Banetov pogled s visine
Amsterdam je grad koji se već dugo ne vezuje za velike fudbalske uspehe, već su prva asocijacija na spominjanje njegovog imena neki drugi pojmovi neprikladne sadržine.
Međutim, Branislav Ivanović je ispisao nove stranice sportske istorije. Postigao je gol u 93. minutu i tako učinio da Čelsi bude jedina ekipa koja je dve godine za redom osvajala Ligu šampiona i Ligu Evrope. Zapravo, ako ćemo tačno i precizno, trenutno se u vlasništvu plavaca nalaze obe titule i potome su jedinstveni u svetu, samo što će onu vredniju sledećeg vikenda morati da predaju Bajernu ili Borusiji iz Dortmunda.
Imao sam tu sreću da prošle godine budem deo minhenskog finala Lige šampiona, kada je Čelsi prvi put u svojoj istoriji osvojio ovo takmičenje. Osećaj nestvaran, samo zbog toga što ste deo tog spektakla, mada sam slična iskutsva imao i ranije, ali svako finale je priča za sebe. Međutim, od svega viđenog, za mene je najupečatljiviji događaj bila slika Branislava Ivanovića koji se ogrnut u srpsku trobojku popeo na prečku.
Onako s visine, gleda na Evropu i poručuje da je Srbija deo nje i to mnogo više nego što mnogi mogu da zamisle.
Taj Banetov pogled s visine započet na Alijanc areni, sinoć je dobio svoj logičan nastavak i u Holandiji. Kapiten reprezentacije Srbije skočio je visoko iznad svih i postigao pobedonosni pogodak, onda se ponovo popeo na prečku, orgnut u srpsku zastavu, a na kraju se popeo na krov Evrope.
Nije mala stvar kada jedan Frenk Lampard kaže da je od svih igrača Čelsija upravo Ivanović najviše zaslužio ovako nešto, ili kad jedan Didije Drogba na svom tviter profilu za njega napiše „Moj brat od druge majke. Tako sam ponosan na njega“!
To najbolje govori o njegovoj veličini i visini na kojoj se nalazi.