MESTO GDE SE STVARAJU NAJBOLJI, BASKET 3X3 AKADEMIJA: Odakle Majstorović crpi motivaciju, kako je proslavljena titula Svetskog prvaka i zbog čega ‘ratuju’ Stojačić i ‘Majstor’! (FOTO)

Ponekad nismo ni svesni koliko moramo biti zahvalni što živimo u vremenu kada ovi momci dominiraju svetom basketa!

Pre 10-ak godina basket 3×3 bio je pojam koji je mogao da se čuje isključivo ispred zgrade, na lokalnom terenu i među društvom koje izašlo da šutira na koš. Vremenom je sport polako rastao, a sve to ispratili su basketaši iz Srbije, koji su godinama pokazivali i dokazivali gde se zapravo igra najbolji basket. Da smo osnivači tog sporta – nismo, ali da smo velikim delom žargonski rečeno ‘vlasnici’ – jesmo! Nakon čuvene četvorke u sastavu Bulut, Majstorović, Ždero i Savić postavljalo se pitanje da li će neko moći da ih nasledi, a odgovor smo uskoro dobili. Ždero je ostao trener, Majstorović igrač, a titule? Titule su ostale u Srbiji!

Trenutno dominantna ekipa na 3×3 turu je Ub, sastavljen od trenutno najboljeg basketaša sveta Strahinje Stojačića, zatim višestrukog prvaka planete i jednog od najboljih svih vremena Majstorovića, relativno novopočenog lica u svetu basketa Baraća i nekoga ko predstavlja strah i trepet svakog rivala – Marka Brankovića. Oni su se na terenima basket 3×3 Akademije u Novom Sadu spremali za nadolazeći master koji se igra u Pragu. ‘Sparingovali’ su sa ekipama Beča, Moneyball-a i .Wuxi.

Pred polazak u Češku, Stojačić je za HotSport konstatovao da su ovakvi treninzi i ‘sparinzi’ najbolji vid pripreme:

‘Pa sigurno da je ovo najbolji vid pripreme za predstojeće turnire, jer ovako kroz baskete mi sebe dovodimo otprilike na puls na kom se igra i basket na turnira, tako da je to sigurno najbolji način da se pripremimo.’

Zanimljiva je bila situacija u kojoj su on i njegov rođeni brat Stefan (prim.aut. član 3×3 Beča) ušli u neki vid malo oštrije verbalne rasprave, ali je sve ubrzo prekinuto.

‘Nema tu rivaliteta, nego je ipak treći basket i nama i njima, umorni smo i ušli smo malo agresivnije, sa većom željom nego što je trebalo, čarke su nastale samo zbog toga.’

Pred odlazak u Prag ciljevi su jasni:

‘Idemo da osvojimo svaki master i sa takvom glavom moramo ići i tamo.’ – rekao je Stojačić, dok je njegov timski kolega Nemanja Barać dodao:

‘Treći master u sezoni, prva dva smo osvojili. Video si kako radimo, treniramo.. Očekivanja su da osvojimo svaki turnir, masters, čelendžer, nije bitno, idemo da osvojimo!’

Smatra da je ‘euforija’ nastala nakon osvajanja Svetsko prvenstva u basketu pre mesec dana bila neverovatna.

‘Pričao sam više puta o tome sa Dejanom Majstorovićem koji je malo iskusniji u svemu ovome, zapravo mnogo iskusniji.. Kaže da nikada nije bilo propraćeno kao sada, nove generacije, SportKlub svaki prenos, RTS je propratio svaku utakmicu, tako da baš je bilo neverovatno. Prvih 5,6 dana ljudi su prilazili dok smo šetali centrom, tražili da se slikamo – Neverovatno!’

Treninzima, zalaganjem, ali i samim ‘sparinzima’ vrlo je zadovoljan Barać.

‘Tempirali smo formu za master u Pragu, svi se osećamo dobro, svi smo zdravi, pravi i nadamo se najboljem.’

