U nameri da čitaocima HotSport-a približimo sport koji je u velikoj ekspanziji, MMA, i nakon intervjua sa Aleksandrom Ilićem i Bojanom Veličkovićem, donosimo vam intervju sa Markom Radakovićem.

Povezane vesti

Marko je rođen 1990. godine u Pančevu, iz sedam profesionalnih borbi ima samo jedan poraz, a u narednom periodu ka čeka još tri zakazana meča.

Ako je ubojitost osnovna karakteristika koju bi uspešan MMA borac trebalo da ima, Marko Radaković je u regionu među prvima. Jedan od boraca sa najboljim fizičkim predispozicijama pravi radnik i čovek koji ima svetlu budućnost u ovom sportu, iako se njime već bavi duže vreme. Još jedan od onih momaka koji sa razlogom nose nadimke, jer ih oni veoma dobro opisuju. Rivali sa njim teško izlaze na kraj, kraj prve runde, jer ga je do sada porazio jedino Kristijan Brincan krajem pretprošle godine.

Kako si ušao u svet MMA i šta je to što te je privuklo ovom sportu?

– Kao i verovatno sva deca gledao sam filmove Brus Lija, Van Dama i Stivena Sigala, uz to verovatno nema čoveka koji se bavi nekim borilačkim sportom, a da nije počeo da trenira karate, kao i većina druge dece. Sa nekih šest godina sam krenuo na ovaj sport, trenirao sam godinu dana, pa sam na nagovor komšije koji je bio crni pojas i trner džudoa u Dinamo Pančevu prešao na džudo, zaljubio se u taj sport i ostao šest godina, kada pravim pauzu od borilačkih sportova. Tek onda sa 18 godina krećem na kik boks, treneri su primetili da mi dobro ide, i dobijam ponudu da radim meč na prvom ‘Combat Challange-u’ u Pančevu 2010. godine, gde su radili mnogi borci iz kluba Car Dušan Silni (u nastavku teksta ‘CDS’). Nokautirao sam Vojislava Hanađeva u trećoj rundi na pomenutom takmičanju, te tada iz Kobra tima, na poziv Rođe i Gagija prelazim u CDS.

U kojim klubovima si trenirao do sada?

– Promenio sam dosta klubova na početku sam bio u CDS-u, pa MMA Akademija, onda MMA Crvena zvezda, i raspadom Zvezde sam se vratio u CDS kod Jovana Manojlovića Kamenog, koji je doneo MMA u Srbiju. On je prvi trener koji je držao MMA na ozbiljnom nivou i po mom mišljenju najbolji trener u regionu.

Kakvi su uslovi u MMA sportu što se naše zemlje tiče?

– Što se tiče trening kampova za neki evropski nivo, ja svoj ne bih menjao ni za šta. Mi nemamo neke bajne infrastrukturne uslove, kao na primer u SAD ili Rusiji, ali imamo dobru bazu sparing partnera, mi u CDS imamo 13 profi boraca što je fenomenalno.

Kako vidiš rad MMA Saveza i takmičenja pod njihovim okriljem?

– Definitivno osnivanje MMA Saveza od strane jednog od naših najboljih boraca, Aleksandra Rođe Radosavljevića i Gagija Tešanovića, mislim da je pravi potez, zbog toga što borci imaju veće šanse da steknu iskustvo pre ulaska u profi ring. U Rusiji borci do profi nivoa imaju 150 mečeva, a mi smo raniji u profi ring ulazili sa tri borbe. Velika šansa za karijere mladih boraca su amaterksa prvenstva. Ja sam bio učesnik 2014. i 2015. i oba puta sam bio šampion države.

Rodom si iz Pančeva, a i organizacija ‘Combat Challange-a’ je tu nastala, samtraš li da ste zajedno rasli, ti kao borac, a oni u organizaciji događaja?

– Jeste, tu sam radio prvi meč na premijernom izdanju ove promocije, i sada 25. februara ću imati svoj 12. i po mom mišljenju najteži meč do sada protiv Zorana Traktora Đođa (skor 10-7), sa kim je već trebalo da radim meč, ali se do sad nije realizovalo. On je jedan od boraca koji je fizički spreman, može dosta da izdrži i niko ga nije nokauirao u poslednjih nekoliko mečeva, tako da me očekuje teška borba.

FOTO: ALEKSANDAR STOJKOVIĆ

Kako ti se čini ‘fight card’ za ‘Combat Challenge XII’?

