Motivacija ili moje prvo plivačko takmičenje

Tasko je naci motivaciju, ali kada je Boris Djuric odlucio da snimi film o meni kako mrsavim (tacnije borim se sa samim sobom) to je bila inicijalna kapisla. Onda su iza tog projekta stali (i dan danas stoje) sportski klub Arena No1, Protekal, NIKE (Delta sport)… to je opet bila dodatna motivacija i strah/zelja (nepotrebno precrtati) da se ne blamiram pred svim tim ljudima koji stoje iza projekta a ja ne mrsavim.

Onda sam smrsao puno. Namerno ne govorim u brojkama koliko, jer ce sve to biti receno u dokumentarnom filmu, pa da ne kvarim iznenadjenje ali verujte da cete biti iznenadjeni. A onda se ponovo javila potreba za motivacijom. Razmisljao sam: “OK, video sam da mogu”, malo se opustio i vratio neki kilogram. (u filmu ce biti receno u brojkama koliko). Razmisljao sam, sat bi moglo da mi bude motivacija i ponovo sam je pronasao u –takmicenjima!

FLASHBACK! Jos zimus, u decembru, u MTN tenis klubu poceo sam da ozbiljnije treniram tenis. Ok, uzmite ovo “ozbiljnije” sa rezervom ali i to mi je bio bitan izvor motivacije.

Nesto kasnije prosle zime sam pricao sa mojim prijateljem Dimitirisom o triatlonu i krajem septembra smo i ucestvovali na istom. Sto sam napisao u ranijem blogu.

A najnoviji motivacioni trend mi je plivanje. Za tehniku plivanja mi je u pocetku projekta pomagao Srdjan Filipovic iz Begradskog plivackog kluba a onda je otisao a Kipar (valjda su Kiprani videli kako sam ja napredovao pa su ga odma’ angazovali  )) ). Kada je Srdjan otisao dobio sam poziv za moj prvi sportski trasfer i prihvatio sam  poziv da se pridruzim plivackom klubu “SWIMMING ADVENTURES”!

Plivanje sam trenirao kao mali, jos u starijim razredima osnovne skole. A od tada trazim ono sto sam sada nasao. Klub u kome cu imati svog trenera, termin za trening, trake u bazenu… recju – plivacki klub za odrasle (da ne kazem veterane!  )) ). “SWIMMING ADVENTURES” je upravo to. Dragana Manojlovic, bivsa plivacica (i triatlonac!) i vlasnik kluba je napravila odlican koncept koji sam dugo trazio, a verujem i mnogi!

I tako… poceo sam da treniram a kada me je Dragana pitala da li zelim da ucetvujem na takmicernju HUMANITARNI VI MASTERS 2012. VRACAR. Iako je mislila da necu hteti, ja sam odmah prihvatio. A zasto? Da bih imao motiv  da budem bolji (tehnicki) i brzi, da postavim neke repere za moje plivanje i da se u narednom periodu trudim da nadmasim sebe. Jos kad se na to doda da je takmicenje bilo humanitarno – dileme nema!

Takodje, morao sam da ispostujem svog sponozra. Obzirom da NIKE koji mi daje sportsku opremu nema plivacki program u Srbiji ja sam dobio i mog prvog sponzora za gace – TYR! Ok, ne bas samo gace, vec za kompletnu plivacku opremu za triatlon.  Nikad nisam ni sanjao da cu imati spoznora za gace – ali eto desilo se!  Inace, TYR je vrhunska oprema za plivanje i triatlon koja izmedju ostalih oblaci neke od najboljih triatlonca i plivacku reprezentaciju Nemacke.

 

Iako sam u ketozi (vise o ketozi i mojoj dijeti na www.protekal.rs) i unosim 500-600 kCal na dan, zeleo sam da se takmicim.

Dosao je i taj dan. Na plivackom mastersu su uglavnom bili ljudi koji su vec ranije trenirali i takmicili se. Bilo je nekoliko takmicara iz moje tezinske kategorije (100+) ali i dalje mislim da sam bio najtezi na takmicenju.

Nikada nisam plivao u 25m bazenu, pa mi bilo malo cudno. U poslednje vreme sam ucestvovao na nekoliko takmicenja (red bull trka trokolica, nike we run bgd, triatlon u grckoj) i mislio sam da cu biti smiren ali ipak sam ovde osetio neki specijalan adrenalin i uzbudjenost. Malo sam rasplivao pre pocetka takmicenja. Zeleo sam da se koncentrisem na nastup. Dosla je i prva trka – 25m slobodno. Nisam cuo kada su me prozvali pa sam malo kasnio na start ali su me ipak sacekali. Zbog kasnjenja nisam imao puno vremena da se koncentrisem (sto je mozda i dobro) stao sam na blok i – skocio.

(flashback) Skok. Nikada do sada nisam skocio sa bloka za pocetak trke i istog tog dana prepodne na treningu, tacnije nakon treninga, nekoliko nas je ostalo sa Draganom da vezbamo startni skok. Dragana mi je objasnila kako i sta – i prvi skok mi je bio sjajan. Drugi isto. Sto se ne bi moglo reci za narednih 5, no, nismo imali vremena za vezbu. Sta je tu je.

Skok je bio ok, adrenalin maximalan… i poceo sam da “lopatam” rukama kao lud. Mislim da sam udahnuo jednom ili dva puta za svih 25m. Pred kraj trke iz vode sam video da nisam poslednji ali nisam nikako mogao da pomislim da cu biti – prvi! 25m slobodno – 15.48!

Ok, za 3-4 sek losije od najboljih na takmicenju ali po meni zadovoljavajuce vreme.

Moja druga disciplina bila je 50m slobodno. Iako mi je Leka (prijatelj sa kojim sam s vremena na vreme trenirao) savetovao da ne krenem maksimalno, nisam poslusao (mislim da je zbog adrenalina) i krenuo sam mnogo brzo (za moje pojmove) i prvih 25m sam drzao prikljucak a onda sam potpuno zaostao a najvise zahvaljujuci okretu – koji ne znam da radim. Tako da nisam ikrenuo u vodi, vec dodirnuo ivicu i odgurnuo se – KAO NEKA BABA!!! Tu sam izgubio dosta vremena ali rezultat nije bio los: 50m slobodno – 33.61!

Do sada je najbrze sto sam merio 36sec i to u 50m bazenu (sto ce reci, bez famoznog okreta) 

Poslednja je bila stafeta – 4x25m, i bio sam poslednja izmena, sve je bilo ok do pola bazena kada su mi naocare skroz skliznule i plivao sam bez istih  – sto nikako nisam navikao… no, zavrsih, a nisam obrukao ekipu.

Upravo to bi mogao da bude zakljucak i ovog mog prvog ucesca na plivackom takmicenju – nisam obrukao ekipu “SWIMMING ADVENTURES”. Nastavljam da treniram. Sada imam iskustvo prvog takmicenja a zelim da popravim vremena, stil, skok i… NAUCIM OKRET! Idemoooo…

0

0