Činjenica da se turniri igraju na otvorenom, a da je poslednjih dana temperatura često preko 40.-og podeoka, znatno utiče na performanse ekipa.

‘Utiče dosta. Mi smo igrali turnir u Vršcu.. Zaista utiče dosta, ali kako utiče na nas, tako utiče i na protivnike. Uslovi su nam isti, svima je isto.’

Na samom kraju razgovarali smo sa istinskom legendom ovog sporta i utemeljivačem basket kulture u istoriju srpske košarke – Dejanom Majstorovićem. Na pitanje, odakle crpi motivaciju nakon svega što je osvojio, ‘Majstor’ je rekao:

‘Sa novom ekipom je cilj prvo bio da osvojim master, jer do sada to nisu osvajali. To smo uspeli još prošle godine, uzeli smo dva mastersa, a takođe imam i veliku želju da sa njima osvojim finalni ‘World Tour’. Za svaki masters imam motivaciju, jer želim da budem najuspešniji sportista u istoriji ovog sporta i za sada imam 23 osvojena mastersa, a drugi je Savić sa 21. Ali daleko najveća motivacija za mene su Olimpijske igre 2024. godine. Pre Olimpijskih igara u Tokiju bila je priča sa ženom: ‘Ljubavi samo ovo da odigram, da odem na ove Olimpijske igre, da uzmemo medalju.’ – Podredila se skroz meni, spremanju zdrave hrane, bukvalno sve. Međutim, kada sam se vratio sa Olimpijskih igara, rekao sam ljubavi, još jedan ciklus i ona nije mogla da veruje ha-ha-ha. Ali zaista u svim igrama volim da pobeđujem, u kartama kada igram sa Strahinjom (prim.aut. Strahinja Stojačić) svađamo se svaki dan, sad smo prestali da igramo da se ne bi svađali.’

Činjenica je da se nakon dugo godina borbe, basket konačno u Tokiju pojavio kao Olimpijski sport.

‘Od 2014. godine se borimo da basket ode na Olimpijske igre. Nadali smo se 2016. godine, ali nismo uspeli da obezbedimo basketu da bude na Olimpijskim igrama. U Tokiju je cilj bila zlatna medalja i naravno da je veliko razočarenje bilo kada je nismo osvojili, ali mislim da je izuzetno teško uzeti bilo koju medalju na Olimpijskim igrama, a meni će zauvek ostati žal za zlatom. Šta je tu je, i bronza je veliki uspeh za nas. Velika želja i veliki cilj mi je da uzmem zlato na Olimpijskim igrama u Parizu, ali sama činjenica da predstavljam Srbiju je velika čast i velika odgovornost, ali i velka motivacija.’ – zaključio je Majstorović.

Kao što je gore navedeno, tim Uba trenira na basket 3×3 Akademiji u Novom Sadu, a o tome je govorio prvi trener ovog tima, Danilo Lukić.

‘Glavna ideja akademija je bila prenos znanja nas trenera, ali i svih igrača koji su na akademiji, a tu mislim na najbolje igrače na svetu. Sa jedne strane edukacija domaćih i inostranih igrača, koji žele ovde da dođu i naprave ovde neki trening kamp. Druga opcija je svakako edukacija trenera koji dolaze iz inostranstva ili su odavde i to je u principu glavno. Pretežno su ovde igrači iz inostranstva, mi bi nekad i voleli da imamo više domaćih igrača. Novi Sad je grad basketa i svi žele da dođu i usavršavaju svoje veštine, ali i igraju sa najboljim igračima.’

Danilo smatra i da mnogi dolaze baš zbog činjenica da će igrati protiv momaka koji ‘sede na krovu sveta’.

‘Kako dolaze zbog našeg znanja, podjednako, ako ne i više dolaze da bi igrali protiv tih najboljih igrača na svetu, jer tako i više uče. Naravno da im znači, mnoge ekipe su ovde dolazile, spremale se i napravile rezultat. Poslednja u nizu jeste reprezentacija Azerbejdžana, koja se plasirala na Evropsko prvenstvo što njihov istorijski uspeh.’

0

0