– Ima dosta ozbiljnih mečeva. Događaj večeri su Krsto Bukumirić i Ivica Trušček, koji me je dosta puta odbio, za koga se nadam da neće moći večno da me izbegava, te će morati kad tad da dođe do tog meča. I sada ću ga pitati u Pančevu: ‘Druže, pa dokle?’ (smeh). Zanimljiv će biti i meč Vladimira Jovanovića i Markuleva iz Bugarske, dolazi i uvek intrigantni Danijel Bojka Aranđelović, kao i jedan od najpopularnijih boraca odavde, Vaso Bakočević. Ovog puta će i produkcija biti na višem nivou, kavez će biti umesto ringa po prvi put.

Sam događaj ima i humanitarni karakter šta nam možeš reći o tome?

– Tačno, pomaže se našem sugrađaninu Milošu Obrenoviću Dabi, koji je imao moždani udar, usled čega mu je amputirana noga, kažu zbog nemara lekara. To je čovek koji je organizovao i učestvovao u dosta humanitarnih akcija u Pančevu i prepoznatljiva je gradska faca, te će deo prihoda od karata otići za njega.

Je l’ možeš da uporediš tebe na prvom događaju i danas, koja je razlika?

– To je kao Kec ’87 godište i neka BMW ‘petica’ iz 2017. Kao nebo i zamlja. Tada sam bio dosta fizički i tehnički nespremniji, a mečeve sam radio na srce. Sada sam kompletniji, radio na svim tehnikama borbe. Najviše sam napredovao uz Rođu, Gagija i Kamenog, takođe smatram da mi je i boks na dosta visokom nivou, koji radim sa Zoranom Stavrevskim iz Pančeva. On je urbana legenda našeg grada, od starta je uz mene i ne bih ga dao ni za trenera boks reprezentacije Kube.

Da li smatraš da je Pančevo ‘čuvar’ MMA sporta kod nas i da motri na baštinu i tradiciju borilačkog sporta kod nas?

– Dosta dobrih boraca dolazi odatle i ja takođe držim svoj klub, MMA Akademiju Pančevo, koju su držali Rođa i Gagi i prepustili mi na čemu sam im zahvalan. Pančevo ima dugu tradiciju borilačkih sportova pre svega u džudou i boksu.

Bukumirić koji zajedno sa tobom nastupa, kao i ti, ima rođenog brata u MMA sportu, pa je l’ vi iz Pančeva svi u paru, porodično, ulazite u borilačke sportove?

– Da, tačno je Stefi i Krsto su kao i Milan i ja u ovom sportu. Moj brat Milan radi svoj drugi meč. Prošao je tri, četiri prvenstva, ima dobru građu i jako je nezgodan borac. Mislim da je dosta talentovaniji od mene, ali nije radnik kao ja. Sigurno je daleko talentovaniji od svih boraca iz Pančeva, a možda i šire. Perspektivan je, ako bude radio daleko će dogurati. On otvara ovaj događaj protiv Nebojše Mršića, što će biti zanimljiv meč.

Šta su vam rekli kod kuće kada su oba sina krenula na najbrutalniji borilački sport?

– Nijednom roditelju nije drago kad mu dete ode na neki ovako opasan sport, ali meni je MMA sve dao, tako da su već nekako navikli. Majka će prvi put doći da nas gleda uživo.

FOTO: BORILAČKI KLUB CAR DUŠAN SILNI

Šta je problem sa Truščekom i zašto te izbegava, jel misliš da ima prava na to u borilačkom sportu?

– Ja sam njega kao borca dosta poštovao do ovih dešavanja. Do meča je trebalo da dođe u julu prošle godine na MFC-u, što bi za mene bilo ostvarnje sna, međutim on je otkazao zbog povrede. Cela borba se pomerila za septembar, gde je on opet otkazao zbog nastupa na kvalifikacionom turniru za borbe u Japanu, gde pobeđuje lako, ali do meča u Japanu nikad nije došlo. Zatim me ponovo odbija za događaj u Pančevu, jer se čuvao za Japan. On je svestan da ja pobedom nad njim dobijam dosta, a on ako pobedi nema neke velike koristi, a opet mislim da su veće šanse za trijumf na mojoj strani, zato što mu nikako ne odgovram. Probaću sada u Pančevu da ga ubedim da do meča dođe.

Pred tobom je jedan težak period, meč u Pančevu, zatim borba za pojas u Nemačkoj, pa Megdan, kako se spremaš za sve to?

– Ja sada imam skor 6-1, koji je jako perspektivan. Posle Pančeva, 24. marta na događaju Pro lige Nemačke KFN imam borbu protiv Miloša Solda za pojas do 84kg, on je mene pobedio u prvom meču amaterskom, pa sam ja to njemu uzvratio i sada se evo trilogija nastavlja. Posle ovoga želeo bih da napadnem neku evropsku organizaciju. Ako uspem da stignem do skora do 9-1 to će biti veoma povoljna situacija za mene.

