Pred punim tribinama ‘orlovi’ uspeli da zaustave moćnog rivala.
Svakako da je spektakl na „Marakani“ ostao upamćen po remiju između Srbije i Francuske u septembru 2009. godine, kada su izabranici selektora Radomira Antića osvojili ‘zlatan’ bod. Srpski momci su zaustavili favorita pred krcatim tribinama, a nisu poklekli pored njihovog ranog izjednačenja, kada je čuveni Tijeri Anri uspeo da savlada Vladimira Stojkovića, posle njegove velike greške.
Borba se rasplamsala od samog početka, „orlovi“ su brzo nagrađeni. U šesnestercu je srušen Žigić, a siguran egzekutor sa penala bio je Nenad Milijaš i Srbija je povela sa 1:0.
Na kraju 1:1 je bio konačan rezultat, mada je bilo prilika da dođe do promena, ali ovakav ishod otvorio je vrata plasmana na SP u Južnu Afriku, prvom i za sada poslednjem učešću Srbije.
Jedna od najvećih legendi Partizanaje bez ikakve sumnje Saša Ilić. Čovek, koji je sinonim za 'crno-beli' dres. Ipak, nikada nije voleo da ističe sebe ispred tima, niti je voleo da bude smatran najvećim među najvećima.
"Partizan je moj klub. Klub za koji navijam od rođenja. Srećan sam što sam ušao u istoriju. Kažem – volim Partizan. I iskreno – znam da nisam najbolji igrač u istoriji, jer je konkurencija žestoka. Partizan je jedan od najvećih klubova u Evropi, a činjenica da sam tamo proveo više od 25 godina mi znači. Tamo sam i krenuo da razmišljam o trenerskom poslu. Poslednjih nekoliko godina karijere sam pomagao trenerima i spremao se za život nakon što okačim kopačke o klin.
“Posao trenera je takav, nekad bude dobro, nekad loše. Krenuo sam od selekcije Srbije do 15 godina, zatim sam postao pomoćnik u A timu. Bila je to 2018. godina… Stigao je poziv Čukaričkog gde sam bio prvi trener sedam meseci. Posle sam išao u inostranstvo. Jednostavno, nikada ne znaš kakva ti je budućnost. Igrač kada potpiše ugovor na dve, tri godine, on je donekle siguran. Kada si trener – bez obzira na to imaš li dugoročan odgovor, možeš da dobiješ otkaz." - rekao je Saša Ilić za Offside plus.
0
0
Loading ...
