Koliki je zaista greh Jovanovića?

Slučaj Milana Jovanovića koji se napio tokom priprema Crvene zvezde u Antaliji izazvao je žestoku reakciju trenera Aleksandra Jankovića koji ga je momentalno udaljio sa priprema jer je ovaj napravio disciplinski prekršaj.

Javnost je o ovom incidentu obaveštena „na sva zvona“. Naslovi u novinama uglavnom su bili nešto poput „MRTAV PIJAN: Fudbaler Zvezde oteran sa priprema“, a sve u svemu Jovanovića su mediji zbog tog čina prilično „razapeli“. Interesantno je bilo i videti igricu koju su navijači crveno – belih napravili, a u kojoj Jovanović propušta lopte koje idu ka njemu ali zato hvata svaku flašu pića koja stiže.

Sad sve bi to bilo ok, da nam je pamet kratka, kao što nekima izgleda jeste. Jer kako drugačije objasniti ovakvu reakciju Jankovića, a potom i javnosti. Pitate se sigurno zašto?

Razlog je jednostavan. Istorija fudbalske igre poznaje popriličan broj „pijanaca“ koji su u oba segmenta bili bolji od Jovanovića. Bili su daleko bolji fudbaleri i bili su znatno žešći alkosi. Uz digresiju, da ovaj tekst ne podržava konzumaciju alkohola slede primeri o fudbalerima koji su voleli da „cimnu po koju“.

Da počnemo od pokojnog Džordža Besta koji je bio jedan od najvećih igrača Mančester Junajteda. Best je bio super zvezda onog vremena koji je pored svojih vanserijskih fudbalskih sposobnosti bio poznat kao fudbaler koji je izuzetno voleo boemski život. Nikome u Junajtedu to nije smetalo što potvrđuje podatak da je za Crvene đavole nastupao 11 godina (1963.- 1974.) odigrao 361 meč i postigao 137 golova i osvojio 1968. Kup šampiona.

Sledeći primer iz relativno bliže istorije je Pol Gaskojn. Popularni Gaza koji je između ostalih timova u karijeri igrao za Totenhem i Lacio takođe je voleo da popije, ali to ne samo da nije smetalo kubovima za koje je nastupao, već je on bio glavni šraf njihove igre. Gaskojn je takođe u periodu od 1988. do 98. godine upisao 57 nastupa za reprezentaciju Engleske, a svi pamte njegov gol na Evropskom prvenstvu 1996. godine protiv reprezentacije  Škotske.

Pozanta je i priča o legendarnom Blažu Sliškoviću. Čuveni Baka je imao jedan specijalitet a to su bili golovi iz kornera. Stariji se sećaju kako je na Poljudu upravo tako smestio loptu u mrežu Ivkovića koji ja tada stajao na golu Crvene zvezde. Slišković je obožavao noćni život, ali čuvena priča o njegovom pijanstvu vezana je za period kada je igrao za Olimpik iz Marseja. Naime, Baka je na jednom od mečeva francuskog prvenstva igrao pripit i kada je trebalo da izvede korner pomoćni sudija je morao da mu pomogne oko nameštanja lopte. Kada je to završeno, Slišković je postigao gol iz kornera…

Ali da se bacimo na domaći teren.  Čuveni defanzivac Crvene zvezde Marko Elsner koji je igrao od 1983. do 87. godine i upisao 86 nastupa, iako to otvoreno niko nije govorio, bio je veliki ljubitelj „Joce Šetača“. Takođe se treba setiti i Zorana Riznića koga je na Marakani uvek pratio transparent „Rizna živeli!“.

Šta tek reći o Saši Iliću legendi i kapitenu Partizana koga mediji redovno povezuju sa alkoholnim pićima, a koga svi od milošte zovu „Čaša“?

Da sad ne širim previše priču i na ostale segmente sportskog biznisa, ali zar nisu glavni sponzori u fudbalu uravo proizvođači alkoholnih pića, da budemo precizniji piva? A da li uopšte pominjati „kudravog gaučoasa“?

Sve u svemu, primera koji govore o vrhunskim sportistima koji nisu imuni na alkohol ima koliko god poželimo, pa se sad postavlja pitanje čemu ovolika drama oko Milana Jovanovića?? Možda mu je greh što za razliku od navedenih igrača, njegov fudbalski talenat nije ekvivalentan njegovom poznavanju alkoholnih pića?

Kako god bilo sasvim je jasno da priča o nekakvom grubom kršenju klupske discipline „ne pije“ vodu, jer primeri iz istorije to potvrđuju.

0

0