Ovo je tvoj prvi napad na pojas, kakav je osećaj?

– Posle osam godina bavljenja sportom napadam prvi pojas. Video sam da je Soldo izjavio da pojas ide u Novi Sad, a sad želim da mu poručim da pojas ide u Novi Sad, ali samo ako ga ja tamo donesem – na Megdan dolazim sa pojasom KFN-a.

Koliko vremena iziskuje bavljenje MMA sportom?

– Ovo je sport koji mora da se živi, ako želiš usoeh. Od toga šta ćeš jesti, kako ćeš balansirati treninge… Teško je, ali kad nešto voliš nađeš motiv da to izguraš. Ja sebe vidim kroz MMA, da li kao borac ili trener svejedno, kada završim karijeru voleo bih da ostanem u sportu.

Završio si fakukltet, radio kao funkcioner u Skupštini grada, da li smatraš sebe za dokaz da čovek ne ‘otupi’ od toliko udaraca u glavu?

– Naravno, ja se trudim da MMA tako predstavim. Recimo boks je mnogo opasniji po mozak od MMA. Završio sam fakultet, stigao sam do treće godina mašinstva, pa se prebacio na ekonomiju, i to završio. Bio sam na poziciji većnika grada Pančeva, smatram da sam dobra slika ovog sporta, jer je ovo do skoro bio sport na margini, tabu tema, za koji su se vezivali loši momci sa ulice, sa dosijeima, iz kriminalnog miljea… Ali to u suštini nije tako. Želim da istaknem jednog momka koji je ove godine postao šampion države u A klasi u 70kg, Dobrivoje Jotić. Momak je redovan student Bogoslovije. Jedan tih i miran dečko, a trenira MMA. Sigurno 99 posto momaka u ovom sportu su ispravni, jer od napornih treninga vi i nemate snage za ništa drugo.

FOTO: PANČEVO.RS

Kako je došlo do nadimka Headhunter (lovac na glave)?

– Nadimak sam dobio na prvom profesionalnom meču u Slovačkoj na događaju ‘Fight of Glatiators IV’, radio sam protiv Lasla Benka, pobedio sam za minut i onda mi je slovački menadžer Kutka dao nadimak ‘Hadhunter’, a Aleksadru Iliću Ilketu ‘Joker’. Pomenuo bih da je on jedan od mojih najboljih prijatelja iz sporta i glavni sparing partner.

Izlaziš uz ‘Kosovske božure’ od Legendi, zašto?

– Trema na svakog borca drugačije utiče, ja recimo spavam pred meč, bukvalno me trener rvanja Icko budi par minuta pred izlazak, dosta sam hladan i pribran. Ta pesma mi je draga, bukvalno me digne iz sna i sigurno ću uz nju i dalje izlaziti.

Da li si gledao MMA borbe pet na pet, kako ti se to čini i koga bi uzeo u tim?

– Meni se to ne sviđa, a u tim bih pozvao bar sedam do osam ljudi. Definitvno Ilketa, Nikolu Hasanovića, jako kvalitetan borac o kome se jako malo zna, Vasu Bakočevića, Aleksandra Jankovića, Savu Lazića, Stefana Negučića, mog brata Milana, Nemanju Miloševića, ima dosta kvalitetnih boraca koje bih odabrao.

Kako vidiš naše borce u UFC i da li bi voleo da se nađeš tamo i ko bi mogao da se probije od naših boraca?

– Tu je Bojan Veličković, koji je dobar i koji može dosta toga da pokaže, a i Darko Stošić. On je sada otišao i njega ćemo tek videti. Od onih koji imaju potencijala za UFC, izdvojio bih Aleksandra Ilketa Ilića i Stefana Negučića, momci koji bi zaista tamo mogli uskoro. Iz regiona tamo prvog vidim Roberta Soldića, pa možda UFC dovede i mene kao što su Konoru Mekgregoru doveli Džozefa Dafija.

Da li ti imponuje to što si savladao po mnogima najvećeg talenta sa ovih prostora Roberta Soldića?

– Meni je ta pobeda kao i svaka druga, međutim ona je sasvim sigurno donela najviše medijske pažnje, tako da mi ona može biti karta za neku evropsku organizaciju i što se mene tiče revanš mu mogu pružiti uvek.

Koja je poruka tvojim pratiocima i fanovima?

– Vidimo se 25.2 u Pančevu, 24. marta u Karlsrueu, 28. aprila u Velikom Spensu, od mene mogu očekivati da ću uvek ostaviti srce u kavezu i da ću se truditi da radim što jače mečeve i konačmo stići do neke jače evropske organizacije.

Pripremio: Nemanja Lazić

FOTO: BORILAČKI KLUB CAR DUŠAN SILNI