gledam svaku utakmicu, navijam. Košarka je pokazatelj kako treba da se radi i u fudbalu, momci igraju požrtvovano i imaju kvalitet. Kako je krenulo da se stvarno od njih više ne očekuju porazi, moraće oni i da izgube, ali će tek nakon toga pokazati koliko su veliki. Možemo svi samo da im skinemo kapu i da se poklonimo.

Je l’ ponekad popiješ kafu (ili nešto drugo) sa Robijem?

– Naravno da pijemo, po ceo dan smo zajedno. Družimo se, i njegova i moja porodica su ovde i svi provodimo vreme zajednički, kao jedna velika familija. Normalno da ćemo da se družimo, kako i ne bismo šta smo sve prošli zajedno u Zvezdi a i svima je poznato da me je on stavio na gol i od tada je sve krenulo na bolje što se moje karijere tiče. Večno sam mu zahvalan za sve što je uradio za mene. Sudbina nas je spojila u ovom gradu, na 200 metara jedan od drugog i baš sam srećan zbog toga.

Koji je najbolji savet koji si ikada dobio u karijeri?

– Bilo ih je dosta, ali izdvojio bih jedan. Taj kaže da fudbal ne treba shvatati kao život ili smrt, poraz nije kraj sveta. Fudbal treba shvatiti kao igru, tako sam ja i uradio, ponekad i volim da se zaigram. Bitno je da nema pritiska, da ga se ljudi u fudbalu oslobode. Pritisak je kada moraš da radiš za nekoga jer nemaš da prehraniš decu, a fudbal je jedna igra, kao i bilo koji drugi sport. Pa ni poraz u derbiju nije kraj sveta, danas izgubiš, sutra dobiješ.

Kakve utiske nosiš sa meča ‘Asovi za decu’ gde si učestvovao zajedno sa Peđom Mijatovićem, Dejanom Stankovićem i mnogim velikim fudbalskim imenima?

– Velika mi je čast što sam bio sa takvim imenima kao što su Peđa i Deki ali i mnogi drugi velikani, drago mi je što smo pomogli, jedino mi je žao što JNA nije bio skroz pun. Uvek ću se odazvati takvim pozivima i velika je čast što sam bio među pozvanima.

Da li si naišao na nešto nalik ‘delijama’ u Belgiji ili Azerbejdžanu?

– Posle Beograda, igrao sam samo za Lirs i ovde u Nefčiju. U Azerbejdžanu mi je situacija kao u Beogradu, ceo grad navija za klub u kojem igram. Stvarno dobro navijaju i bodre nas, ali u Zvezdi sam proveo dosta godina, svi znaju kakav sam odnos sa ‘delijama’ imao, kao što si rekao neki mogu biti nalik, ali ‘delije’ su samo jedne. Ono što ima Zvezda to nema niko na svetu.

U jednom intervjuu si pomenuo da nikako nećeš da se šišaš, šta se desilo da drastično promeniš imidž?

– Prošlo me je to mladalačko ludilo, od malih nogu sam imao dugu kosu, ali se godinama stvari menjaju. Imam dete od tri godine i ne ide da je šetam čupav i dugokos. Uskoro punim 32 i sa tim godinama ne ide duga kosa. Nekada je to bilo i u modi, sada nije i nisam neki ljubimac više duge kose i mislim da nikada ne bih mogao opet da je nosim. Ne ide mi sa godinama, imam porodicu, dete.

Kako se osetiš sada kada odeš na Cetinje i kako provodiš pauze kada nemaš obaveze u klubu?

– Mogu da ti kažem da mi je puno srce kada odem na Cetinje, tamo su mi brat, majka i otac, kao i sva bližnja rodbina, moji prijatelji sa kojima sam odrastao, išao u vrtić, osnovnu i srednju školu. Osećam se divno kada ih tamo sve vidim. Čim se odigra poslednja utakmica pred kraj sezone ili polusezone ja odem na Cetinje, pa se tek onda vratim za Beograd. Na pauzama vreme provodim sa familijom i detetom, kao i sa drugovima koji su u inostranstvu, pa se pogodi da u sedam, osam dana svi imamo pauzu i onda smo od jutra do mraka zajedno. To su momci sa kojima sam igrao u Zvezdi, Kasalica, Milijaš, ‘Brigel’ Ignjatijević, Lazović, Vešović i mnogo drugih mojih prijatelja iz Crvene zvezde, a i stvarno sam ih dosta stekao za tolike godine u klubu. Koliko god da traje pauza, uvek mi je mala.

