SLUČAJ NIKOLE RAĐENA: Pre nego što osudite velikog šampiona, razmislite još jednom…

FINA je u ponedeljak privremeno suspendovala vaterpolo reprezentativca Srbije i člana Olimpijakosa Nikolu Rađena. I dok se čeka konačna odluka, a zaprećena suspenzija zbog korišćenja kokaina, na koji je Nikola bio pozitivan 17. februara posle utakmice Svetske lige Španija-Srbija, je četiri godine, javnost ga je uveliko razapela na krst.

Sve te ružne epitete i nakaradna poređenja ne želimo ni da spominjemo. Ni da osuđujemo, ali ni da branimo, već samo da se postavimo ljudski. Drugi su tu da sude i uradiće to, Nikola neće proći nekažnjeno zbog onoga što je uradio. Tako i treba. Međutim, valjalo bi imati na umu da je u pitanju mlad čovek, otac dvoje dece, nečiji suprug, sin, brat, prijatelj, kum… Malo više poštovanja prema svim tim ljudima ne bi bilo na odmet. A i kako reče Danilo Dača Ikodinović nedavno, ako je kome naudio, naudio je sebi i biće kažnjen. Nije nikoga ubio, a možda će svojim primerom pomoći i spasiti živote. Možda ne mnogih, ali bar nekih ljudi koji su krenuli stranputicom.

Mnogo više poštovanja zbog svega onoga što je Nikola dao reprezentaciji Srbije i klubovima u kojima je igrao, ne da bi bilo poželjno, nego je neophodno. Dve olimpijske bronze, svetsko zlato i srebro,  dva evropska zlata, srebro i bronza, pet Svetskih liga i jedno treće mesto, Svetski kup, zlato i bronza sa Mediteranskih igara, zlato sa Univerzijade… Ukupno – 18 trofeja sa seniorskom vaterpolo reprezentacijom, minimum 18 puta je Srbija bila ponosna na sve te momke i Rađena kao dela te reprezentacije. A uspeh je i naći mesto u drim-timu kakva je naša nacionalna selekcija, biti njen standardan član.

Ako pređemo na klubove, a radost je donosio i Grobarima i Delijama. Sa Partizanom ima pet duplih kruna, Ligu šampiona, dve Evrointer lige, sa Zvezdom dve duple krune, Ligu šampiona i Superkup Evrope, a nedavno je i sa Olimpijakosom osvojio Kup Grčke.

Javnost čeka da kaže zašto je uradio to što je uradio. Reći će kada se završi ceo postupak, njegovo je pravo i da ne želi da daje javno objašnjenje, već samo krugu ljudi kojima je to dužan… Vaterpolo savez Srbije navodi da je voljan da svoje iskustvo iskoristi kao poruku drugim sportistima i ljudima i da je spreman da učestvuje u raznim kampanajma. Zna se i da nedozvoljenu supstancu nije uzimao radi poboljšanja sportskih rezultata.

Trenutak nepromišljenosti, ludosti, gluposti ugrozio je jednu briljantnu karijeru, usporio je ili prekinuo. Krivicu nije negirao, hrabro je priznao grešku i stao iza svojih postupaka. I u najtežoj situaciji u životu, postavio se šampionski. Koliko nas je u stanju da to uradi? Koliko bi probalo da lažira rezultate, zataška stvari?

San o olimpijskom zlatu vaterpolo reprezentacija, kao i svi mi sa njom, najverovatnije će sanjati bez Rađena u timu. Igraće za druga, kuma, a ako stigne to dugo čekano najsjajnije olimpijsko odličje i Nikola će biti zaslužan za njega, iako tada ne bude u bazenu. A njemu će biti najteže. Probudio se naglo, prerano prekinuo jedan od životnih snova. I to mu je jedna kazna…

Srbija je mala zemlja i nema mnogo onih koji su najbolji na kontinentu ili na planeti u onome što rade. Možemo li samo tako da se odričemo svojih ljudi i pre nego što su osuđeni?

Izguraće Nikola i ovo. Izaći će kao pobednik. Pomoći će kome god bude mogao, pa makar on i ne dobijao pomoć koliku bi trebalo, koliku je zaslužio. Nije svako rođen da bude šampion, ne može svako da razume šta sve to nosi… A i šampioni greše.

Izgleda da je najteža bitka ona sa samim sobom. Lakše je izaći na kraj sa Mađarima, Hrvatima, Italijanima, Crnogorcima u bazenu. Tu se pobednik uglavnom zna.

0

0