Gotovo da srpska publika ne može da te pogleda na televiziji, sem strimovanja, kaži nam, da li driblaš Azerbejdžance?

– Što se tiče dribljana, valjda ću se vratiti jednog dana u Ljutice Bogdana pa ćemo driblati opet, da podsetimo kako je to nekada bilo. U Azerbejdžanu se desilo dosta puta da driblam ali imam trenera koji nije ljubimac toga pa smo se dogovorili da driblanja više nema. To sve zavisi od trenera, Robi je voleo kada sam bio u Zvezdi da triblam, tako da kako trener kaže – tako će i biti.

 Priča se da voliš video igrice, da li je to tačno?

– Tačno, najviše sam igrica odigrao na pripremama sa Crvenom zvezdom, tako smo ubijali vreme između treninga. Sada igram neke druge igrice poput relija ili košarke, najmanje sada igram fudbal.

Šta predviđaš da će osvojiti KK i FK Crvena zvezda ove godine?

– Ligu u fudbalu sigurno osvajamo, bićemo prvaci, a treba biti pametan za Evropu. Valjda smo iz poslednjih 10 godina naučili lekcije, doći će vreme kada ćemo i u fudbalu ponovo biti konkurentni u Evropi. Doveli smo nekoliko dobrih pojačanja, a valjda ćemo imati i sreće. Svi znamo šta je bilo sa Ludogorecom. Uvek nam fali ta trunka sreće i stvarno ne znam kako nam se nikada ne vrati za sve one poraze. Šta bih drugo za košarkaše predviđao nego visok plasman u Evroligi, ne mogu da kažem da će biti prvaci, ali mislim da će ovo biti nezapamćena godina ako ovako nastave, ima da budu u renoemu sa ’91 u fudbalu.

 Jedan si od najomiljenijih bivših igrača kod ‘delija’, da li imaš neku poruku za njih?

– Ma ja sam sa njima na porukama po ceo dan (smeh), sve što imam da im kažem ja im to kažem lično, preko telefona. To su moja braća i moja familija. Uvek su bili uz mene, i kada sam grešio u bitnim utakmicama i kada sam spašavao gol. Nikada im to neću zaboraviti. Svaki igrač Crvene zvezde treba da zna da su ‘delije’ tu uvek uz njih, i kada gube, a i kada pobeđuju. Pre one titule sa Slavišom, što smo više gubili, Partizan se udaljavao na tabeli, a ‘delija’ je bilo sve više na tribinama. Nije bilo šanse da osvojimo titulu, a njih 25.000 nam je pevalo. Zvezdini navijači su najbolji na svetu. Ovi momci sada treba da prihvate njihove kritike jer oni to rade dobronamerno, moraju da znaju čiji dres nose. Naši navijači cene trud i požrtvovanost na terenu, ne moraš ti da budeš ni Ronaldo ni Mesi, samo ostavi srce na terenu. Ja sam ga uvek ostavljao, nekada je to bilo dobro, a nekada je prouzrokovalo i kikseve – zaključio je Bajković razgovor za HOTSPORT.

HUMANITARNI TIKET

Boban Bajković je na kraju intervjua napravio humanitarni tiket u saradnji sa našim sponzorom kladioncom MaxBet. Ako tiket prođe, golman i kladionica MaxBet će dobitak darovati za akciju ‘Koš za sreću’ u sklopu humanitarne organizacije ‘Srbi za Srbe’, za pomaganje ugroženim, višečlanim porodicama na Kosmetu. Evo tiketa koji je u MaxBet kladionici odigrao Boban Bajković:

0

0